a

Превенција тортуре са нултом толеранцијом према било ком облику злостављања, хитно спровођење ефикасних истрага о свим наводима о могућем злостављању, адекватна и правовремена подршка свим жртвама злостављања и извесност кажњавања извршилаца, неки су од основних услова за очување достојанства свих грађана, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре.

Међу лицима лишеним слободе најугроженији су они који су лишени слободе у психијатријским установама и установама социјалне заштите домског типа. Ограничења слободе тих лица, материјални услови смештаја и неодговарајући кадровски капацитети у установама у којима се налазе, стварају ризик да постану жртве злостављања и нехуманог поступања, упозорава Пашалић. Стога је потребно побољшати заштиту особа са менталним и интелектуалним сметњама и старијих особа, и развити систем континуираних обука о људским правима за све који поступају према овим посебно осетљивим групама, како поједини поступци не би прерасли у понижавајуће или нечовечно поступање. Такође, потребно је уложити далеко више напора како би успешно био спроведен процес деинституционализације.

Заштитник грађана је, обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) од 2012. године посетио око 550 места где налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио преко 2000 препорука за отклањање утврђених недостатака. Препоруке су се односиле на материјалне услове у установама у којима се смештају лица лишена слободе, побољшање исхране и хигијене, унапређење третмана и здравствене заштите осуђених, поштовање приватности корисника, као и адекватног броја запослених. У првој половини 2019. године НПМ је обавио 29 посета местима на којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе. На основу тих посета до сада је упућено 69 препорука посећеним установама и ресорним министарствима у области решавање питања ургентних здравствених проблема осуђених лица, превенција одмазде према истима, побољшање третмана психијатријских болесника и материјалних услова у којима бораве дементна и непокретна лица у институцијама социјалне заштите домског типа.

Након тих посета Заштитник грађана констатује да у Републици Србији не постоји системска тортура, да постоји тенденција унапређења заштите права лица лишених слободе, примене полицијских овлашћења, као и спречавања тортуре и других облика злостављања.

Ради даљег унапређења заштите права, Заштитник грађана указује да је неопходно одредбе Кривичног законика ускладити са дефиницијом тортуре из члана 1. Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака, обезбедити одговарајућу специјализовану подршку жртвама тортуре и олакшати им остваривање права на обештећење. Заштитник грађана очекује од свих државних органа да, у оквирима својих надлежности, делују у правцу спречавања настанка било ког облика злостављања.