a

b_300_0_16777215_00_images_delegacija_eu_28062019.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са шефицoм политичког одељења Делегације Европске уније у Србији Норoм Хајринен (Noora Hayrinen) о кључним налазима Извештаја Европске комисије за Србију за 2019. годину и Редовном годишњем извештају Заштитника грађана за претходну годину.

Притужбе у области заштите имовинско-економских права су оне које преовлађују међу осталим притужбама грађана у 2018. години, што ће и у даљем раду представљати приоритет. Поред тога, у специјалистичким областима, као што су права детета, особа са инвалидитетом, националних мањина и старијих, лица лишених слободе и у родној равноправности, не мањим интезитетом настављена је контрола рада државне управе и државних институција, покренутих по притужбама грађана или по сопственој иницијативи, истакао је Пашалић. Посебни извештаји у области о стању права детета у Републици Србији, заступљености жена на руководећим местима у држави, службеној употреби језика мањина, те извештаји НПМ-а, дају оцену стања о заштити права грађана у овим областима, са конкретним предлозима државним органима за њихово унапређење, нагласио је заштитник грађана.

И у наредном периоду ће у фокусу бити слобода медија, рекао је Пашалић и додао да ће заштити безбедности новинара допринети израда медијске платформе на којој ће бити представљени физички напади, притисци и претње који се врше на новинаре. Кроз серију састанака са представницима медијских удружења, штампаних, електронских и дигиталних медија, иницирао сам да се по угледу на платформу Савета Европе, у Србији успостави јединствена медијска платформа која би регистровали све нападе на новинаре и обезбедили тачну евиденцију, прецизно пратили напади на новинаре, као и реаговање надлежних државних органа, рекао је Пашалић.

Он је навео да се Заштитник грађана интезивно бави случајем који је у јавности познат као „нестале бебе“. Додао да је институција извештавала Комитет о својим активностима, а Посебан извештај Заштитника грађана је и цитиран у пресуди Зорица Јовановић против Србије. Истакао је потребу да се законски успостави механизам истраге, којим би се утврдиле релевантне чињенице, а установљавање ДНК базе узорака родитеља, као једно од могућих решења за утврђивање судбине нестале деце.

Не мање важан приоритет у даљем раду је измена и допуна Закона о Заштитнику грађана, што је обавеза предвиђена и Акционим планом за Поглавље 23 у преговорима са ЕУ, а којима ће се ојачати мандат и гаранције независности интитуције, рекао је Пашалић.