a

Заштитник грађана истиче да је старијим особама потребна подршка и разумевање како би очували достојанство и остварили своја права. Неопходно је борити се против социјалног искључивања и изолације старијих и предузимати мере посвећене њиховом активном учешћу у друштву, спречавању сиромаштва и побољшању материјалног положаја старијих особа, у области пружања услуга у заједници, здравствене и социјалне заштите, личног и породичног живота, изјавио је поводом Међународног дана старијих заштитник грађана Зоран Пашалић.

Најчешћи проблеми са којима се сусрећу стара лица јесу сиромаштво и занемаривање унутар породице, укључујући располагање имовином без њиховог пристанка, незадовољство остваривањем права на материјалну подршку када се нађу у стању тешке материјалне и животне ситуације услед недостатка примања или недовољне висине примања, a када су лошег здравственог стања, отежано je остваривање права на помоћ и негу другог лица.

Иако је насиље у породици престало да буде „приватна ствар породице“ и табу тема, насиље над старијима је недовољно препознато и видљиво. Старији ређе пријављују насиље, посебно када су извршиоци насиља њихова деца; у таквим ситуацијама – пре свега због лојалности према сопственој деци – старији и немоћнији родитељи спремнији су да трпе и најокрутније облике насиља, него да затраже заштиту система. У једном случају који је, по сопственој иницијативи, испитивао Заштитник грађана, старија жена била је дугогодишња жртва насиља сина. Била је шутирана, шамарана, ударана песницама, вређана и омаловажавана. Ипак, она није желела да подноси пријаву против сина, како би га заштитила од кривичног гоњења. Иако жртва није подносила пријаве, полиција, орган старатељства и здравствене установе имале су сазнања о насиљу, али су пропустиле да предузму мере ради заштите жртве и спречавања понављања насиља. И поред историје насиља над старијом особом од стране њеног сина, полицијски службеници нису проценили да постоји ризик од насиља, а орган старатељства се, уместо насиљем, бавио „санирањем породичних односа између мајке и сина“. Колико су процене полиције, здравствене установе и органа старатељства биле погрешне, а активности неадекватне, показала је нажалост трагична смрт жртве, која је преминула од руке сопственог сина, што је недопустиво.

Непостојање услуга и сервиса подршке је и даље присутно, нарочито услуге помоћи у кући које су често неопходне овој популацији, имајући у виду да неретко старији живе сами и немају сроднике да брину о њима. Ови проблеми су нарочито изражени у руралним крајевима, у којима су у посебно тешком положају старије жене које живе у самачким домаћинствима, поручио је Пашалић.