a

Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је данас у Нишу да је неопходно формирање асоцијације балканских омбудсмана.

Пашалић је то објаснио тиме да је проток људи и роба, и уопште комуникација између земаља региона на том нивоу да, како је рекао, често проблеми који се појављују могу бити решени брже и делотворније ако се то уради у сарадњи омбудсмана или институција које се баве заштитом људских права.

b_300_0_16777215_00_images_nis_3_.jpegМного је примера за то, а најновији је случај породице Бурмазовић. Оно што се није видело је изузетна и велика сарадња између омбудсмана Србије и Турске, која је за резултат имала епилог због којег смо сви срећни, рекао је Пашалић на конференцији која је окупила заштитнике грађана балканских земаља.

Он је казао да има примера да је више месеци, некада и више година постојао проблем грађана у иностранству, а сарадњом заштитника грађана проблем је решен за мање од месец дана.

Грађани Србије за 10 година постојања институције заштитника грађана нису довољно упознати са својим правима и могућношћу да та своја права остваре преко институције заштитника грађана. Отуда и стални контакт са грађанима, обилазак места у Србији и оснивање хитне службе која омогућава да се реагује моментално када проблем искрсне, изјавио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_nis_2.jpegОн је рекао да се велики број притужби грађана односи на непоштовање суђења у разумном року, неизвршење судских одлука и на право на правично суђење. Фрапантан је податак да се од од укупног број пресуђених предмета наших грађана у суду у Стразбуру, 82 одсто односи на суђење у разумном року, рекао је Пашалић.

Он је подсетио да је институција Заштитника грађана у протеклих 19 месеци реализовала пројекат "Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашности Србије", који се посебно бавио проблемима националних мањина. У оквиру пројекта Заштитник грађана је обишао је 13 градова и општина у Србији, међу којима су и Димитровград и Босилеград, како би непосредно разговарали са грађанима и примили њихове притужбе.

Најчешће се заштита права националних мањина своди на заштиту права употребе језика, писма и на заштиту права школовања на матерњем језику, изјавио је Пашалић.

Он је додао да је добро што нема системског кршења људских права.

Током дводневне регионалне конференције у Нишу представници канцеларија Омбудсмана из земаља региона – Србије, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Северне Македоније, Грчке, Турске и Румуније говорили су о својим искуствима о доступности својих институција грађанима, о положају националних мањина у Србији и региону, о мониторингу активности у борби против трговине људима у Републици Србији и о јачању установе заштитника грађана у складу с Венецијанским принципима.

Хеленца Пирнат Драгичевић, Правобранитељица за децу Републике Хрватске је рекла да су овакви скупови и размена искустава од непроценљиве важности и да подржава сваки облик међусобне сарадње регије, Балкана, ширег региона јер мисли да сви имамо врло сличне проблеме, односно врло сличне начине рада.

b_300_0_16777215_00_images_nis_1.jpegГоворећи о Веницијанским принципима и раду Канцеларије, Драгичевић је скренула пажњу да ова институција постоји 15 година (од 2003. године) као независна институција, али да се, нажалост, не поштује неки од ових принципа – члан 10. Прецизније, рекла је да претпоследњи члан Закона о Правобранитељу за децу каже да ће се правобранитељ за децу разрешити у случају да Парламент не прихвати његов Годишњи извештаја и да ова одредба није у складу са Веницијанским принципима. У ток контексту је напоменула да ће настојати да се то током њеног мандата промени и подсетила да се оваква одредба не односи само на Правобранитеља за децу, већ и на рад осталих специјализованих омбудсмана. Истакла је да на годишњем нивоу институција прими око 1500 притужби и да се најчешће обраћају одрасли, док је број притужби који поднесу деца од 3% до 5%. У том контексту је поменула да јој је један од приоритета током њеног мандата да се повећа видљивост деце у Републици Хрватској у смислу да што већи број притужилаца буду деца.

b_300_0_16777215_00_images_nis_5.jpegУ протеклих десет месеци ове године обратило нам се око 20.000 грађана, од којих је скоро девет хиљада поднело притужбе, док су остали тражили правни савет. Очекујемо да до краја године притужбе поднесе до 13.000 људи, што је уобичајена цифра. Али, не долазе само они до нас, већ и ми одлазимо до њих, чиме доприносимо да се глас грађана што боље чује, рекла је омбудсманка Републике Бугарске Диана Ковачева.

Она је рекла да међу поднетим притужбама највише оних које се односе на права потрошача – коришћење воде, струје, грејања и услуге мобилних оператера, који имају монополски положај.

За десет месеци ове године упутили смо 1300 препорука. Институције су поступиле по свакој другој препоруци, што некоме може да звучи добро, али то такође значи да по осталима није поступано, и о томе треба размишљати, истакла је Ковачева.

Омбудсман Турске Ариф Дулгер је  истакао добре односе између институција омбудсмана Турске и Србије. У  2018. године број притужби је износио око 17,000, такође, највећи број примљених притужби односи се на рад јавне управе, рад и социјалну заштиту, као и правду, националну одбрану и безбедност. Проценат поступања по препорукама је око 80%.

Омбудсман Босне и Херцеговине Љубинко Митровић казао је да је, упркос томе што је БиХ мултинационална држава, у којој је не тако давно било и ратних сукоба између различитих народа, данас нема пуно притужби због нарушавања права мањина. У прошлој години било је свега осам жалби грађана због кршења националних, верских и других права мањина.

Припадници италијанске, мађарске и ромске мањине у парламенту говоре о проблемима које имају, због чега организујемо састанке у нашој канцеларији, као и разговоре у градовима и општинама у којима живе. Али на те састанке по општинама скоро нико од њих није дошао, рекао је Миха Хорват, заменик омбудсмана Републике Словеније.

Младен Стојановић, саветник омбудсманке Хрватске, рекао је да постоји проблем у спровођењу закона која уређују права националних мањина, да је он нарочито изражен ,,у подручјима оптерећеним ратном прошлошћу" и да у тим подручјима често живи српско становништво, углавном старачко и повратничко.

Надлежности омбудсмана у Румунији су прилично проширене, тако да ми нисмо искључиво канцеларија којој грађани подносе притужбе за заштиту права, већ их заступамо у различитим поступцима. Омбудсман о одређеном случају може да обавести управни суд и без сагласности грађана, може пред редовним судом да представља малолетнике који су физички и психички злостављани, а имамо право да се жалимо Уставном суду уколико при контроли закона и уредби запазимо потенцијалну нерегуларност, рекао је Мирче Кристе, заменик омбудсмана Румуније.

Пројекат “Повећање доступност Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије” је финансијски подржало Министарство спољних послова Републике Бугарске.