a

b_300_0_16777215_00_images_20191127_ukrajina1.jpegПоводом тридесетогодишњице усвајања Конвенције о правима детета, у Кијеву је 26. и 27. новембра одржана дводневна конференција „Заштита права детета у оружаним сукобима“, на којој су учествовале помоћницe генералног секретара Заштитника грађана Наташа Јовић и Жељка Јанковић.

b_300_0_16777215_00_images_20191127_ukrajina2.jpegПомоћница генералног секретара Наташа Јовић навела је да је Конвенција о правима детета у примени у Републици Србији 29 година. Примену Конвенције у Србији пратиле су дуге изузетно неповољне околности: ратни сукоби на простору бивше Југославије, избеглиштво, економске санкције, осиромашење становништва, девастирана економија, транзиција политичког, економског и друштвеног система, урушавање вредности, људских права и права детета и насиље. Деценију оружаних сукоба пратило је две деценије опоравка од последица ових сукоба, који још увек траје, истакла је Јовић и додала: „Ратни сукоби остављају трајне или тешко и споро отклоњиве последице по свако дете. Најтеже и најозбиљније су угрожена деца која су директно погођена ратом, као што су деца војници, деца избеглице, деца у ратном подручју, деца чији су родитељи и блиске особе учесници сукоба. Она је истакла да независне институције за заштиту права детета, иако не доносе одлуке које претходе или прате оружане сукобе, имају улогу и задатак да снажно и гласно подстичу и захтевају од органа власти свих нивоа да ангажују своје ресурсе у највећем могућем обиму да ублаже утицај и последице оружаних сукоба које деца трпе и да је стога од изузетног значаја њихово умрежавање и сарадња.

Јовић је истакла и да је Република Србија од 2014. године примила велики број избеглица из ратом захваћених подручја на Блиском истоку од којих око 40% деце са или без пратње. Уложен је значајан напор да се одговори на потребе деце, укључујући и образовање и подршку ради опоравка од трауме. Рано укључивање у образовни процес показало је вишеструке добити по децу избеглице, не само са аспекта стицања и очувања стечених знања, већ позитивно утиче и на преживљавање трауме рата, напуштања дома, животне угроженост током путовања, рекла је Јовић. Колико је значајно обезбеђивање образовања за децу погођену ратним сукобима потврђује и чињеница да је Европска мрежа омбудсмана за децу 2018. године једногласно усвојила Став о образовању деце у покрету који је израдио Заштитник грађана као председавајући радне групе о образовању деце у покрету.

Помоћница генералног секретара Жељка Јанковић истакла је да заштита деце од оружаних сукоба обухвата не само заштиту деце током рата и оружаних сукоба, већ и заштиту од свих других активности којима се деца укључују, подстичу или увлаче у милитарне или милитаризоване активности. Она је истакла да је још 2010. године Заштитник грађана указивао на потребу да се измене одговарајући закони и искључи обавеза регрутације малолетних особа, што је била и једна од препорука Комитета за права детета из 2010. године. Иако су закони измењени и онемогућена регрутација лица млађих од 18 година, спорадично се дешавало да се деца укључују у активности милитарног садржаја, на шта је Заштитник грађана реаговао препорукама и мишљењима, навела је Јанковић.