Оштра осуда и непристајање на било какав вид дискриминације на основу расне, етничке, националне, верске и друге припадности или различитости, бескомпромисна борба против појаве сваке фашистичке или екстремистичке идеологије, јесу обавеза и дуг савременог друштва према жртвама холокауста. Страдање припадника јеврејског народа у Другом светском рату јасно упозорава на страхоте ка којима воде нетолеранција и дискриминација, чак и када се догађају као појединачни и изоловани инциденти. И систематски прогон Јевреја, у коме је страдало више од шест милиона недужних жртава, почео је изолованим случајевима кршења људских права, а завршио се готово потпуним истребљењем тог народа, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 27. јануара Међународног дана сећања на жртве холокауста.
Србија је и сама била жртва безумне политике нациста, будући да су се на њиховом пут, као припадници „ниже расе“, сем Јевреја нашли и Срби, Роми и други словенски народи. Само неговањем духа толеранције, суживота и уважавања различитости можемо показати да смо одговорни према прошлости и да смо свесни своје обавезе да градимо и даље развијамо друштво у којем ће се концепт људских права примењивати универзално, без икакве дискриминације.
Међународни дан сећања на жртве холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц- Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у Европи, Генерална скупштина је указала на потребу реафирмaције људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње.