a

Борба за осмочасовно радно време и бољи материјални положај радника с краја 19. века, настављена штрајковима и протестима против послодаваца у деценијама које су уследиле, од почетка је развијала идеју неприкосновености људског достојанства и слободе појединца. Ове године Међународни празник рада, 1. мај, обележавамо у потпуно новим околностима изазваним епидемијом коронавируса и ванредним стањем у држави, који су, између осталог, утицали и на положај радника, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић и додао да је заједнички именитељ свих радних права заштита људског достојанства које се не доводи у питање ни у време ванредног стања. Број отпуштених радника, нарочито из приватног сектора, и даље је непознат јавности, док су они који обављају радне задатке на послу на различите начине изложени инфекцији од коронавируса, од чије последице су, нажалост, неки и страдали. У рату од невидљивог непријатеља ризику су највише изложени здравствени радници, али и продавци, представници полиције и војске, поштари, волонтери, новинари, нагласио је Пашалић.

Упозоравајући на кршење радних права у периоду ванредног стања, грађани најчешће у својим притужбама наводе да им се без објашњења уручују откази, да су приморани да остављају децу без родитељског надзора због одласка на посао, али и да раде у небезбедним условима, без заштитне опреме и прописаних процедура рада. Од укупног броја обраћања грађана у овом периоду, чак 20 одсто се односи на повреду радних права, изјавио је Пашалић.

У претходној години грађани су се у области радних права најчешће притуживали на злостављање на раду, самовољу и незаконитости приликом доношења одлуке о престанку радног односа, неисплаћивање, односно нередовно исплаћивање зарадa и неуплаћивање доприноса за социјално осигурање. Указивали су на неажурно поступање инспекције рада, на чију ефикасност и квалитет рада свакако утиче број инспектора рада који је недовољан за ефикасно и квалитетно обављање послова, и наставили да се притужују на неблаговремено поступање Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, нагласио је Пашалић.

Здравље и радна способност радних људи су кључни фактори укупног социоекономског развоја земље и кључ продуктивности, конкурентности и одрживог развоја, због чега овој заштити мора бити посвећена посебна пажња. Иако се у нашој земљи годинама уназад смањује број професионалних обољења, расте број повреда на раду, што је повод за преузимање низа активности Заштитника грађана у области заштите и безбедности на раду.

У наредном периоду Заштитник грађана ће посветити пажњу и заштити права предузетника и малих и средњих предузећа, који представљају значајан фактор у еконономском животу и просперитету земље. Како у обраћањима наводе, тренутна ситуација је отежала њихово пословање, што је и повод да Заштитник грађана надаље прати остваривање права грађана и у овој области.