a

Развој науке и технологије, коришћење нових извора енергије, изградња великог броја индустријских постројења и развој великих урбаних средина, носе са собом опасност од штетних последица по животну средину. Тако проблеми попут пренасељености, смањења класичних извора енергије и ограничених залиха хране, опасности од радиоактивног зрачења, нестајања екосистема и слично, доводе до тога да заштита животне средине постаје приоритетно питање које хитно треба решавати, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 5. јуна, Светског дана заштите животне средине.

Неспорно је да су у Србији последњих година уложени велики напори на изградњи адекватног и ефикасног програма одржавања, развоја, унапређења и заштите животне средине. Доношењем великог броја еколошких закона наша земља се приближила државама које су своје еколошке прописе ускладиле са низом међународних аката. Међутим, и даље се стиче утисак да европски трендови у овој области још увек нису у довољној мери промовисани и заступљени у домаћем законодавству, нити примењиви у судској пракси. Потребно је да се у Србији успостави одржив систем заштите животне средине, који мора бити укључен у остале политике и секторе. На овај начин обезбеђују се предуслови за боље здравље и бољи квалитет живота грађана, очување природних ресурса и конкурентну привреду.

У 2019. години Заштитник грађана је примио 40 притужби из области заштите животне средине, што и даље представља око један одсто свих примљених притужби. Претходних година Заштитник грађана је из области заштите животне средине примао притужбе због загађења воде, ваздуха и земљишта, непријатних мириса, буке и вибрације, неправилног одлагања комуналног отпада, лошег квалитета воде за пиће, као и због незадовољства поступањем инспекцијских органа на пријаву појединаца или групе грађана, указао је Пашалић.

Заштитник грађана је покренуо поступке по сопственој иницијативи поводом нових пожара на депонији Винча, загађења реке Лупњаче и Западне Мораве у Чачку, као и загађења Великог бачког канала.

Република Србија је потврдила Архуску конвенцију 2009. године, која налаже да се подацима везаним за животну средину управља на транспарентан начин и да буду доступни цивилном сектору као и свим релевантним странама, те да им се дозволи да учествују у формулисању политика.

Заштитник грађана је у својим препорукама и мишљењима редовно указивао Министарству заштите животне средине и Агенцији за заштиту животне средине управо на недовољну транспарентност и доступност информација везаних за загађење ваздуха и наглашавао неопходност правовременог, тачног и транспарентног извештавања о стању загађености ваздуха. Такође је указивао на потребу спровођења адекватног инспекцијског надзора и разматрања примене мера забране према загађивачима, уз доношење адекватних локалних мера које ће допринети решавању системских проблема.

Поред загађености ваздуха, изградња и планирање изградње малих хидроелектрана пре свега у заштићеним подручјима, као што су специјални резервати и паркови природе су такође били предмет незадовољства и протеста грађана. У циљу спречавања даљих негативних последица и очувања природне разноврсности, Заштитник грађана је упутио мишљење и дао препоруке Министарству заштите животне средине о потреби преиспитавања изградње малих хидроелектрана у заштићеним подручјима и доношења неопходних подзаконских аката.

Заштитник грађана ће својим препорукама, мишљењима, извештајима и другим активностима и даље доприносити унапређењу стања у овој области, а све имајући у виду да је здрава животна средина, не само основни услов живота свих људи, већ и услов за уживање свих других људских права, нагласио је заштитник грађана Зоран Пашалић.