a

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре годинама уназад указује на недостатке садашње организације заштите менталног здравља. Ови недостаци препознати су и у Програму о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019-2026. године који је Влада донела крајем 2019. године, а Заштитник грађана изражава очекивање да ће активности предвиђене Акционим планом за спровођење Програма бити спроведене у планираним роковима.

У једном делу великих психијатријских болница и установа социјалне заштите домског типа, у лошим материјалним условима и са недовољним бројем особља, дуготрајно се хоспитализују и институционализују пацијенти и корисници са интелектуалним и менталним тешкоћама, а поштовање њихових људских права и права пацијената у постојећим условима није увек могуће у потпуности остварити. Услед епидемије болести Covid-19, права ове посебно осетљиве групе додатно су ограничена, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић.

Истовремено, нису спроведене системске активности у погледу деинституционализације, нити су створени услови за збрињавање и подршку особама са интелектуалним и менталним тешкоћама (и њиховим породицама) у локалној заједници.

Имајући у виду да у актуелној епидемиолошкој ситуацији (као и у сличним ванредним околностима) потреба за унапређењем система заштите менталног здравља постаје још израженија и значајнија него у редовним околностима, Заштитник грађана указује да је неопходно без одлагања: развити мрежу служби за заштиту менталног здравља у заједници које ће пружати свеобухватну заштиту менталног здравља, уз најмање могуће рестрикције и што ближе породици; кадровски оснажити постојеће специјализоване службе при здравственим установама и обезбедити континуирану едукацију запослених из области менталног здравља. 

Не мање значајан сегмент је улагање у борбу против стигматизације и дискриминације особа са менталним поремећајима, подизање свести о значају менталног здравља и улагање у реформе у области менталног здравља у правцу поштовања људских права и третмана особа са менталним сметњама у складу са принципима савремене психијатрије, истиче заменица заштитника грађана за права лица лишених слободе др Наташа Тањевић.  Како је рекла нарочиту пажњу потребно је посветити посебно рањивим групама, превенцији менталних поремећаја деце и младих, унапређењу менталног здравља и лечења старијих особа са менталним поремећајима, као и унапређењу заштите и збрињавања особа на извршењу мера безбедности медицинског карактера (форензичким пацијентима).

Недостатак средстава за заштиту менталног здравља која се додељују из буџета Републике Србије, односно непостојање података о проценту тих  средстава у односу на средства издвојена за здравство у целини, не смеју служити као оправдање нити бити препрека за неопходна улагања у очување и унапређење менталног здравља грађана.

Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре у 2020. години, ради праћења поступања према лицима на извршењу мера безбедности медицинског карактера, посетио специјалне болнице за психијатријске болести у Вршцу и Горњој Топоници, а налази из ових посета биће објављени у оквиру посебног тематског извештаја, након реализације планираних посета свим установама у којима се у Републици Србији на лечењу налазе форензички пацијенти.

Светски дан менталног здравља обележава се сваке године 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације.