a

Члановима тима Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре није било дозвољено да 23. октобра реализују посету Геронтолошком центру Београд – РЈ „Дом Вождовац“ и РЈ „Дом Бежанијска Коса“, иако су ове посете претходно, имајући у виду епидемиолошку ситуацију, најављене Геронтолошком центру и самим радним јединицама. Циљ посете је требало да буде тематско испитивање положаја посебно осетљивих категорија корисника услуга социјалне заштите на домском смештају, као што су старије особе, у условима епидемије болести COVID-19.

Заштитник грађана је у најави посете навео свој мандат и метологију рада, као и податак да би сви чланови НПМ тима током обављања посете прилагодили своје стандардне методе рада новонасталој ситуацији и посету обавили уз коришћење пуне заштитне опреме (маски, рукавица, мантила и навлака за обућу), како се здравље корисника ни у једном тренутку не би довело у питање.
Геронтолошки центар Београд је доставио Заштитнику грађана одговор у ком се наводи да је на снази Наредба о забрани посета и ограничењу кретања у објектима установа за смештај старих лица („Службени гласник РС“ бр. 28/2020, 66/2020 и 87/2020), те да у складу са наведеним није могуће организовати ову посету. Одговори ове установе налазе се у прилогу вести.

Још једном напомињемо да је Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре током трајања ванредног стања, као и након његовог укидања несметано обављао свој мандат у свим установама у којима се налазе или се могу наћи лица лишена слободе (заводи за извршење кривичних санкција, полицијске станице, прихватни центри за мигранте, центри за азил, Прихватилиште за странце, психијатријске болнице) и да је професионално поступање руководства и запослених током тих посета тима представљало пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ.

И у овом случају, као и у случају спречавања тима НПМ да посети Дом за одрасла инвалидна лица у Земуну, забрана остваривања мандата у установама социјалне заштите представља кршење законских прописа, међународних стандарда, обавезе сарадње органа управе са Заштитником грађана и за последицу има немогућност контроле поштовања основних права лица која се налазе у установама социјалне заштите и одвраћања државних органа и службених лица од поступања које би могло имати карактер тортуре.