- Детаљи
Тим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 10 и 11. јуна. 2021. године посету Окружном затвору у Лесковцу. Посета је обављена у циљу превенције тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака. Током посете, тим НПМ-а је обавио групне и појединачне разговоре са преко 70 осуђених лица, која се налазе у затвореном одељењу, на извршењу дисциплинске мере и према којима су примењене мере принуде.
Поред наведеног, извршен је увид у документацију која се односи на употребу мера принуде, ванредне догађаје, притужбе лица лишених слободе, Књигу повреда, као и начин обављања првог лекарског прегледа по пријему у Завод.
Такође, тим НПМ-а је обишао нови павиљон који је изграђен прошле године и који испуњава потребне стандарде, а са управником Завода разговарао о даљим активностима које су у плану везано за унапређење положаја лица лишених слободе, посебно у погледу могућности за радно ангажовање.
У тиму НПМ-а био је и лекар специјалиста психијатрије који је посебну пажњу посветио разговору са лицима која су се самоповређивала.
Професионално поступање руководства и запослених током посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.
- Детаљи
Тим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић, обавио је 10. и 11. јуна 2021. године редовну посету Служби за психијатрију Опште болнице у Лесковцу, у циљу превенције тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака.
Ради сагледавања стања и доприноса унапређењу положаја психијатријских пацијената и поступања према особама са менталним сметњама у складу са стандардима у овој области, поред провере материјалних услова, посебна пажња посвећена је и процедури пријема, поступању према агитираним пацијентима и другим питањима од значаја за превенцију тортуре. Такође, обављени су групни и појединачни разговори са појединим пацијентима који су истакли да су задовољни начином рада и поступањем лекара и медицинског особља према њима. Тим НПM-а је такође разговарао са запосленима о начину остваривања права пацијената и пружању здравствене заштите и извршио увид у релевантну документацију.
Поред представника Заштитника грађана, тим НПМ-а чинио је и лекар специјалиста психијатрије.
- Детаљи
Тим НПМ-a обавио је 10. јуна 2021. године ненајављену посету ПС Лебане, а истог дана и ненајављену ноћну посету седишту ПУ Лесковац у којој се налазе реновиране просторије за задржавање лица.
Током ових посета, НПМ је наставио са својим активностима које су везане за праћење начина остваривања основних права доведених и задржаних лица, као што су право на приступ лекару и адвокату, право да о свом лишењу слободе обавесте блиску особу, и начину на који се доведена и задржана лица информишу о својим правима. Тим НПМ-а је, такође, обишао просторије за задржавање како би проверио да ли су исте у складу са прописаним условима, односно важећим стандардима.
Пре обављања посета наведеним полицијским станицама тим НПМ-a је у Окружном затвору у Лесковцу разговарао са свим лицима која су се на дан посете налазила у Одељењу притвора, као и са једним лицем које се налазило на задржавању у кривичном поступку о поступању полиције према њима приликом примене полицијских овлашћења.
Професионално поступање свих полицијских службеника током посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.
- Детаљи
Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић оценила је да ће новим Законом о родној равноправности једна групација жена које су до сада биле друштвено маргинализоване јер обављају кућне послове или раде у пољопривреди, постати видљива за систем кроз вредновање посла који обављају.
Жене које су домаћице, жене које подижу децу или брину о болесним члановима породице као и оне које раде на имању новим Законом о родној равноправности постале су видљиве за систем тако што ће за свој рад моћи да остваре право на здравствено осигурање, изјавила је Стојановић.
„За Заштитника грађана је веома значајно усвајање Закона о родној равноправности. Веома нам је важно увођење појма уравнотежености полова али и вредновање неплаћеног кућног рада, што је и била наша сугестија приликом израде нацрта овог закона јер је велики број жена невидљив за систем и тиме економски обесхрабрен“, рекла је Стојановић.
Стојановић је навела да неплаћени кућни рад има дугорочне последице на животе тих жена и то приликом остваривања права из здравственог а касније из пензијског осигурања посебно после 45 година старости када их, према притужбама које добија Заштитник грађана, послодавци преопознају као категорију која није пожељна и није довољно продуктивна, што их дискриминише на тржишту рада.
„Овај закон јесте амбициозан али даје један свеобухватан оквир, укључује и приватне послодавце, и органе јавне власти и независне институције у његову имплементацију. Мислим да смо као друштво спремни за овакакв закон јер да нисмо спремни не бисмо уопште говорили о оњему“, рекла је Стојановић на конференцији „Нови Закон о родној равноправности у контексту економског оснаживања жена и унапређења радних права“ коју је организовала Фондација Центар за демократију.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић нагласио је данас, поводом 12. јуна - Међународног дана борбе против дечјег рада, да је пандемија вируса Ковид-19 додатно отежала положај деце која су жртве радне експлоатације, посебно деце која живе и раде на улици, и учинила их готово невидљивима за надлежне органе али и за цело друштво.
„Деца која су принуђена да физички раде, пре свих 'деца улице', изложена су многобројним ризицима који штете њиховом здрављу и психофизичком развоју. Пандемија је увећала те ризике и довела их у ситуацију да су, у зависности од епидемиолошких мера заштите, били скоро невидљиви за друштво у tako тешкој ситуацији“, рекао је Пашалић.
Пашалић је навео да се решење проблема са којима се суочавају деца жртве радне експлоатације налази у утврђивању и отклањању узрока због којих су деца изложена физичком раду, тачније да ли је у питању сиромаштво у којем живе па на тај начин једино стичу приходе или је у питању злоупотреба деце и трговина људима.
Сви надлежни органи треба да се укључе у отклањање узрока, од надлежнoг Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства унутрашњих послова али и центара за социјални рад који треба да обезбеде подршку породицама за излазак из сиромаштва или за јачање родитељских капацитета, рекао је Пашалић.
„По питању дечјег рада, не треба занемарити положај деце у руралним срединама и злоупотребу њиховог рада у пољопривреди, што се често сматра као део традиционалне културе. Све то је последица непознавања и неразумевања појаве, искључености деце и недоступности услуга“, сматра Заштитник грађана.
Пашалић и од Министарства за бригу о породици и демографију, које је преузело део надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања којем је претходно упутио такав захтев, тражи да стави ван снаге радни налог упућен пре три године свим центрима за социјални рад у Србији према којем су, између осталог, дужни да децу која живе и раде на улици по хитном поступку одузимају од родитеља и покрећу судске поступке за одузимање родитељског права.
Такав налог је, како је прошле године утврдио Заштитник грађана, супротан Конвенцији о правима детета Уједињених нација а центре за социјални рад усмерава на незаконито поступање. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је 2020. године одбило да поступи по препоруци Заштитника грађана за укидање овог налога.
- Детаљи
Заштитник грађана је, после притужби родитеља ученика Основне школе „Ослободиоци Београда“ да је школа одбила њихову молбу да због тешке материјалне ситуације одобри коришћење бесплатних уџбеника макар за поједине предмете, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја и ове београдске школе.
Заштитник грађана, због постојања могућности угрожавања и повреде права детета, од надлежног министарства и ОШ „Ослободиоци Београда“ тражи да му у року од 15 дана доставе детаљне извештаје о поступању, мерама и активностима које су предузели у овом случају.
Такође, Заштитник грађана од ресорног министарства и школе тражи да га обавесте и да ли је Савет родитеља ОШ „Ослободиоци Београда“ учествовао у поступку избора уџбеника сходно члану 120 став 6, тачке 3 и 7 Закона о основама система образовања и васпитања, и на који начин.
Министарство и школа даље треба да обавесте Заштитника грађана на основу којих критеријума је ОШ „Ослободиоци Београда“ вршила избор уџбеника и на који начин су вредновани критеријуми за избор уџбеника.
Заштитник грађана од Министарства просвете, науке и технолошког развоја посебно тражи да га обавести о томе да ли за све основне школе постоји универзални и јединствени начин вредновања критеријума приликом избора уџбеника.
У притужби родитеља ОШ „Ослободиоци Београд“ поднетој Заштитнику грађана се наводи да се велики број родитеља, због тешке материјалне ситуације изазване епидемијом Ковид-19, обратио директорки школе молбом да се одобри могућност набавке бар једног броја бесплатних уџбеника који су, према речима родитеља, одобрени од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, али да су њихови захтеви одбијени.