a

Пропусти које је Заштитник грађана утврдио у 45 случајева насиља у породици и злостављања и занемаривања деце потврђују да се насиље квалификује као породични проблем и брачни сукоб. Oно се минимизира и релативизује као и одговорност за извршено дело, па се даље не испитује. Не процењује се ризик од насиља, што указује на непрепознавање тог феномена  и недовољну обученост поступајућих службеника.

Мере у случају пријаве насиља се не предузимају или се то чини на неодговарајући начин и неблаговремено. Деца присутна породичном или партнерском насиљу над родитељима и над другим члановима породице нису третирана као жртве злостављања и занемаривања. Полиција, центри за социјални рад и здравствене установе не размењују информације од којих су неке виталне за заштиту жртве. Изостају обавештења других органа у систему (органа старатељства, полиције, тужилаштва и суда) о пријави насиља. Жртве се упућује да сама води поступке, а не пружа им се стручна и друга помоћ и подршка, стоји између осталог у утврђењу Заштитника грађана.