Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) посетио је у децембру 2025. године Аеродром Никола Тесла у Београду, Станицу граничне полиције Београд и Регионални центар граничне полиције за унутрашње граничне прелазе, након чега је сачинио извештај о посетама са препорукама.
Поступајући по препорукама НПМ-а, уведена је евиденција о боравку странаца у просторијама за смештај странаца којима је одбијен улазак у земљу и унапређени су услови у овим просторијама, тако што је извршена замена комплетне опреме за спавање (душека, јастука, ћебића и комплета постељине), а руководиоци Станице граничне полиције Београд су спроводили контролне делатности у циљу утврђивања стања просторија и веродостојности попуњавања евиденције боравка.
Поводом налаза НПМ-а о неадекватној исхрани странаца којима је одбијен улазак у земљу и препоруке да се то исправи, НПМ је обавештен да је оператор аеродрома, имајући у виду обавезе авио-превозника у погледу збрињавања путника којима је одбијен улазак у земљу, упознао све авио-компаније које обављају саобраћај преко тог аеродрома са садржином препоруке и да ће у наредном периоду у оквиру својих надлежности пратити поступање превозника и указивати на значај поштовања стандарда.
У извештају о посети НПМ се посебно бавио питањем одбијања уласка и последица такве одлуке, укључујући и ризик од повреде принципа non-refoulement. Наиме, иако одбијање уласка странцу на граничном прелазу не представља меру удаљења нити принудног враћања у смислу прописа којима се уређује положај странаца, доношење такве одлуке може непосредно утицати на остваривање права гарантованих начелом забране враћања. Одлуком којом се странцу не дозвољава улазак у Републику Србију омогућава се његов повратак у државу из које је допутовао. Уколико би у конкретном случају постојао реалан ризик да би се таквим повратком лице изложило прогону, извршењу смртне казне, мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању или другом озбиљном кршењу основних људских права, државни органи су дужни да ту околност узму у обзир пре доношења одлуке о одбијању уласка. НПМ је пошао од тога да та обавеза не произлази из правне природе одбијања уласка, већ из апсолутног карактера начела забране враћања, које обавезује државне органе да не дозволе да последице њихових одлука доведу до излагања лица стварном ризику од тешких повреда људских права. Због тога гранични органи морају, пре доношења одлуке о одбијању уласка, размотрити да ли у конкретном случају постоје индиције да би омогућавање повратка странца у државу из које је допутовао могло довести до повреде начела забране враћања. Када такве индиције постоје, орган је дужан да спроведе одговарајућу индивидуалну процену ризика и обезбеди приступ одговарајућем поступку. Поступајући по тој препоруци, СГП Београд је сачинила обавештење о поступању са лицима приликом доношења одлука о одбијању уласка у Републику Србију, о чему су упознати сви полицијски службеници.
У тиму посете били су представници Заштитника грађана и Групе 484.