Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас на отварању Дечије недеље, највеће националне манифестације за заштиту и промоцију дечијих права, чији је почетак свечано обележен у Галерији РТС-а, да се уважавањем и заштитом права деце, директно утуче на њихове животе и будућност, али и перспективу читавог друштва. 

„Неизмерно је важно штитити права деце у сваком тренутку, почев од права на здраво и безбрижно одрастање, до права на образовање и здраве социјалне интеракције. Међутим, чини се да све мере које се предузимају нису довољне јер је насиље према деци, а посебно међу самом децом у порасту. Зато бих апеловао на све институције и установе, које утичу на судбину деце, али и на њихове породице да са већом одговорношћу штите права деце, као и да предузму одговорност за пропусте у раду. Ми немамо могућности за санкције, али у случају изостанка информације коју тражимо, можемо одмах да обавестимо Народну Скупштину Републике Србије, ресорна министарства и јавност, оценио је заштитник грађана Зоран Пашалић. 

Заштитник грађана је истакао да је прошле године, та институција разматрала 513 предмета у којима је указано на 980 повреда права детета. Бележи се и знатан пораст броја притужби грађана у односу на претходни годишњи извештај, а грађани се најчешће жале да центре за социјални рад и министараства. 

Заштитник грађана је апеловао и на саму децу да буду спремна да бране права својих вршњака, колико и своја, као и да покажу више саосећања и толеранције према другима, јер је то најбољи пут да се задобије поштовање и развија здрава свест о себи и друштву у коме живе.   

Пашалић је рекао да се институција Заштитника грађана бави заштитом права и најбољег интереса детета од свог оснивања пре 17 година као и да је новим законом о Заштитнику грађана знатно побољшана заштита дечијих права, посебно у погледу превентиве и ефикасности заштите, али да спровођење тих мера захтева друштвени консензус и пуну одговорност свих надлежних институција. 

Ове године, Дечија недеља се обележава под слоганом “Ја сам дете, имам план: толеранција и љубав за сваки дан!” Манифестација ће трајати од 7. до 13. октобра и посвећена је унапређењу дијалога и разумевања међу децом и различитим генерацијама, са циљем да се додатно ојача друштвена заједница и обезбеди стабилна и подстицајна средина за све грађане.

Успех инклузивног образовања, које треба да омогући да сва деца имају једнака права на школовање и стицање знања, у доброј мери зависи од људског фактора. Пре свега саосећања, односно наше способности да разумемо потребе другог и поистоветимо се са проблемом или ситуацијом у којој се налази, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић. 

Заштитник грађана је истакао да је документарни филм „Пут до разумевања“ који је данас премијерно приказан у београдском Медија центру, настао управо са циљем да се широј јавности директно укаже на такву потребу и подстакне дијалог свих заинтересованих страна, како би се системским мерама отклонили сви они изазови који и даље стоје на путу инклузивном образовању.  

Према Пашалићевим речима, за Србију би можда најупутније решење било да креира сопствени модел инклузивног приступа образовању, уважавајући пре свега потребе оних на које се инклузија односи, највише саме деце.  

Као национална институција за људска права, Заштитник грађана од увођења законодавних реформи 2009. године прати примену инклузије у образовању у Републици Србији. Сви подаци до којих је институција дошла у свом раду, указују на то да је инклузивно образовање заживело, али да се највеће препреке примени овог приступа и даље односе на доступност, квалитет, финансирање и функционисање додатних услуга за децу са сметњама у развоју. 

Данијела Радојевић, начелница Одељења за промоцију и унапређење права детета истакла је да докуметарни филм Заштитника грађана даје јасну слику како инклузивно образовање у земљи заиста изгледа. Подсетила је да је та институција прошле године спровела истраживање о инклузивном образовању у основним и средњим школама у Србији, као и да је на том основу, Заштитник грађана формулисао 16 предлога и препорука за унапређење услуге додатне подршке у образовању деце. 

Између осталог, Заштитник грађана је предложио надлежним органима да обезбеде финансијске, људске и друге ресурсе како би се омогућило да свако дете коме је утврђена потреба за додатном подршком у образовању такву услугу и добије, а указано је и на неопходност обезбеђивања обавезне и континуиране едукације просветних и радника у системима социјалне и здравствене заштите о значају инклузивног образовања, као и обуке деце и ученика, почев од предшколског образовања.

Документарни филм „Пут до разумевања“ Заштитника грађана који је снимљен у шест основних и средњих школа у Београду са циљем да допринесе развоју свести и подстакне примену инклузивног приступа образовању у значајнијем обиму, реализован је у оквиру пројекта „Праћење спровођења инлузивног образовања у Републици Србији“ захваљујући финансијској подршци Европске мреже националних институција за људска права (ENNHRI) из програма Мали грантови.

Заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић учествовала је 26.09.2024. године на годишњем састанку Управног одбора Програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску“ у Београду, креираног с циљем да помогне корисницама програма у региону у спровођењу европских стандарда.

Др Тањевић је као чланица Управног одбора пројекта „Јачање заштите људских права лица лишених слободе и осуђених лица у Србији“, фаза III, представила напредак и резултате пројекта у оквиру ове фазе. Указала је да је уз подршку домаћих и међународних консултаната које је ангажовао Савет Европе израђен Приручник за испитивање у предистражном поступку, који је у овој фази пројекта усвојен од стране Министарства унутрашњих послова, те да ће се исти користити за обуку и усавршавање полицијских службеника, при чему је осмишљен план обуке која ће се спроводити у сарадњи са Саветом Европе. Такође је указала да је у овој фази пројекта акценат стављен на унапређење здравствене заштите доведених и задржаних лица од стране полиције, и у том циљу израђен нацрт Споразума о сарадњи Министарства здравља и Министарства унутрашњих послова.

Она је посебно је истакла напредак и резултате који су остварени у области унапређења система извршења кривичних санкција, кроз израду четири нова програма третмана за рад са осуђеним лицима. Нови програми третмана су посвећени управљању емоцијама и асертивној комуникацији, оснаживању животних вештина жена у затвору, животних вештина малолетника, али и превенцији суицида и самоповређивања. Такође, у оквиру пројектних активности настављен је рад на програму реинтеграције у заједницу за лица која издржавају казне од пет или више година затвора.

Најзад, указала је и на то да је пројекат имао у фокусу и заштиту лица лишених слободе у психијатријским установама. Полазећи од тога да психијатријско лечење мора бити засновано на индивидуализованом приступу који подразумева састављање посебног плана лечења за сваког пацијента, које треба да укључи широк спектар рехабилитационих и терапијских активности, Министарству здравља пружена је стручна подршка у преиспитивању постојећих модела за индивидуалне планове лечења у циљу њиховог даљег унапређења.

На састанку је истакнуто неколико кључних достигнућа, укључујући објављивање првог националног извештаја о трговини људима, унапређење лекарских прегледа у полицијском притвору, нова правила за заштиту приватности деце у медијима, мере које обезбеђују фер медијско праћење изборне кампање, унапређење приступачности садржаја електронских медија особама са инвалидитетом, као и нови правилник којим се школе подстичу да укључе ученике у пројекте друштвено-корисног рада.

Закључено је да је Србија напредовала у спровођењу реформи у различитим областима, од јачања механизама за заштиту људских права и борбе против трговине људима до промовисања једнакости, квалитетног образовања за све, као и заштите слободе изражавања.

Заштитник грађана донео је Одлуку о избору удружења са којима ће у наредном периоду сарађивати у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ). Одлуком Заштитника грађана сарадња ће се успоставити са следећим удружењима: Кликактив – Центар за развој социјалних политика, Одбор за људска права Ваљево, Центар за интеграцију младих, Виктимолошко друштво Србије, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Комитет правника за људска права и Група 484.

Законом о ратификацији Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака одређено је да Заштитник грађана у обављању послова НПМ-а сарађује са удружењима чијим је статутом предвиђени циљ удруживања унапређење и заштита људских права и слобода. Поступак избора удружења спроведен је по Јавном позиву Заштитника грађана који је објављен на сајту Заштитника грађана 02. септембра 2024. године.

Attachments:

Одлука Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас поводом 1. октобра, Међународног дана старијих особа да најмање што друштво може и мора да учини за своје старије грађане јесте да омогући достојанствено старење уз пружање пуне подршке и поштовање њихових права.

Старије особе се најчешће суочавају с изолацијом и маргинализацијом. Због тога је важно створити инклузивно окружење које их укључује у друштвене активности, омогућава им да буду активни чланови заједнице и које јача међугенерацијске везе. Оснаживање старијих особа кроз приступ здравственим услугама, социјалној заштити и укључености, као и менталном здрављу од суштинског је значаја, указао је заштитник грађана.

„Сви смо ми, и као појединци и као институције, одговорни за заштиту права старијих особа. Морамо им осигурати једнаке могућности, приступ ресурсима и пружити подршку како би могли да живе достојанствено и самостално. Сви имамо одговорност да се бринемо о старијима и да их укључимо у наш свакодневни живот“, нагласио је Зоран Пашалић и додао да наши старији суграђани су богати животним искуством и њихово знање је драгоцен ресурс који треба ценити и преносити на млађе генерације.