- Детаљи
Заштитник грађана организовао је хитан састанак са надлежним органима у циљу решавања питања дневног боравка деце и омладине са аутизмом који су у тај простор долазили до увођења ванредног стања у Србији, у марту ове године.
Ово је само једна од активности Заштитника грађана на заштити и промоцији права детета о којима на онлајн састанку на тему „Размена најбољих пракси и инструмената за заштиту деце и адолесцената у кризама – са фокусом на мере забране кретања и штетне последице у вези са њима у Јадранско-јонској регији“ говорила заменица Заштиника грађана за права детета Јелена Стојановић.
Састанак је 24. августа 2020. организовао регион Марће, у сарадњи са Сталним секретаријатом Јадранско-јонске иницијативе и омбудсманом тог региона, у оквиру иницијатива за прославу 20. година повеље из Анконе и Јадранске и јонске иницијативе.
Учесници састанка, омбудсмани за права малолетних лица држава Јадранско-јонске регије (Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, Италија, Северна Македонија, Црна Гора, Сан Марино, Србија, Словенија) и италијанско тело за децу, сагласили су се да се све државе ове регије сусрећу али и да их тек очекују слични изазови у време пандемије ковида 19 по питању заштите дечјих права.
На састанку су размотрени и проблеми везани за почетак школске године и организацију наставе, као и проблеми са којима се суочавају деца са аутизмом и њихове породице.
- Детаљи
Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија о подвођењу једног детета у Алексинцу и обљубе другог детета у Богатићу, покренуо више поступака контроле правилности и законитости рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и центара за социјални рад у ова два града.
Узимајући у обзир чињеницу да је Министарство најавило да ће извршити надзор над радом центара за социјални рад у Алексинцу и Богатићу, Заштитник грађана од надлежног министарства тражи да у року од 15 дана достави записник о извршеном надзору над њиховим радом.
Заштитник грађана од ЦСР у Алексинцу и у Богатићу тражи да у року од 15 дана доставе информације да ли су породице ове злостављане деце од раније на евиденцији тих центара, и ако јесу које активности из надлежности центара су предузете у претходном периоду. Такође, потребно је да доставе и податке о активностима из своје надлежности које су предузете поводом наведених сазнања у циљу заштите права и најбољих интереса деце.
- Детаљи
Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), посетио је јуче Полицијску станицу Обреновац, ради праћења поступања Министарства унутрашњих послова по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања. Поред запослених из Заштитника грађана, у тиму је био и представник Комитета правника за људска права.
У складу са методологијом реализација посета, тим је обишао просторије за задржавање, службене канцеларије криминалистичких инспектора и просторије за чување одузетих предмета. Остварен је увид у документацију о задржавању, извештаје о примени средстава принуде, као и предмете притужби грађана. Руководство и полицијски службеници ПС Обреновац пружили су информације о поступању према доведеним и задржаним грађанима.
Професионално поступање полицијских службеника током посете тима Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа управе са Заштитником грађана.
- Детаљи
Заштитник грађана је, по сопственој иницијативи а након сазнања из медија, покренуо поступке контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова (МУП) и Градског центра за социјални рад у вези са несрећом која се догодила 21.8.2020. године испред зграде у Лазаревцу, у којој је живот изгубила једна жена а тешко повређено малолетно дете.
Од МУП-а и Градског центра за социјални рад, Заштитник грађана тражи да најкасније у року од 15 дана доставе извештај о томе да ли су од раније упознати са породичном ситуацијом у овој породици, да ли је у протеклом периоду било пријава за насиље у породици или злостављање и занемаривање детета, са посебним освртом на мере и радње које су ове институције евентуално предузеле како би се пружила адекватна подршка и заштита породици.
Такође, Заштитник грађана тражи од обе институције да у истом року доставе и друге релевантне информације, као и да уз извештај приложе и копију документације којом поткрепљују наводе изјашњења.
- Детаљи
Заштитник грађана је, у оквиру праћења рада Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Србије поводом напада на просторије Прајд инфо центра у Београду 29. фебруара 2020. године, утврдио да је то министарство утврдило идентитет нападача и предзело мере за њихово процесуирање, што је први пут да су починиоци идентификовани после укупно 11 напада на овај објекат.
Заштитник грађана је крајем фебруара 2020. године покренуо поступак контроле правилности и законитости рада МУП-а, а почетком јула исте године примио допис овог министарства у којем се наводи да су службеници ПУ за град Београд утврдили идентитет лица која су ударала ногама по улазним вратима Прајд инфо центра у Београду, међу којима су, како се наводи, једно пунолетно и неколико малолетних лица.
У допису, МУП даље истиче да је дежурни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду оценио да у том догађају нема елемената кривичног дела, као и да је против јединог пунолетног лица које је учествовало у нападу покренут прекршајни поступак а да је малолетним лицима изречена мера упозорења.
Заштитник грађана је дописом МУП-а обавештен и да су полицијски службеници Одељења за ЈРМ, УП, ПУ за град Београд о предузетим мерама обавестили Градски центар за социјални рад Београд - Одељења Звездара и Гроцка због предузимања мера из њихове надлежности у вези са малолетницима који су учествовали у нападу.
Заштитник грађана је поступак контроле правилности и законитости рада МУП-а покренуо по сопственој иницијативи а након сазнања из медија да су просторије Прајд инфо центра у Београду нападнуте по 11. пут крајем фебруара 2020. године, али да до сада МУП није идентификовао и процесуирао ниједног нападача.
- Детаљи
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одбило је да поступи по препоруци Заштитника грађана за стављање ван снаге радног налога упућеног свим центрима за социјални рад у Србији према којем су дужни да децу која живе и раде на улици по хитном поступку одузимају од родитеља или старатеља, покрећу судске поступке ради одузимања родитељског права, забране контакте родитеља и те деце, изричу мере заштите од насиља и подносе кривичне пријаве против родитеља.
Заштитник грађана је крајем фебруара 2020. године утврдио да надлежно Министарство упућивањем радног налога од 21.05.2018. године директно поступа супротно Конвенцији о правима детета Уједињених нација, значајно сужава степен остваривања права детета у Србији а центре за социјални рад (ЦСР) усмерава на незаконито поступање.
Међутим, у одговору достављеном почетком јуна 2020. године, ресорно министарство негира утврђене пропусте у раду и истиче да је радни налог „имао за циљ интензивирање активности система социјалне и породично-правне заштите у реаговању на појаву 'деце улице', односно насиља и злоупотребе деце која 'живе и раде на улици' и баве се просјачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима, итд“.
Заштитник грађана сматра да Министарство за рад кроз спорни радни налог ставља у фокус интензивирање активности система, а да фокус заправо треба да буде заштита најбољег интереса детета, тражење и отклањање узрока ове појаве, чему систем треба да послужи.
Садржај радног акта, према тврдњама Министарства за рад, указује и на обавезу ЦСР да „у складу са извршеним проценама предузима мере заштите и да је законска обавеза ЦСР ургентна, неодложна интервенција у заштити деце“, као и да начин реаговања у радном налогу узима у обзир чињеницу да се мора реаговати одмах по сазнању о угрожености или злостављању детета.
Заштитник грађана у препоруци упућеној Министарству за рад наводи да је неопходно да без одлагања стави ван снаге овакав радни налог и о томе писаним путем обавести све ЦСР у Србији, као и да изради нови радни налог у сарадњи са Републичким заводом за социјалну заштиту о начину поступања са децом у уличној ситуацији.
У новом радном налогу, према препоруци Заштитника грађана, требало би да буду садржана следећа упутства: испитивање да ли се дете и његова породица налазе у сиромаштву и утврђивање узрока сиромаштва, планирање услуга за помоћ родитељима и смањење сиромаштва, детекција породица у ризику од налажења деце у уличној ситуацији и предузимање мера ради спречавања изузимања деце из породице.
Такође, препоручена је и забрана изузимања деце која се у уличној ситуацији налазе искључиво због сиромаштва, предузимање мера ради хитног укључивања деце у уличној ситуацији у рано предшколско васпитање и образовање као и мера ради укључивања у заједницу, израду плана услуга за дете и породицу у случају измештања детета у циљу повратка детета у биолошку породицу и обавезно интегрисање података о узроку налажења деце у уличној ситуацији, економској ситуацији породице, мерама и услугама које је ЦСР обезбедио породици и процене о целисходности покретања кривичних поступака против родитеља.
По свим овим препорукама Заштитника грађана Министарство за рад није поступило, наводећи да је радним налогом који је издало 21.05.2018. године обезбеђена заштита најбољег интереса детета.
„Аутоматско одузимање деце није решење већ је суштинско питање ко је организатор просјачења и дечје експлоатације и које су околности довеле до тога да су деца на улици. Питање је да ли се ради о трговини људима или се ради о нужности да нема од чега да живи. Активности система морају бити усмерене на проналажење и отклањање узрока а не последице“, сматра Заштитник грађана.
Заштитник грађана истиче да је неизбежно питање утврђивања организатора просјачења, и да оно мора бити решено јер се ради о злоупотреби деце и кршењу њихових права. „Проблем 'деце улице' не може да се посматра само као проблем Министарства за рад и зато ће Заштитник грађана наставити да прати и рад Министарства унутрашњих послова (МУП). Најзначајније је да МУП предузме све радње за утврђивање организатора просјачења и процесуирања одговорних где томе има места“, истиче Заштитник грађана.
Утврђење и препоруке Заштитника грађана