- Детаљи
У Београду је, у организацији „Пријатеља деце Србије“ и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, отворена Дечја недеља, која се обележава од данас до 13. октобра. Овогодишња Дечја недеља посвећена је обележавању 30 година од доношења Конвенције УН-а о правима детета и прославља се под слоганом „Да право свако – дете ужива лако“.
О правима и положају деце у Србији говорила су сама деца, средњошколци, који су, објашњавајући потребе и проблеме најмлађих, указали на вршњачко насиље, недовољну информисаност о дечјим правима и недовољну укљученост деце у процесе одлучивања о питањима која се тичу њиховог положаја и права.
Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић указала је да је задатак државе да обезбеди услове у којима ће права деце предвиђена Конвенцијом УН-а бити остварена у пуном капацитету, пре свега обезбеђивањем довољног броја запослених који се баве децом, омогућавањем деци да развију своје потенцијале у пуној мери и да уживају највећу могућу заштиту. Изнела је такође и забрињавајуће податке Републичког завода за социјалну заштиту који показују да се број деце корисника услуга социјалне заштите из године у годину повећава, због чега Заштитник грађана у својим посебним и годишњим извештајима континуирано указује држави на све области које је неопходно унапредити, како рад државних органа, тако и законских и других прописа који се тичу деце и њиховог положаја.
На отварању Дечје недеље учествовали су и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства просвете, Савета за права детета, Одбора за права детета, УНИЦЕФ-а и Пријатеља деце Србије.
- Детаљи
Организација „Пријатељи деце Србије“ и представници редакција неких од водећих медија у Србији потписали су данас у просторијама Заштитника грађана Меморандум о прихватању два документа које је уз подршку Београдске школе и УСАИД-а припремила организација Пријатељи деце Србије – Деца и медији: Правилник против злоупотребе деце у медијске сврхе и Кодекс о заштити деце од политичке злоупотребе.
На потписивању Меморандума генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић истакла је да је пред нама важан задатак да својој деци обезбедимо услове за достојанствено одрастање. Због тога и данас и сваког наредног дана, како је рекла, ми јесмо и бићемо пријатељи деце, трудећи се да изградимо друштво у коме ће се поштовати њихова права као деце, а сутрадан као грађана.
Наведени документи, навели су представници Пријатеља деце Србије, наставак су праксе започете 1993. године када је први пут потписан сличан правилник, а потреба да се она обнови настала је због чињенице да се слика детета у медијима последњих година нагло погоршава, да се дете у медијима појављује искључиво или углавном као жртва и да се, у трци за гледаношћу и тиражом, доводи у безбедносни ризик додатном медијском виктимизацијом и откривањем идентитета.
Аутор публикације „Деца и медији: Правилник против злоупотребе деце у медијске сврхе и Кодекс о заштити деце од политичке злоупотребе“ Првослав Плавшић указао је да, иако је, са разлогом, главна пажња усмерена ка критици оних који производе информације, неопходно је усмерити се и ка детету, јер, како наводи, уколико је немогуће контролисати такве садржаје у медијима, треба се окренути јачању оних који информације примају, у овом случају деци.
До сада је, како су у Пријатељима деце Србије навели, Меморандум потписало седам медија и отворени су разговори са политичким организацијама, а потписници позивају и остале медије да се прикључе Протоколу и подрже борбу против злоупотребе деце у медијске и политичке сврхе.
- Детаљи
У циљу спречавања настанка ризика од апатридије, министар државне управе и локалне самоуправе, Бранко Ружић, заштитник грађана Зоран Пашалић и шеф представништва Агенције УН за избеглице Ханс Фридрих Шодер потписали су данас Споразум о разумевању о даљој сарадњи на сагледавању евентуалних проблема припадника ромске националне мањине у остваривању права на упис у матичну књигу рођених и других права из личног статуса, са посебним освртом на новорођену децу.
Препознавши проблем недостатка личних докумената, Република Србија од 2012. године улаже интензивне напоре да се отклоне проблеми који се односе на недостатак личних докумената за посебно осетљиве припаднике друштва. Заједничким напорима свих релевантних државних институција, Република Србија је увела и спровела низ законодавних промена да би олакшала поступак уписа у матичну књигу рођених и издавања личних докумената. Према проценама, број особа изложених опасности од апатридије смањен је са 30.000 у 2010. години на око 2.000 особа у 2019. Од 2004. године, кроз различите пројекте бесплатне правне помоћи које је финансирала и Агенција за избеглице УН-а, упис у одговарајуће матичне евиденције омогућен је за 5.549 особа. УНХЦР је такође подржао издавање 34.083 личних карата и 150.620 уверења из различитих матичних евиденција.
Потписујући Споразум који регулише даљу сарадњу у овој области данас, министар Ружић је изјавио: „Остварили смо заједно изузетан напредак у остваривању права припадника ромске националне мањине на упис у матичну књигу рођених и других права, што је свакако први корак у спречавању сваког ризика од апатридије. Подржавамо и подржаваћемо све активности које ће допринети да свако дете, сваки човек има једнака права, јер у 21. веку не смемо да дозволимо да наши грађани немају лична документа“.
„Имајући у виду резултате претходног Споразума о разумевања који су заједнички спроводили Заштитник грађана, Министарство државне управе и локалне самоуправе и УНХЦР од 2012. до 2016. године, сматрам да је потписивање новог Споразума прави начин да се реше преостала питања која се тичу решавања статусних питања која најчешће погађају оне најосетљивије, односно припаднике ромске националне мањине. Подаци говоре о томе да и даље има грађана и деце који су за систем невидљиви, што је разлог да Заштитник грађана настави са праћењем стања у области уписа у матичне књиге и личних докумената“ рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.
Ханс Фридрих Шодер, шеф представништва Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација у Србији рекао је: „Ове године када обележавамо 30. годишњицу Конвенције о правима детета, Агенција УН за избеглице са посебним задовољством наставља нашу успешну трипартитну сарадњу у циљу обезбеђења уписа у матичне књиге све деце рођене на територији Републике Србије, укључујући и оне чијим родитељима недостају лична документа или који немају правни статус. Важан корак у глобалној кампањи за искорењивање апатридије управо и јесте да сва деца буду уписана у матичне књиге рођених и књиге држављана“.
Република Србија је потписница Конвенције о правном положају лица без држављанства из 1954. године, Конвенције о смањењу броја лица без држављанства из 1961. године као и Конвенције о правима детета.
- Детаљи
На седници Националне коалиције за спречавање дечјих бракова, која је у организацији Нишавског управног округа одржана у Нишу 01. октобра 2019. године, в. д. помоћница Генералног секретара Наташа Јовић, указала је да је даље ширење Коалиције неопходно, посебно представницима правосудног система, односно судова и тужилаштава. Без њиховог адекватног учешћа и на правима детета заснованог одговора на појаву дечјег брака, није могуће делотворно успостављање стратешког и системског приступа, а колико је важно да се правосудни систем активније укључи показала је и недавна јавна дебата о пресудама донетим у случају девојчице која је у дечји брак увучена са 13 година, нагласила је Јовић.
Јовић је такође истакла да се и сада показује основаност иницијативе Заштитника грађана за измене и допуне Кривичног законика у делу који се односи на кривично дело ванбрачна заједница са малолетником. Она је указала да ово кривично дело не потпада у групу кривичних дела против полне слободе, чиме се искључују додатни заштитни механизми за децу жртве прописани тзв. Маријиним законом. Она је позвала Коалицију да међу своје приоритете стави иницијативу за измене и допуне Кривичног законика, као и иницијативу за редефинисање Општег и посебних протокола за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања.
- Детаљи
Житељи Босилеграда, представници тамошње локалне самоуправе, медијских кућа и невладиних организација имали су данас прилику да своје проблеме непосредно предоче заштитнику грађана Зорану Пашалићу. Посети заштитника грађана овој општини, овога пута, придружили су се омбудсманка Бугарске Дијана Ковачева и амбасадор Бугарске у Београду Радко Влајков.
Босилеград је једно од 13 места у Србији које је Пашалић посетио ове године у оквиру пројекта који има за циљ повећање доступности институције заштитник грађана становницима места која живе у унутрашњости Србије.
Грађани Босилеграда су указали на проблеме које имају са судовима, службом катастра и другим републичким институцијама, али њихов основни захтев био је да им Пашалић помогне у заштити животне средине и обезбеђивању здраве пијаће воде.
Највећи број грађана изразио је сумњу у исправност пијаће воде и изразио убеђење да је да због присуства олова, арсена и других метала у води повећан број оболелих од малигних и других тешких болести.
Један од притужитеља је истакао је да животну средину становника Босилеграда угрожавају отпадне воде из рудника "Караманица" и рудника олова и цинка "Грот" у Кривој Феји.
Заштитник грађана Зоран Пашалић је изјавио да ће се већ наредног дана обратити надлежним министарствима и инсистирати да се укључе у решавање еколошких проблема на које су указали становници Босилеграда.
Општина је урадила мониторинг вода, ваздуха и земљишта, али је проблем на релацији оних институција које се на на нивоу републике баве тим питањима. Екологија у Босилеграду је озбиљан проблем, истакао је Пашалић након састанка са председником општине Босилеград Владимиром Захаријевим.
Он је похвалио све оно што је општина Босилеград урадила на инклузији Рома и обезбеђивању личних пратилаца деци са сметњама у развоју. Интерресорна комисија ради ажурно, а деца са сметњама у развоју су интегрисана у редовне школе. У овој општини школе немају „специјална“ одељења нити се деца упућују у „специјалне“ школе. Поред тога, општина финансијски помаже 150 ученика из сиромашних породица, како би редовно похађали школу.
Председник општине Босилеград Владимир Захаријев демантовао је тврдње мештана да је вода за пиће загађена тешким металима и да је повећана смртност становништва због карцинома.
Ми у Босилеграду пијемо воду са извора у селу Извор, а тамо нема рудника. Подаци републичког Инситута за јавно здравље говоре да је по броју оболелих од малигних болести Пчињски округ коме припада и Босилеград на самом дну лествице у нашој земљи, изјавио је Захаријев.
Раније тога дана, на заједничкој конференцији за медије двоје омбудсмана и амбасадора Бугарске, Пашалић је рекао да је за десет година Заштитнику грађана укупно упућено 82 притужбе, док је у току само четири сата разговора са грађанима, примио 16 притужби. Грађани су се притужили на рад судова, катастра, али у притужбама доминирају еколошки проблеми, изјавио је Пашалић и додао да ће решавању овога проблема посветити посебну пажњу. Изразио је захвалност Бугарској, посебно бугарском амбасадору у Београду Радку Влајкову на подршци у реализацији пројекта „Дани Заштитника грађана“.
Ковачева је на конференцији за медије изјавила да су након разговора са грађанима Босилеграда издвојиле две главне теме којима ће њена институција посветити посебну пажњу: неиздавања возачких дозвола, као и споре процедуре за добијање бугарског држављанства за грађане Босилеграда.
Амбасадор Влајков је рекао да у Босилеграду забрињава смањење броја становника у последњих 18 година.
Омбудсмани Пашалић и Ковачева у пратњи амбасадора Радкa Влajкова, посетили су и КИЦ "Босилеград" и у разговору са његовим председником Иваном Николовим и његовим сарадницима упознали се се са положајем бугарске мањине у Србији.
Пројекат "Повећање доступности заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије", реализован је захваљујући финансијској подршци Владе Републике Бугарске, а посредством амбасаде те земље у Србији.
- Детаљи
Заштитник грађана истиче да је старијим особама потребна подршка и разумевање како би очували достојанство и остварили своја права. Неопходно је борити се против социјалног искључивања и изолације старијих и предузимати мере посвећене њиховом активном учешћу у друштву, спречавању сиромаштва и побољшању материјалног положаја старијих особа, у области пружања услуга у заједници, здравствене и социјалне заштите, личног и породичног живота, изјавио је поводом Међународног дана старијих заштитник грађана Зоран Пашалић.
Најчешћи проблеми са којима се сусрећу стара лица јесу сиромаштво и занемаривање унутар породице, укључујући располагање имовином без њиховог пристанка, незадовољство остваривањем права на материјалну подршку када се нађу у стању тешке материјалне и животне ситуације услед недостатка примања или недовољне висине примања, a када су лошег здравственог стања, отежано je остваривање права на помоћ и негу другог лица.
Иако је насиље у породици престало да буде „приватна ствар породице“ и табу тема, насиље над старијима је недовољно препознато и видљиво. Старији ређе пријављују насиље, посебно када су извршиоци насиља њихова деца; у таквим ситуацијама – пре свега због лојалности према сопственој деци – старији и немоћнији родитељи спремнији су да трпе и најокрутније облике насиља, него да затраже заштиту система. У једном случају који је, по сопственој иницијативи, испитивао Заштитник грађана, старија жена била је дугогодишња жртва насиља сина. Била је шутирана, шамарана, ударана песницама, вређана и омаловажавана. Ипак, она није желела да подноси пријаву против сина, како би га заштитила од кривичног гоњења. Иако жртва није подносила пријаве, полиција, орган старатељства и здравствене установе имале су сазнања о насиљу, али су пропустиле да предузму мере ради заштите жртве и спречавања понављања насиља. И поред историје насиља над старијом особом од стране њеног сина, полицијски службеници нису проценили да постоји ризик од насиља, а орган старатељства се, уместо насиљем, бавио „санирањем породичних односа између мајке и сина“. Колико су процене полиције, здравствене установе и органа старатељства биле погрешне, а активности неадекватне, показала је нажалост трагична смрт жртве, која је преминула од руке сопственог сина, што је недопустиво.
Непостојање услуга и сервиса подршке је и даље присутно, нарочито услуге помоћи у кући које су често неопходне овој популацији, имајући у виду да неретко старији живе сами и немају сроднике да брину о њима. Ови проблеми су нарочито изражени у руралним крајевима, у којима су у посебно тешком положају старије жене које живе у самачким домаћинствима, поручио је Пашалић.