- Детаљи
На Светски и европски дан борбе против смртне казне, Заштитник грађана подсећа да Устав Републике Србије људски живот проглашава неприкосновеним, да у Републици Србији нема смртне казне и да је забрањено клонирање људских бића. Смртна казна укинута је у нашој земљи пре две деценије, а последњи пут извршена пре три деценије.
Заштитник грађана изражава уверење да смртна казна у Србији никада неће бити поново уведена. Став против смртне казне произлази из универзалног и основног људског права на живот. Он је такође уткан у људско достојанство сваког људског бића, укључујући и починиоце најсвирепијих злочина. Дужност је државе да штити и поштује урођено право, универзално и основно, какво је право на живот, а што је услов и за заштиту људског достојанства.
Обележавањем 10. октобра државе, организације и људи широм света потврђују своју опредељеност за укидање смртне казне у земљама у којима она још постоји и своју одлучност да не допусте њено поновно увођење у земљама које су је већ укинуле.
- Детаљи
Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић, обавио је јуна 2022. године ненајављену, ноћну посету седишту ПУ Нови Пазар, а пре тога и дневну посету Окружном затвору у Новом Пазару.
Након упућеног извештаја са препорукама, НПМ је обавештен о томе да ће се у седишту ПУ Нови Пазар у записнике о задржавању лица уносити податак о времену када је члан породице или друго блиско лице обавештено о његовом лишењу слободе, као и сви подаци од значаја за приступ задржаног лица браниоцу, чиме је унапређен рад ове организационе јединице.
Окружни затвор у Новом Пазару је поступио по препоруци која му је била упућена, те је на видном месту унутар просторије за задржавање, као и на њеним улазним вратима, истакнуто обавештење о видео надзору над том просторијом.
- Детаљи
Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу медијских информација да је у Вршцу отац убио своје малолетно дете а потом извршио самоубиство, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.
Заштитник грађана од Покрајинског секретаријата тражи да у року од 15 дана изврши надзор над стручним радом Центра за социјални рад Вршац у овом случају и да му достави извештај о извршеном надзору и документацију о поступању у овом случају.
Поводом медијских навода да је мајка убијеног детета више пута пријављивала оца детета за породично насиље, Заштитник грађана тражи од МУП-а Србије да га у истом року обавести о поступању надлежне полицијске управе у конкретном случају, посебно о активностима полицијских службеника у овом случају.
Заштитник грађана од МУП-а тражи и изјашњење да ли су полицијски службеници поступали у складу са обавезама прописаним Законом о спречавању насиља у породици и Општим и посебним протоколом за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима.
- Детаљи

Заштитник грађана последњих година бележи стални пораст броја притужби грађана на повреде економско-социјалних права због чега ће ова институција радити на већој промоцији и унапређењу заштите људских права у тој области, посебно права старијих жена на селу, изјавила је заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић.
"Појачаћемо активности на промоцији и унапређењу заштите економско-социјалних права, пре свега права старијих жена на селу, кроз праћење спровођења Ревидиране Европске социјалне повеље", рекла је Стојановић на почетку обуке за запослене у Институцији Заштитника грађана, организованој у оквиру пројекта "Јачање капацитета Заштитнику грађана у заштити и промоцији економско-социјалних права" који подржава Савет Европе.
Стојановић је навела да извештавање по Ревидираној Европској социјалној повељи, у односу на друге механизме за заштиту људских права, подразумева учесталије ангажовање уз достављане специфичних и детаљних информација и да такав приступ омогућава ефикасније праћење спровођења Повеље и остваривања економско-социјалних права у државама чланицама Савета Европе.
Заменица Заштитник грађана је поновила да су старији, а посебно старије жене на селу, део популације који је у недовољно видљив и недовољно гласан о свом неповољном положају, пре свега у погледу остваривања права из социјалне и здравствене заштите као и пензијско-инвалидског осигурања.
Стојановић је рекла да Заштитник грађана настоји да кроз актуелни пројекат развије функционални механизам за праћење одређених одредби Ревидиране Европске социјалне повеље и оснажи капацитете за извештавање ка Европском комитету за социјална права, што подразумева продубљивање сарадње са министарствима, јединицама локалне самоуправе, Републичким заводом за статистику и са организацијама цивилног друштва.
Заменица шефа Мисије Савета Европе у Репблици Србији Нађа Ћук изјавила је на обуци да Институција Заштитника грађана, као независна институција за заштиту људских права у „А статусу“ има важну улогу у промоцији и заштити људских права у Републици Србији и јак мандат у области унапређења економско-социјалних права.
Ћук је навела да Савет Европе подржава Институцију Заштитника грађана у области јачања капацитета унапређења и заштите економско-социјалних права и изразила задовољство што се рад Савета Европе у оквиру активности на заштити људских права континуирано шири у Србији.
Свој рад и искуства запосленима у Институцији Заштитника грађана представили су представници националних институција за заштиту људских права Ирске и Словачке, као и представница Савета Европе из Одељења за социјална права.
- Детаљи
Заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић са сарадницом из Стручне службе Заштитника грађана учествовала је 30. септембра 2022. године на обуци здравствених радника о стандардима Савета Европе који се односе на поступања према лицима у психијатријским установама, током које је запосленима у Специјалној болници за психијатријске болести „др Славољуб Бакаловић“ у Вршцу, између осталог, представила рад и мандат Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) и препоруке НПМ у вези са посетама психијатријским установама.
Учесници обуке имали су прилику да се упознају са општим стандардима Савета Европе у вези са заштитом права лица смештених у психијатријске установе, усклађености домаћих прописа са стандардима Савета Европе, препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања (ЦПТ) након посете Републици Србији 2021. године, мандатом и методологијом рада НПМ и најзначајнијим препорукама НПМ-а упућеним посећеним психијатријским установама и Министарству здравља.
Обуку је организовао Савет Европе у оквиру пројекта „Јачање заштите људских права лица лишених слободе и осуђених лица у Србији“, фаза II. Поред заменице заштитника грађана и запослене у Стручној служби Заштитника грађана, предавачи на предметној обуци биле су и консултанткиње Савета Европе проф. др Ивана Крстић Давинић и др Марта Сјеничић.
- Детаљи
Старост је неминовна судбина свих нас, зато нам је данас дужност да бригом и разумевањем за старије учинимо њихов живот лепшим и лакшим, истакао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана старијих.
Пашалић је додао да уколико желимо обезбедити сигуран и достојанствен живот нашој све бројнијој старијој популацији, прво морамо рушити штетне стереотипе да су старији терет за друштво, а друго, не смемо дозволити да се осећају лоше или дискриминисано због њихових година. Морамо бити свесни тога да велики број старијих живи сам, без редовних личних примања, а дискриминација се испољава у готово свим областима. Отежан им је приступ социјалној и здравственој заштити и разним услугама и сервисима подршке, угрожена су им имовинска права, пензијско и инвалидско осигурање, а посебно су погођене особе са инвалидитетом, указао је заштитник грађана.
„Они су рањиви, често изложени насиљу и занемаривању, због тога им је међугенерацијска подршка и солидарност веома важна. Важно је и да њих доживљавамо као друштвени ресурс, а не пасивне кориснике права и слобода који су социјални терет“, нагласио је Зоран Пашалић и објаснио да о старијој популацији не треба размишљати као о проблему, већ као о потенцијалу. Њихово радно и животно искуство је непроцењиво, зато је потребно развити могућност за њихово шире друштвено ангажовање уколико они то желе.