- Детаљи
Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи, а на основу информација из медија о нестанку малолетног детета из Ниша које је пронађено у околини Београда, поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад „Свети Сава“ у Нишу.
Информације и копију комплетне документације нишки Центар за социјални рад у року од 15 дана треба да достави Заштитнику грађана, који ће по пријему одговора одлучити о даљем току поступка.
- Детаљи
Заштитник грађана је у оквиру кампање ,,Пружи подршку” поводом обележавања Међународног дана поноса 27. јуна 2020. године свој лого обојио у дугине боје као знак подршке ЛГБТИ особама.
- Детаљи
Заштитник грађана указао је, поводом Међународног дана поноса 27. јуна, да се ЛГБТИ особе у Србији и даље сусрећу са нападима, претњама и насиљем и поновио да су потребне измене Кривичног законика којима ће се кривична дела извршена на основу сексуалне оријентације и родног идентитета третирати као дела расизма и нетолеранције.
Заменица заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић је са сарадницама у петак, 26. јуна, истакла заставе ЛГБТИ покрета на згради ове независне државне институције у знак подршке особама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета.
Лого Заштитника грађана на званичном интернет сајту ове институције у суботу, 27. јуна, биће прекривен заставом дугиних боја.
Заштитник грађана констатује да се припадници ЛГБТИ заједнице још увек суочавају са насиљем, претњама, говором мржње и злочинима из мржње услед предрасуда и указује да се у Србији недовољно примењује институт злочина из мржње и не спроводе мере посвећене подизању свести о правима ЛГБТИ особа.
Поред ових проблема, Заштитник грађана наводи и правну неуређеност истополних заједница и последица прилагођавања (промене) пола и родног идентитета, али и проблем одржавања хормонског статуса транс особа због чега је у извештају за прошлу годину поновио препоруку Влади Србије о потреби регулисања правних последица прилагођавања пола и родног идентитета.
Међу бројне проблеме младих ЛГБТИ особа у Србији спада и тешка егзистенцијална ситуација у којој се нађу након што породицама саопште своју сексуалну оријентацију јер за њих не постоје одговарајући сервиси подршке, указује Заштитник грађана.
По питању заштите права интерсекс особа, Заштитник грађана подсећа да је у извештају за 2019. годину указао да Закон о забрани дискриминације и други релевантни закони експлицитно не забрањују дискриминацију интерсекс особа, иако је Република Србија добила такву препоруку у Трећем циклусу Универзалног периодичног прегледа Уједињених нација 24. јануара 2018. године.
Међународни дан поноса се обележава у знак сећања на протесте ЛГБТИ особа против систематског хапшења, прогона и злостављања од стране америчких власти који су почели у ноћи између 27. и 28. јуна 1969. године у Њујорку и представљају зачетак организованог активизма ЛГБТИ заједнице. Понос у контексту прославе Међународног дана поноса означава потребу да ЛГБТИ особе живе достојанствено и равноправно са осталим грађанима и грађанкама.
- Детаљи
Након четири месеца паузе у пријему грађана због поштовања мера уведених у циљу спречавања ширења коронавируса, заштитник грађана Зоран Пашалић данас је наставио са пријемом грађана у седишту институције. Он је данас у оквиру активности „Отворена врата“ разговарао са десет грађана из Београда и унутрашњости, који су желели да му изнесу своје незадовољство радом органа јавне власти. Грађани су се данас највише жалили на непоштовање њихових права у односима са локалном самоуправом, катастром, здравственом инспекцијом, али и на повреду права особа са инвалидитетом.
Институција Заштитника грађана скоро три године организује активност „Отворена врата“. Та иницијатива се показала веома добром и због тога што су грађани и даље веома заинтересовани за непосредан разговор са заштитником грађана.
---------------------------------------------------------------------------------------
Зоран Пашалић разговорао са представницама Удружења родитеља и деце „Нестале бебе Београда“
У оквиру активности институције „Отворена врата“, када заштитник грађана Зоран Пашалић лично разговара са грађанима о њиховим проблемима у остваривању њихових права пред органима јавне власти, данас су му се обратили представници Удружења родитеља и деце „Нестале бебе Београда“ Биљана Самарџић, Милена Јанковић и Дринка Радоњић. Оне су тражиле подршку институције у вези са подношењем иницијативе за измену и допуну Закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији, као и у вези са прибављањем информација од надлежних органа за неколико конкретних случајева несталих беба, а које су им неопходне ради покретања одговарајућих судских поступака.
Представнице удружења су позвале заштитника грађана да путем медија апелује на родитеље несталих беба да подносе предлоге за покретање поступака пред надлежним судом на основу одредаба поменутог закона, с обзиром да велики број родитеља бојкотује закон због појединих његових недостатака. Родитељи су такође навели да су се обратили Уставном суду ради оцене уставности појединих одредаба закона.
Заштитник грађана је представницима појаснио да ова институција нема уставних, нити законских овлашћења да контролише рад правосудних органа, али да ће у оквиру својих надлежности, односно у оквиру поступака контроле рада органа управе, утврдити да ли је у поступању тих органа било пропуста због којих родитељи нису дошли до потребних информација неопходних за утврђивање чињеница о случајевима несталих беба.
Пашалић је истакао потребу да се законски успостави механизам истраге, којим би се утврдиле релевантне чињенице. Предложио је установљавање ДНК базе узорака родитеља коју би водила независна институција, суд или нека друга институција, као једно од могућих решења за утврђивање судбине нестале деце. Ова институција би гарантовала тачност и била у сталном контакту са другим европским земљама.
Заштитник грађана сложио се са представницама родитеља да је једини пут да се утврди истина у случајевима несталих беба обраћање надлежном суду, да свакако има места за побољшање постојећег закона кроз измене одредаба и упутио их да могу да поднесу притужбу на рад органа управе, у вези са недостављањем тражених информација.
- Детаљи
Заштитник грађана Републике Србије Зоран Пашалић разговарао је данас са амбасадором Руске Федерације у Србији Александром Боцан-Харченком.
Омбудсман Србије упознао је руског амбасадора са изузетним односима које институција Заштитника грађана има са институцијом Високог комесара за људска права Руске Федерације и актуелном омбудсманком Татјаном Николајевном Москалковом која је и боравила у Београду у јуну прошле године, на позив Заштитника грађана Републике Србије.
Сарадња две институције је ојачана потписивањем Меморандума о сарадњи 8. новембра 2018. године године, истакнуто је у разговору.
Амбасадор Боцан-Харченко је са заштитником грађана Зораном Пашалићем присуствовао и „Дану отворених врата“ који је данас одржан први пут након укидања ванредног стања уведеног у овиру мера заштите од епидемије вируса Ковид-19.
- Детаљи
Иако се у пракси као најчешћи вид тортуре и нечовечног поступања јавља неадекватно поступање полицијских и затворских службеника према лицима лишеним слободе, које се огледа првенствено у прекомерној, односно противправној примени силе, посебно су угрожена и лица која се налазе психијатријским установама и установама социјалне заштите домског типа. Ограничења слободе тих лица, материјални услови смештаја и неодговарајући кадровски капацитети у установама у којима се налазе, стварају ризик да постану жртве злостављања и нехуманог поступања, указује институција Заштитника грађана поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре, и додаје да право на физички интегритет и људско достојанство спадају у основна људска права, а заштити тих права служи забрана мучења и других облика злостављања. Ова забрана данас има специјални статус у општем међународном праву и третира се као императивна норма која је обавезујућа за све државе.
Обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре, Заштитник грађана је посетио 650 места где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио 2300 препорука за отклањање утврђених недостатака. Између осталог, указао је на потребу да се системски региструју све повреде лица лишених слободе као и да се те информације без одлагања и без изузетка достављају надлежним органима, да се предузму активности у циљу побољшања заштите особа са менталним сметњама и старијих особа, и развијања система континуираних обука о људским правима за све који поступају према овим посебно осетљивим групама.
Заштитник грађана констатује да у Републици Србији не постоји системска тортура и да постоји тенденција унапређења заштите права лица лишених слободе, као и спречавања тортуре и других облика злостављања. Борба против мучења, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања лица лишених слободе захтева свеобухватан приступ који обухвата превенцију, али и ефикасно поступање онда када је до кршење забране злостављања дошло.
Заштитник грађана указује да је неопходно одредбе Кривичног законика ускладити са дефиницијом тортуре из члана 1. Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака. Веома је значајно и да што пре буде донета Стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела, која би препознала и жртве тортуре као посебно рањиву групу жртава, којој су потребне додатне мере заштите и пружање одговарајуће специјализоване подршке и помоћи, као и заштите од секундарне виктимизације.
У календару Уједињених нација 26. јун посвећен је подршци жртвама тортуре и обележава се, од 1998. године, широм света, двоструким поводом. Тога дана, 1945. године потписана је Повеља Уједињених нација, међународни документ који државе чланице обавезује и на поштовање права човека и основних слобода за све. Истога дана 1987. године, ступила је на снагу Конвенција Уједињених нација против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака, као један од кључних инструмената у борби против тортуре.