- Детаљи
Грађани су се у 2018. години најчешће притуживали на повреде начела и принципа добре управе, посебно на повреде права на ефикасно поступање органа, док се трећина свих притужби односи на повреде економско-имовинских и социјално-културних права, рекла је данас генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић у Народној скупштини Републике Србије.
Она је, представљајући Редовни годишњи извештај Заштитника грађана за 2018. годину скупштинском Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, истакла, да извештај представља пресек стања о поштовању људских и мањинских права у поступању органа јавне власти у Србији према грађанима и документ о начину и резултатима рада ове независне контролне институције. Како је навела, Заштитнику грађана се током 2018. године обратило 9.120 грађана. Од 3.338 примљена предмета, рад је окончан на 2.346, а заједно са оним заосталим из претходних година који су узети у поступање, укупно је прошле године окончано 3.789 предмета. У току извештајне године Заштитник грађана је упутио 497 препорука органима јавне управе, од којих највећи број - 144, из области родне равноправности.
Одбор је прихватио извештај и заједно са Предлогом закључка поводом разматрања Редовног годишњег извештаја Заштитника грађана за 2018. годину, проследио Народној скупштини на разматрање.
- Детаљи
Насиље над старијим особама један је од најтежих облика насиља, међу којима су жене најчешће жртве. Карактерише га недостатак друштвене одговорности што проблеме старијих особа чини недовољно уочљивим и препознатљивим. Оно што нарочито забрињава је чињеница да велики број старијих препознаје дискриминацију која се врши над њима, али да због укорењених ставова то сматра „нормалним“, због чега се у веома малом броју случајева одлучује за коришћење неког правног средства како би заштитио своја права, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима.
Заштитник грађана указује да насиље над старијим особама није породична ствар, већ кривично дело. Углавном је реч о комбинацији физичког насиља и занемаривања унутар породице. Непостојање услуга и сервиса подршке је и даље присутно, нарочито услуге помоћи у кући које су често неопходне овој популацији, имајући у виду да неретко старији живе сами и немају сроднике да брину о њима. Велики број корисника домова за старе смештен је у домове без свог, а уз пристанак њихове деце или најближих сродника, чак и ако лице које се смешта у овакву установу није лишено пословне способности. И даље постоје нелегални домови за старе који не испуњавају прописане услове за рад, немају лиценце и дозволе за рад. Њиховим нестручним и неконтролисаним радом масовно се крше загарантована права старијих особа смештених у оваквим установама.
- Детаљи
Упркос законској забрани, у свету, али и код нас, деца се и даље економски искоришћавају и изложена су тешком физичком раду. Најгори облици дечјег рада озбиљно угрожавају права детета, штетни су по физичко и ментално здравље, по развој и квалитет живота деце, отежавају и онемогућавају приступ школовању, услугама здравствене и социјалне заштите и заштите од насиља и злостављања, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 12. јуна, Међународног дана борбе против дечјег рада.
По проценама међународних организација у свету је радно ангажовано чак 218 милиона деце старости између 5 и 17 година. Међу њима, 152 милиона су жртве дечјег рада, а скоро половина њих, 73 милиона, укључено је у опасан дечји рад.
Заштитник грађана је у својим редовним и посебним извештајима указивао и даље указује на кључне системске недостатке који су препрека за суштинско и делотворно превазилажење овог проблема. Непознавање и неразумевање појаве, недостатак евиденција и података, искљученост деце и недоступност услуга, недостатак активности органа на терену, као и непотпун и неодговарајући правни оквир за сузбијање и превенцију најгорих облика дечјег рада доводи до феномена дечјег рада. Заштитник грађана сматра да је за отклањање ових пропуста неопходно да се одговарајућим законодавним интервенцијама и мерама обезбеди, пре свега, декриминализација деце која су изложена најгорим облицима дечјег рада, економској експлоатацији, пуна породичноправна, кривичноправна и друга заштита, уз успостављање услуга за опоравак и реинтеграцију у заједницу.
Заштитник грађана посебно апелује на заштиту деце миграната која без пратње прелазе границе, чинећи посебно рањиву категорију изложену свакој врсти експлоатације и злоупотребе.
- Детаљи
Заштитник грађана Зорана Пашалић и висока повереница за људска права Руске Федерације Татјана Николајевна Москалкова разговарали су данас са потпредседником Ђорђем Милићевићем о сарадњи независних институција и информисали га о изузетно високом нивоу билатералне сарадње, која је заснована на поштовању и истинском пријатељству.
Висока повереница за људска права Руске Федерације Татјана Николајевна Москалкова говорила је о Споразума о сарадњи који је 2018. године потписан између омбудсмана Србије и Русије, а који ће у значајној мери унапредити правовремено и адекватно деловање у пружању помоћи из области рада заштитника грађана, српским држављанима у Русији и обратно. Она је истакла да постоје примери добре праксе у заштити људски права у Србији, као што је рад Националног превентивног механизма за превенцију тортуре и да размена искустава може имати обострану корист. С тим у вези Москалкова је навела да је обезбеђено усавршавање запосленима из Заштитника грађана на Националном институту за људска права који је прошле године отворен у Москви.
Пашалић је на конференцији за новинаре указао да је било погрешног тумачења билатералних споразума омбдусмана, прецизирајући да се у том акту у детаље разрађују обавезе једне и друге институције према грађанима обе државе.
Ово је далеко бржи и значајнији пут и омогућава много лакше и брже решавање проблема грађана Србије у Русији и Русије у Србији. За наше грађане који бораве у Русији, ако се нађу у проблему, њихови сродници могу се обратити омбудсману у Србији и ми ћемо проблем брзо решити, објаснио је Пашалић.
Он је то илустровао примерима кад је неки грађанин Србије у Русији у притвору или болници, онда је родбини, уместо да иду у ту земљу, лакше да проблем пријаве заштитнику грађана у Србији, који потом предузима даље кораке са руским колегама.
Говорећи о овлашћењима омбудсмана, Пашалић је нагласио да та институција у Русији има већу моћ, па је тако, рецимо, успешно решила проблем кредита грађана у швајцарским францима, док у Србији за то не постоје законска овлашћења.
Он је додао да се нада да ће изменама Закона о Заштитнику грађана и омбудсман у Србији добити шира овлашћења. Пашалић је подсетио да Заштитник грађана у Србији има потписане билатералне споразуме о сарадњи са осам држава, а да очекује да до краја године буду потписана још четири.
Москалкова је рекла да се, због укидања виза, из године у годину повећава број Срба који путују у Русију и обрнуто и да се заштитницима грађана обраћају људи који се нађу у тешким животним ситуацијама.
Решавање проблема посредством званичних органа власти много је теже него преко омбудсмана, рецимо - кад се човек нађе у затвору или кад му прети депортација ако прекрши имиграциона правила, објаснила је она и додала да је увек важно наћи равнотежу између закона и правде.
На питање шта ће учинити у заштити руског службеника Унмика, кога су на северу Косова претукли припадници косовске полиције, Москалкова је одговорила да је у Русији покренута истрага о том кривичном делу због "грубог кршења норми међународног права" и да се нада да ће у сакупљању доказа помоћи и колеге из Србије.
Они који су га напали имали су сазнање да је реч о службенику УН. То сведочи о посебном цинизму са којим је то било урађено, констатовала је она.
-------
Омбудсмани Русије и Србије посетили руског држављанина, радника УНМИК администрације Михаила Красношченка
Зоран Пашалић и Татјана Николајевна Москалкова посетили су данас руског држављанина, радника УНМИК администрације Михаила Красношченка на Војномедицинској академији, у којој је хоспитализован након што је брутално претучен на Косову и Метохији.
Пашалић се уверио да је пацијент збринут у веома добрим условима на ВМА, исказао посебну забринутост за здравље пацијента и пожелео му брзи опоравак.
Москалкова је рекла да очекује објективну истрагу, како би се прикупили сви докази и одговорни били приведени правди. Најавила и да ће се лично обратити комесарки Савета Европе за људска права Дуњи Мијатовић како би све надлежне институције дале „адекватну оцену минулих дешавања“.
Красношченко је изјавио да се осећа боље захваљујући напорима српских доктора, али да није сигуран да ли ће након опоравка моћи да се врати својим обавезама на Косову због „питања политике и безбедности“.
Начелник ВМА Мирослав Вукосављевић рекао је да је стање Красношчекова стабилно, али да је још рано говорити када ће се у потпуности опоравити.
--------
5. јун 2019. године
Пашалић и Москалкова о унапређењу сарадње омбудсмана Србије и Русије
Делегација Високог повереника за људска права Руске Федерације допутовала је данас у дводневну посету Заштитнику грађана Републике Србије. Првог дана посете омбудсманка Руске Федерације Татјана Николајевна Москалкова и заштитник грађана Републике Србије Зоран Пашалић одржали су заједно са својим сарадницима радни састанак у просторијама институције, на којем су истакли значај унапређења сарадње у области заштите и остваривања људских права. Посебно је било речи о садржају Меморандума о разумевању, који, између осталог, предвиђа стварање услова за сарадњу у области поступања по притужбама, размену искустава, најбољих пракси и информација, пружање узајамне помоћи у промоцији и заштити људских права, као и организовање заједничких конференција, пројеката и програма.
Разговору омбдусмана је присуствовао и председник Националног савета руске националне мањине у Србији Леонид Кампе који је представио рад савета и говорио о неговању историје, традиције и културе руске националне мањине на овим просторима. Москалкова и Кампе су поздравили Пашалићеву иницијативу за обједињавањем културних, историјских, уметничких и других утицаја националних мањина које живе на територији Р. Србије како би се истакао њихов посебан допринос на развој Србије.
- Детаљи
Поштовање права грађана на здраву животну средину, као и заштита и унапређење права у овој области и даље није на задовољавајућем степену и не третира се као један од примарних проблема у нашем друштву. Здрава животна средина представља основ за развој квалитетног живота свих грађана, на шта се често заборавља, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања Светског дана заштите животне средине.
Иако се о проблемима из области животне средине у протеклој години чешће говорило и отворена су многа актуелна питања, пре свега поводом загађења ваздуха и изградње малих хидроелектрана у заштићеним подручјима, Заштитнику грађана се и даље мали број грађана обраћа из ове области. У току 2018. године примљено је свега 34 притужбе, те Заштитник грађана у многим случајевима покреће поступак по сопственој иницијативи, као у случају грађана који живе у близини рударских басена „Бор“ и „Колубара“, или проблема мештана смедеревских села са загађеним ваздухом и прашином које већ годинама удишу услед производње челика у бившој Железари Смедерево, као и у случајевима несанитарних депонија на територијама локалних самоуправа.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић упућује искрене честитке поводом Рамазанског бајрама грађанима Републике Србије исламске вероисповести, уз жељу да празник прославе у кругу породице у миру, срећи и благостању. Нека празнични дани протекну у атмосфери међусобног поштовања и толеранције, додаје се у честитки заштитника грађана.