- Детаљи
Брзом реакцијом Заштитника грађана болесна троипомесечна беба транспортована је данас из завејаног села Крња Јела до Дома здравља Сјеница, како би јој се обезбедила неопходна медицинска помоћ и нега.
У раним јутарњим часовима, притужилац А.Т. из села Крња Јела, које је удаљено 30 километара од Сјенице, обратио се Заштитнику грађана и замолио да му помогне у транспорту троипомесечне ћерке која, како је навео, данима има високу температуру. Притужилац је био веома забринут за здравствено стање детета, али и узнемирен зато што због непроходних завејаних путева не може да је одведе у Дом здравља Сјеница, који је удаљен 30 километара од његовог места. Такође је навео да је позвао хитну помоћ и тражио помоћ, али да му је речено да због непроходних путева медицинско особље није у могућности да дође, док је локално предузеће за путеве, иначе надлежно за чишћење путева, одговорило да је потребно прво доставити потврду о болести детета како би приступили чишћењу снега на путевима.
Одељење за хитно поступање Заштитника грађана након позива притужиоца из села Крња Јела контактирало је полицијског службеника са подручја Сјенице и обавестило га о хитном случају. Такође, контактирани су и председник општине Сјеница, као и надлежни у Сектору за ванредне ситуације. У року од два сата Заштитнику грађана је јављено да је машина за чишћење очистила пут до завејеног места, убрзо и да је троипомесечна беба стигла у Сјеницу и да је медицински збринута.
Заштитник грађана позива грађане да му се обрате када не могу да остваре своја права, али апелује на надлежне државне органе и институције да уложе додатне напоре у заштити људских права, поготово у ситуацијама које захтевају хитно реаговање и заштиту права детета.
- Детаљи
Сећање на жртве холокауста је наша морална дужност, а образовање садашњих и будућих нараштаја о значају и неповредивости људских права заједничка одговорност, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана сећања на жртве холокауста. Он је рекао да страхоте из Другог светског рата и холокауст сведоче о систематским и масовним убиствима људи, који су почели појединачним и изолованим случајевима кршења људских права. Ксенофобија и нетолеранција, у друштву оптерећенoм историјским поделама, били су погодно тло за стварање мржње, а онда и настанак масовних логора смрти, међу којима је страдало више од шест милиона Јевреја. Од 1941. до 1945. године над њима је систематски вршен геноцид, као део шире иницијативе прогона, депортација и убистава и других народа у Европи. Међу онима, предвиђеним за „коначно решење“ сем Јевреја били су и Роми, Срби и други словенски народи које су нацисти сматрали непожељним или нижим расама, нагласио ја Пашалић.
Обавеза демократске државе је да се супростави сваком облику дискриминације према етничким групама и другим мањинским заједницама, укључујући и недвосмислену осуду распиривања националне, верске и расне мржње, поручио је Пашалић и позвао све грађане да се у таквим случајевима обрате Заштитнику грађана.
Генерална скупштина УН се, одлучујући о Међународном дану сећања на жртве холокауста, определила за 27. јануар, дан када је 1945. године ослобођен најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи Аушвиц-Биркенау. На тај начин УН скрећу пажњу на потребу заштите људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, али и на стално присутну опасност од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.
- Детаљи
Зашитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са амбасадором Краљевине Шпаније у Београду Њ.Е. Мигелом Фуертесом Суаресом о надлежностима и овлашћењима Заштитника грађана у области људских и мањинских права, те о досадашњој и могућностима унапређењa будуће сарадње са Омбудсманом Краљевине Шпаније.
С обзиром да шпански Омбудсман има могућност контроле судске управе, те да су значајна искуства институције, која је успостављена 1978. и почела са радом 1982. године, закључено је да би унапређење сарадње са шпанским колегама у овој области имала великог значаја у циљу проширења надлежности, односно повећења капацитета Заштитника грађана Републике Србије.
- Детаљи
Комесаријат за избеглице и миграције је обавестио Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) да је Прихватни центар у Димитровграду привремено затворен због значајно смањеног броја миграната који су овде боравили и да ће у случају његовог поновног отварања предузети све мере за спровођење препорука из Извештаја НПМ о посети овом Центру.
НПМ је посетио Прихватни центар у Димитровграду 17. маја 2018. године.
Извештај Заштитника грађана- Детаљи
Геронтолошки центар Београд је обавестио Национални механизам за превенцију (НПМ) тортуре да ће непокретним корисницима смештеним у Дому Бежанијска коса бити омогућено да редовније бораве на свежем ваздуху, изван затворених просторија, као и да ће се у наредном периоду изводити радови на одељењу за смештај корисника са дијагнозом деменције: обавиће се кречење свих просторија, реновирање купатила и постављање нових драперија, у циљу стварања пријатнијег амбијента и окружења у којем корисници бораве и живе.
НПМ је обавештен и да ће до доношења прописа којима се уређују услови и поступак физичког спутавања корисника у установама социјалне заштите, Установа примењивати установљене стандарде, као и да је Градски центар за социјални рад у Београду наложио старатељима да редовније обилазе своје штићенике који су смештени у Дому.
НПМ је посетио Геронтолошки центар Београд – Дом Бежанијска коса 24. октобра 2018. године. О посети је састављен Извештај са препорукама за отклањање уочених недостатака.
- Детаљи
У вези препоруке Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) да се у Служби за психијатрију обезбеде материјални услови који ће омогућити позитивно терапијско окружење, Општа болница у Шапцу је обавестила НПМ да су душеци углавном замењени, да су набављене нове наткасне и замењени болеснички кревети и да је у плану да се током 2019. године замени столарија.
НПМ је посетио Службу за психијатрију Опште болнице у Шапцу 3. априла 2018. године, о чему је сачињен Извештај.