- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима борави у посети Омбудсману Републике Грчке у Атини, где се поводом 20 година постојања те институције данас и сутра одржава дводневна конференција под називом „Држава и друштво – Изазови у области права и слобода“. На конференцији између осталих учествују омбудсманка ЕУ, омбудсмани из региона, представници међународних организација, као и државних органа Републике Грчке.
Заштитник грађана Зоран Пашалић је са грчким колегом Андреасом Потакисом потписао Меморандум о разумевању који предвиђа даље јачање пријатељских односа и узјамне сарадње између две институције у области заштите људских права и слобода. Потписивању документа, који између осталог предвиђа стварање услова за сарадњу у области поступања по притужбама, размену искустава, најбољих пракси и информација, пружање узајамне помоћи у промоцији и заштити људских права, као и организовање заједничких конференција, пројеката и програма, присуствовао је и амбасадор Републике Србије у Атини Душан Спасојевић.
Данас потписани Меморандум о разумевању са Омбудсманом Грчке шести је по реду, будући да је сличне билатералне споразуме Заштитник грађана већ је потписао са омбудсманима Бугарске, Турске, Румуније, Словачке и Русије. Претходно потписаним споразумима предвиђена је и узајмна сарадња у области заштите права и слобода наших држављана који живе или раде у некој од земљи са којом је потписан меморандум и обратно, њихових држављана у Србији.
„Нарочито је важан недавно потписани Меморандум са руским омбудсманом, јер управо у Русији ради и живи велики број наших грађана. О тим питањима сам разговарао и са колегиницом из Русије Татјаном Москалковом са којом сам постигао договор, између осталог, и око ефикаснијег рада по притужбама у области заштите права наших грађана, радних и породичних односа, као и бржег остваривања права лица лишених слободе,“ изјавио је Пашалић.
- Детаљи
Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) је Установу за децу и младе „Сремчица“ у Београду посетио 25. маја и 16. јула 2018. године. О посетама су сачињени извештаји са препорукама за отклањање уочених недостатака и унапређење поступања према лицима са интелектуалним и менталним потешкоћама. Поступајући по препорукама, Установа је обавестила НПМ да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања предузело мере како би се решили имовинско - правни односи и започело са адаптацијом објеката у циљу унапређење смештајних услова за кориснике. Такође, надлежно министарство је приступило и изради прописа како би се регулисало пружање медицинске заштите корисницима у Установи и ограничавања слободе кретања. Питање обезбеђивања потребних средстава у буџету Града Београда за пружање услуга становање уз подршку за кориснике са територије Београда није решено, с обзиром да су у припреми стратешка документа којим ће процес деинституциализације уредити на националном нивоу.
Извештај НПМ-а о посети Установи за децу и младе „Сремчица“- Детаљи
Данас се говори преко шест хиљада језика на планети, велики број њих је у опасности од изумирања, и према прогнозама до краја овог века половина ће нестати. Овај процес се чини незаустављивим, зато је од изузетне важности скренути пажњу на јединствену улогу употребе матерњег језика у очувању културе, традиције и идентитета, поручио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 21. фебруара, Међународног дана матерњег језика.
У Србији су, поред српског језика, у службеној употреби 11 мањинских језика у 42 локалне самоуправе. Овај податак говори да је држава посвећена томе да се на темељан начин бави заштитом и унапређењем мањинских права на својој територији, која су умногоме изнад европског стандарда. Правилна и доследна примена постојећих закона омогућава грађанима Србије да се образују и информишу на матерњем језику, као и да га користе у службеној употреби пред органима јавне власти, што је од кључног значаја за очување националног идентитета, указао је Пашалић.
Заштитник грађана истовремено подсећа, да је неопходно уредити начин двојезичне наставе у школама на српском језику и на језику националне мањине у одређеној средини, као модел образовања деце припадника националних мањина. Чињеница је, наиме, да припадници националних заједница деценијама уназад по завршетку школовања често немају елементарно знање српског језика и самим тим једнаке шансе у даљем образовању и при запошљавању. Заштитник грађана сматра веома важним сарадњу са националним саветима националних мањина у Србији, како би заједнички радили на заштити и унапређењу права на, између осталог, службеној употреби матерњег језика, информисања на матерњем језику, као и обезбеђивању уџбеника на матерњем језику. Тим поводом заштитник грађана недавно се састао са представницима националних савета националних мањина са којима је договорено унапређење будуће сарадње у циљу њиховог даљег јачања.
Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Међународни дан матерњег језика, у знак сећања на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични. Такође и са циљем да се скрене пажња на језичку разноликост и богатство наше планете.
- Детаљи
На основу посете Дому за лица ометена у менталном развоју у Тутину, 8. новембра 2018. године, Национални механизам за превенцију тортуре сачинио је Извештај са препорукама за отклањање уочених недостатака и унапређење поступања према лицима са интелектуалним и менталним потешкоћама.
Поступајући по упућеним препорукама, Дом је обавестио НПМ да свака већа адаптација и санација материјалних услова у Дому захтева финансијску помоћ и подршку надлежног министарства, а да је Дом сходно својим финансијским могућностима предузео потребне мере ради отклањања најзначајнијих недостатака.Такође, питање обезбеђивања потребног броја запослених у Дому и даље је актуелно, с обзиром на то да надлежно министарство није доставило одговор НПМ-у о предузетим мерама у циљу решавања тог питања.
- Детаљи
Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, додељује награду градовима, општинама и градским општинама који су у 2018. години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.
На овај начин, Заштитник грађана жели да промовише примере добре праксе у области приступачности на локалном нивоу, као и да оствари бољу међусобну сарадњу са градовима и општинама у Републици Србији у циљу утврђивања стања у области приступачности и узрока због којих се, у пуној мери, не примењују прописи који гарантују права на приступачност јавних објеката, служби и услуга особама са инвалидитетом и тешкоћама у кретању или комуникацији. Такође, ова иницијатива ће пружити значајне информације за формулисање препорука и планова за унапређивање приступачности у оквиру надлежности градова, општина и градских општина.
 Јавни позив |
| Пријавни формулар |
 Брошура |
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима разговарао је данас са замеником директора Директора за људска права Савета Европе и шефом Департмана за извршење пресуда Европског суда за људска права Фредриком Сундбергом. Тема састанка се односила на извршење пресуда Европског суда за људска права, односно, пресудом Зорице Јовановић против Србије.
Пашалић је навео да се Заштитник грађана интезивно бавио питањима у случају који је у јавности познат као „нестале бебе“ и додао да је институција извештавала Комитет о својим активностима, а Посебан извештај Заштитника грађана је и цитиран у пресуди Зорица Јовановић против Србије. Посебно је истакнута потреба да се законски успостави механизам истраге, којим би се утврдиле релевантне чињенице. На основу података којма располажемо извесно је да родитељи не желе накнаду већ да сазнају судбину своје деце, нагласио је Пашалић.
Друга примедба се односи на прописани поступак, тј. примену правила парничног и ванпарничног поступка, која сужавају могућност да се утврде чињенице. По објављивању измењеног Нацрта закона одржани су мултисекторски састанци, састанци са судијама Европског суда за људска права као и са удружењима родитеља. Након 2016. године Заштитнику грађана нису достављани нацрти закона који регулишу ово питање на мишљење, укључујући и актуелни предлог закона који је у скупштинској процедури.
Сундберг је рекао да се предложеном законском решењу могу упутити критике, али да правила поступка као што је ванпарнични, остављају могућност да се поступак поново покрене ако се открију нове чињенице. Предложио је установљавање ДНК базе узорака родитеља коју би водила независна институција, суд или нека друга институција, као једно од могућих решења за утврђивање судбине нестале деце. Ова институтција би гарантовала тачност и била у сталном контакту са другим европским земљама. Због сумњи да се се деца налазе ван земље Сундберг је рекао да је неопходно омогућити да тело које буде надлежно за истрагу има ингеренције за рад и ван граница Србије.
Заштитник грађана ће подржати ову иницијативу као и сваког појединачног родитеља који нам се обрати, изјавио је Пашалић и додао да институција којом руководи има изузетно разумевање за грађане који јој се обраћају и долазе по правду.