- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић и омбудсманка Републике Бугарске Маја Манолова потписали су данас Меморандум о разумевању у циљу унапређења будуће сарадње две институције.
Пашалић је изразио уверење да је потписани споразум један од првих корака у стварању регионалне мреже заштитника грађана из земаља Балкана. Како је рекао, заједнички циљ такве мреже био би да се сви грађани на Балкану у свакој земљи осећају као код куће.
Овим меморадумом обавезу да штитим права грађана у Србији, моја колегиница из Бугарске преузима када се наши држављани нађу у тој земљи и обрнуто, рекао је Пашалић. Он је указао на важност сарадње омбудсмана у региону која се, каже, показала значајном током мигрантске кризе 2015.године.
Питање је како би се решила мигрантска криза да није било разумевања и сталне комуникације између институција Заштитника грађана. Кроз нашу комуникацију многа питања могу да се реше много брже него неким другим официјелним каналима, објаснио је Пашалић.
Омбудсманка Бугарске Маја Манолова изразила је задовољство због потписивања Меморандума, којег је означила као доказ спремности и отворености обеју земаља за унапређење будуће сарадње.
Као суседне земље имамо много заједничких и сличних проблема, а споразум ће омогућити да разменимо искуства у политичким, друштвеним и културним питањима, нагласила је Мнолова.
Према њеним речима, споразум Србије и Бугарске, потписан само месец дана након двоје званичника на конференцији Асоцијације медитеранских омбудсмана у Скопљу, треба да буде пример сарадње и за друге земље у региону. Манолова је најавила да ће се омбудсмани из региона састати 4. и 5. октобра на конференцији у Софији и изразила наду да ће у наредном периоду бити формирана балканска мрежа заштитника грађана. Она је подвукла да је приоритет Бугарске током преседавања ЕУ да подржи земље западног Балкана у процесу придруживања ЕУ и да укаже да Унија не значи само институције и бирократију, већ и заштиту грађана на највишем нивоу.
Током посете, Маја Манолова са сарадницима упознала се са радом и надлежностима Заштитника грађана.
Извор: Танјуг
- Детаљи
Заменица заштитника грађана за права детета Гордана Стевановић и помоћница генералног секретара Наташа Јовић учествују 7. и 8. јуна на семинару Европске мреже омбудсмана за децу у Даблину (Ирска) о менталном здрављу деце и партиципацији детета. Семинар је посвећен темама од кључног значаја за разумевање менталног здравља деце, као сто су развој детета, добробит детета, ментално здравље у школи, ментално здравље деце у осетљивом положају.
Мр Пол Гилиган, дечји психолог и руководилац службе за заштиту менталног здравља у Даблину, говорио је о фазама интелектуалног, емоционалног и социјалног развоја детета, кључним факторима који доприносе правилном развоју, раширеном неразумевању индивидуалних карактеристика и узрока различитог понашања деце посебно у школским окружењима и значају партиципације деце у стварима које их се тичу. Један од кључних начина на који се унапређује ментално здравље детета је обезбеђивање активне и сврсисходне партиципације, рекао је Гилиган. У том смислу од изузетног су значаја начин на који се са децом комуницира и вештине родитеља и других одраслих особа да препознају стања и потребе деце и адолесцената.
На семинару су представљени примери добре праксе партиципације деце у раду омбудсмана и примери иновативних пракси на превенцији и унапређењу менталног здравља деце.
- Детаљи
Заменица заштитника грађана за права детета Гордана Стевановић састала се јуче са члановима Бироа Европске мреже омбудсмана за децу. На састанку који је одржан у Даблину (Ирска), Биро је разматрао питања организације предстојеће Годишње конференције, као и унапређивања комуникације Европске мреже омбудсмана за децу са кључним међународним партнерима – УН, Савет Европе, Европска комисија и Европска унија.
Стевановић је известила Биро о напретку рада Радне групе о деци у покрету којом председава и истовремено је информисана о напретку у раду радних група о менталном здрављу деце, међудржавном усвојењу и Статуту и чланству. На састанку су разматрана и питања финансирања рада ЕНОЦ у 2019. години и питања теме којом ће се Мрежа бавити у 2019. години.
- Детаљи
Право сваког човека је да се осећа слободно и да искаже оно што мисли, док је у заштити слободног изаражавање неопходно поступати по важећој нормативи, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић на међународној конференцији "Гласна Пиштаљка: Узбуњивачи и новинари против корупције
Како је нагласио, oснова слободе медија је слободан новинар. Између осталог, то значи пре свега бити физички безбедан и радити без страха да ће му због изговорене речи бити угрожен живот или егзистенција. Слобода медија и појединачна слобода сваког новинара може се успоставити и кроз ваљану и целовиту платформу која би штитила новинаре, рекао је Пашалић, што је и био повод да по ступању на дужност заштитника грађана иницира и успостави сарадњу са новинским удружењима и организацијама.
Заштитник грађана је посебно истакао значај економске независности и стабилности новинара, која се по његовом мишљењу може и законски обезбедити.
"Слободан човек не може бити онај ко нема решено егзистенцијално питање", нагласио је Пашалић и навео да би, попут институције којом руководи, и новинари требало да буду заштићени Уставом будући да располажу информацијима које су кључне за економски раст и опстанак друштва.
"Они који располажу информацијама морају бити заштићени да ту информацију пласирају на начин који доликује једној слободној демократској земљи којој сви тежимо", рекао је Пашалић.
На скупу који је организовало удружење Пиштаљка говорила је и премијерка Ана Брнабић и заменик Републичког јавног тужиоца Бранко Стаменковић.
- Детаљи
Заштити и унапређењу права на здраву животну средину у пракси и даље се не придаје довољан значај, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања 5. јуна, Светског дана заштите животне средине и указао да је подизање свести грађана о значају животне средине и њеној заштити дуготрајан процес.
„Победити загађење пластиком“ је слоган којим се ове године у свету обележава дан заштите животне средине како би се јавност упозорила на опасност од прекомерне и неадекватне употребе пластичних материјала и кеса. Недоследна примена постојеће правне регулативе у Србији има за последицу неконтролисано трошење и бацање пластичних кеса, што захтева нужан и проактиван однос надлежних органа у циљу смањења потрошње пластичних материјала и њиховог неадекватног бацања, наглашава Пашалић.
Како је навео, у фокусу рада Заштитника грађана и ове године је решавање проблема дивљих – нелегалних депонија (сметлишта) које су у многим јединицама локалне самоуправе основни облик одлагања комуналног и другог отпада. Превазилажење овог горућег проблема а које подразумева санацију и ремедијацију постојећих нелегалних депонија, као и изградњу регионалних центара за одлагање отпада и постројења за рециклажу и спаљивање отпада, подразумева знатно већа улагања у ову област и промену начина обезбеђивања средстава, подсетио је Пашалић.
Истовремено, недостатак административних и финансијских капацитета надлежних органа додатно отежава достизање жељених услова заштите животне средине у свим областима, као и успостављање адекватног информационог система у циљу потпуног и објективног обавештавања о стању животне средине.
- Детаљи
Двадесеторо средњошколаца из Србије, полазници Школе људских права за младе посетили су данас институцију Заштитника грађана, како би се детаљније упознали са радом и надлежностима овог независног државног органа. О људским правима, првенствено о правима припадника рањивих друштвених група, као и о механизмима заштите тих права говорила је генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић. Полазници су показали велико интересовање за рад ове институције, посебно их је занимало на коју повреду права се грађани највише жале, који је проценат извршења препорука Заштитника грађана и који механизми су на располагању у случају да органи јавне власти не поступе по препорукама. Такође их је занимао однос републичког омбудсмана са локалним омбудсманима, као и проблем вршњачког насиља.
Школа људских права за младе окупља средњошколце из различитих градова Србије, а организује је Хелсиншки одбор за људска права у Србији и Иницијатива младих за људска права са циљем да младе упозна са људским правима, принципима демократије, толеранције, солидарности и ненасилне комуникације и подстакне на критичко размишљање.