- Детаљи
Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) сачинио је у јануару 2022. године Извештај о надзору над принудним удаљењем странаца обављеним у периоду јул-децембар 2021. године. Министарство унутрашњих послова Републике Србије, поступајући по препоруци из Извештаја, обавестило је НПМ да су Правилник о кућном реду Прихватилишта за странце и разлози за смештај у прихватилиште преведени на турски језик, а извод из Правилника је истакнут на видно место у Прихватилишту. Превод је препоручен због проблема у комуникацији и недостатка преводилаца, као и већег броја турских држављана којима је одређиван боравак у прихватилишту.
Пратећи поступање по раније упућеним препорукама и питања од значаја, НПМ је од Министарства унутрашњих послова добио информације да је у План набавки уврштена услуга превођења, али да Управа граничне полиције није предвидела средства која се односе на услуге превођења. Такође, полицијски службеници Прихватилишта за странце су током 2021. године имали бројне обуке, а Високом комесаријату Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) су исказане потребе за обукама у вези са правилном применом правила о забрани принудног удаљења, које би пратила и израда упитника, а које би полицијски службеници користили приликом сваког конкретног случаја. Међутим, услед неповољне епидемиолошке ситуације и кратких рокова за реализацију, обуке су одложене и наведене у Предлогу сарадње Министарства унутрашњих послова и Представништва УНХЦР у Србији за 2022. годину, који је упућен Представништву УНХЦР на упознавање и разматрање могућности за реализацију.
НПМ је обавештен и да се предузимају активности усмерене на обезбеђивање одговарајуће здравствене заштите у Прихватилишту у Падинској Скели: финансирање присуства медицинских тимова би могло да се финансира кроз доступне пројекте, за шта је добијена сагласност, а ускоро ће се једна просторија у Прихватилишту преуредити и опремити за рад лекара и преглед странаца који се тамо налазе.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је да утврђивање појединачне одговорности за ширење говора мржње и за изношење претњи и увреда у интернет простору, као адекватно санкционисање таквог понашања, треба да буду део системске борбе против ових негативних појава у нашем друштву.
„Свакодневно у јавном простору, посебно на друштвеним мрежама, сведочимо вербалним нападима, агресивности, нетолеранцији и увредама. Због тога, а пре свега због заштите новинара од претњи и напада, пре више месеци предложио сам да се изврше измене и допуне Закона о јавном реду и миру, којима би се изношење претњи и увреда на друштвеним мрежама прекршајно кажњавало“, навео је Пашалић.
Прекршајни поступак у случајевима ширења говора мржње, претњи и вербалних напада на друштвеним мрежама би, како сам предложио, био покренут у кратком року, а казна би била извршена одмах по изрицању пресуде, нагласио је Пашалић.
“Закон о забрани дискриминације брани изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстичу мржња и насиље у јавним гласилима и местима доступним јавности због личног својства појединца. Предложеним изменама Закона о јавном реду и миру би се санкционисали напади, увреде и насиље на друштвеним мрежама по било ком основу, а био би обухваћен и говор мржње. На овај начин би се борба против говора мржње учинила ефикаснијом“, рекао је Пашалић.
Заштитник грађана је поновио да се измене које је предложио односе на дефинисање прекршаја учињених против лица која обављају новинарски посао, али и на санкционисање недозвољеног понашања према осталим грађанима на друштвеним мрежама.
Пашалић је додао и да би Србија увођењем прекршајних санкција за неприхватљиво понашање на друштвеним мрежама стала у ред европских земаља које су последњих година посебним законима или изменама постојећих увеле казне за ширење говора мржње на интернету.
Заштитник грађана је присуствовао представљању заједничке кампање Европске уније и Савета Европе под називом „Блокирај мржњу. Подели љубав!“ у четвртак у Београду.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић је поводом 3. маја - Светског дана слободе медија, изјавио да су новинари у Србији најчешће изложени економским и правним притисцима, затим вербалним а у одређеним случајевима и физичким нападима, и навео да је иницирао законске измене којима би се увреде и напади на новинаре у јавном простору поред кривичних и прекршајно санкционисали.
„Новинари су највише изложени економским притисцима, односно економској неизвесности, узрокованој ниским месечним примањима и нерегулисаним радним статусом. Економски притисци су додатно појачани стратешким поступцима против јавног деловања, познатијим као СЛАП тужбе, којима се новинари и медији додатно застрашују и економски додатно исцрпљују кроз високе одштетне захтеве“, навео је Пашалић.
С обзиром да бројни притисци и напади на новинаре не спадају у домен кривичних дела и да је неопходно обезбедити законску заштиту медијских радника, Пашалић наводи да је иницирао измене и допуне Закона о јавном реду и миру, којима би се увреде на новинаре на друштвеним мрежама прекршајно санкционисали.
„Ове измене и допуне се односе на дефинисање прекршаја учињених против лица која обављају новинарски посао, као и на санкционисање непожељног понашања према осталим грађанима на друштвеним мрежама. Предлози измена и допуна достављени су Радној групи за безбедност и заштиту новинара Владе Србије, чији је Заштитник грађана члан“, навео је Пашалић.
Пашалић подсећа да економски притисци на новинаре представљају посебан део јединствене базе података о нападима и притисцима на новинаре коју је израдио Заштитник грађана у сарадњи са десет новинарских удружења, асоцијација и синдиката.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић честитао је данас свим грађанима Републике Србије исламске вероисповести Рамазански бајрам уз жељу да га прославе у здрављу и радости са својим најмилијима.
„Свим грађанима Републике Србије исламске вероисповести упућујем искрене честитке поводом Рамазанског бајрама. Празнична славља су тренуци када се посвећујемо породици и пријатељима у миру и радости, негујући трајне људске вредности солидарности, разумевања и толеранције, али и поштовања различитости, као највеће богатство једног друштва“, истакао је Пашалић у честитки.
- Детаљи
Положај радника у Србији далеко је од задовољавајућег упркос томе што Устав Републике Србије и њени закони гарантују права из области радних односа у складу са највишим стандардима. Висок степен незапослености, рад „на црно“, угрожено право на коришћење годишњих одмора и боловања само су неки од ситуација који показују да се права радника у Србији крше и да нису довољно заштићена. Концепт достојанственог рада мора добити заслужено место, поручио је поводом Међународног празника рада заштитник грађана Зоран Пашалић.
У претходној години Заштитнику грађана најчешће су се притуживали грађани због злостављања на раду, отказа уговора о раду, неисплаћивања зарада, неуплаћивања доприноса за социјално осигурање. Заштитник грађана је у поступцима контроле рада јавне управе дошао до закључка да налагање мера и изрицање санкција од стране Инспектората за рад и Пореске управе према послодавцима често је неделотворно и нецелисходно. Радници у великом броју случајева немају адекватне механизме за заштиту својих права из радног односа, посебно у ситуацијама када се ради о радницима предузећа у стечају, као и онима којима су блокирани рачуни.
Последњи подаци истраживања показују да радници у Србији имају најдуже радно време у Европи, и даље се због немара послодаваца дешавају озбиљне повреде на раду. Закон о раду гарантује одређена права запосленима, али послодавац и даље има простор да поставља услове рада, да брани или отежава синдикално организовање, а са друге стране запослени су приморани да пристану на експлоатацију како би задржали посао и обезбедили својој породици егзистенцију.
Запошљавање, право на стручно усавршавање, сигурност и безбедност на раду, изједначавање положаја жена и мушкараца на тржишту рада, и не мање важно право на рад рањивих група морају бити приоритети државе у унапређењу области рада. Са друге стране потребно је да надлежни органи успоставе ефикасну сарадњу и размену информација, као и да предузимају све мере према послодавцима који крше права запослених, истакао је Зоран Пашалић.
- Детаљи

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) посетио је 28. априла 2022. године Казнено-поправни завод за малолетнике у Ваљеву. Посета је била ненајављена и обављена у циљу праћења поступања према лицима лишеним слободе која се налазе у самици, односно у било ком облику изолације од других лица лишених слободе.
Тим НПМ-а је обавио ненадзиране разговоре са осуђеним лицима која су се налазила на извршењу дисциплинске мере или посебне мере и извршио увид у релевантну документацију. Чланови тима су од заводских службеника добили потребне информације о поступању према лицима у самици, а обишли су и павиљон, односно просторије намењене за извршење тих мера.
Сарадња са руководством и свим запосленима у заводу је била добра и конструктивна.