- Детаљи
О потреби изградње толерантног друштва данас непрекидно говоримо, али сведоци смо да је ситуација потпуно другачија од онога за шта се, по правилу, сви залажемо. У нашем друштву, упркос начелном опредељењу за прихватање различитости и даље доминира породично и вршњачко насиље, напади неистомишљеника на политичке противнике и новинаре, ништа мање на сексуалне мањине, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 16. новембра, Међународног дана толеранције. Пут од негативног става, предрасуда, до агресије је кратак, а на државним органима и институцијама је да учествују у обликовању друштва, тиме што ће неговати и подстицати разумевање и поштовање својих чланова, али и јасно и недвосмислено санкционисати оне који овакве вредности угрожавају.
Толеранција подразумева вољу и способност да прихватимо и допустимо различитости у политичком уверењу, верским, расним или сексуалним особеностима, али и уклањање дистанце и јаза према особама са инвалидитетом и националним мањинама. У друштву чији чланови негују и усвајају различите обичаје и културне обрасце, имају другачије интересе и опречне циљеве, у плуралистичком друштву као што је наше, прихватање различитости представља једино могуће понашање, закључио је Пашалић.
- Детаљи
Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић учествовала је на регионалном састанку „Заштита и унапређење права деце у покрету - изазови социјалне инклузије“ чији је домаћин, у сарадњи са Европском мрежом дечјих омбудсмана и УНИЦЕФ-ом, Oмбудсман Грчке. Дводневи састанак одржан је у Атини 13. и 14. новембра 2017. године.
Према подацима ресорног министарства, од почетка године, у Србији је, од 4419 потврда о израженој намери за тражење азила, скоро половина издата малoлетницима, рекла је Стевановић и додала да је од поднетих готово 1000 захтева за покретање прекршајних поступака због незаконитог преласка државне границе, близу 200 поднето против малолетника. Ове године је, према подацима Mинистарства просвете, науке и технолошког развоја, 503 деце миграната кренуло у основну, а само 56 у средњу школу.
- Детаљи
Поводом сазнања из медија о појави расистичких графита у центру Крагујевца, Заштитник грађана скреће пажњу јавности да они представљају недопустиву и врло опасну појаву која захтева правовремено реаговање и предузимање превентивних мера како би се спречила могућност изазивања штете већих размера.
Надлежни органи су предузели низ мера и активности у претходној деценији, међу којимa су најважније у области образовања, здравства и личних докумената, што је допринело значајном унапређењу положаја припадника ромске заједнице, изјавио је заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи. Упркос томе, етничка дистанца према Ромима се не смањује и они су као најрањивија национална заједница у највећој мери изложени дискриминацији, наглашава Сепи.
Управо из тих разлога, Заштитник грађана сматра да се ниједан расистички графит не сме посматрати као изолован инцидент, већ да представља чин насиља над нашим грађанима. Заштитник грађана очекује од надлежних државних органа да овакав чин не само осуде, већ и да у што краћем року утврде све чињенице и казне оне који из њега стоје.
- Детаљи
Специјални известилац Савета за људска права УН за тортуру и друге окрутне, нехумане и понижавајуће поступке или кажњавања Нил Мелцер налази се у радној посети Републици Србији. Циљ посетe Србији, како је навео Мелцер, је стицање увида у стање превенције тортуре и других сурових, нехуманих или деградирајућих третмана или казни, односно примене важећих међународних обавеза Србије у овој области. Мелцер се интересовао за услове у притворским јединицама, притварање у предсудском поступку, притвор малолетника, положај миграната, као и за начин лишавања слободе лица са менталним сметњама.
Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи представио је улогу независних инситуција у заштити људских права и посебно истакао проблеме грађана који се у оквиру реадмисије враћају у земљу. Како је навео то је регионални проблем, који пре свега захтева сарадњу и размену информација свих у систему. Поред законодавних активности, након што је заштитник грађана обишао Србију, у Заштитнику грађана констатован је и пораст притужби на рад државних органа и институција.
Заменик заштитника грађана за права лица лишена слободе Милош Јанковић рекао је да је Заштитник грађана овлашћен да штити права грађана, укључујући и права лица лишених слободе, да врши контролу законитости и правилности рада установа у којима су смештена лица лишена слободе.
- Детаљи
Највећу пажњу институција Заштитника грађана тренутно посвећује изменама и допунама Закона о Заштитнику грађана, као обавези Србије из Поглавља 23 у процесу евроинтеграција, али као и реалним потребама ове институције, пренео је на данашњем састанку заштитник грађана Зоран Пашалић отправнику послова амбасаде Француске у Београду Николасу Фају.
На интересовање госта, Пашалић је навео да се до сада Заштитнику грађана обратило 120 хиљада грађана, да је примљено је 40 хиљада притужби, а у току ове године око три и по хиљада притужби. Као новину увео сам директан контакт са грађанима, што значи да неколико пута месечно, зависно од интересовања, грађани имају могућност да се са својим притужбама на рад органа јавне управе обрате директно заштитнику грађана. Такође, с обзиром да многи грађани нису у могућности да дођу у Београд, организујемо Дане омбудсмана по Србији, када са сарадницима боравим у градовима и општинама и разговарам са грађанима. То су пре свега у места где живе националне мањине и где су смештени мигранти, а посебну пажњу посвећујемо и проблемима особа са инвалидитетом и сметњама у развоју, указао је Пашалић.
Николас Фај је рекао да је Француска отворена за сарадњу, као и за пружање подршке јачању институција у Србији које играју значајну улогу у изградњи правне државе.
- Детаљи
Размена искустава у сагледавању актуелних питања, као и у унапређењу положаја националних мањина и избеглица може представљати полазну тачку будуће сарадње двеју институција, сложили су се на данашњем састанку заштитник грађана Зоран Пашалић и шеф Института за демократију и људска права из Азербејџана Ахмад Шахидов.
Велики талас избеглица је стигао у Србију веома брзо и неочекивано, али је држава у протекле три године стекла огромно и веома значајно искуство, тако да су мигранти у Србији данас смештени по међународним прописима и стандардима, рекао је Зоран Пашалић и додао да ће та искуства веома радо пренети и колегама из Азербејџана. Говорећи о положају националних мањина Пашалић је указао да су њихова права у Србији на високом степену загарантована, али је такође веома важна њихова добра примена уз сталну блиску сарадњу мањинских заједница, националних савета и органа власти.
Ахмад Шахидов, шеф једне од највећих организација за људска права у региону јужног Кавказа је данас у посети Београду како би се у разговору са српским званичницима и представницима невладиног сектора упознао првенствено са положајем и правима националних мањина, избеглица, расељених лица и миграната, као темама које су заједничке двема државама.