- Детаљи
Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 6. и 7. априла 2023. године редовну посету Заводу за васпитање омладине Ниш, након којег је сачинио извештај о налазима са препорукама за отклањање уочених пропуста и недостатака у раду завода.
У одговору о поступању по препорукама завод је обавестио НПМ да ће приоритет бити побољшање услова и квалитета живота корисника у установи, да се израђује писани информатор у којем ће бити наведене све битне информације о боравку у установи и који ће уручивати корисницима приликом пријема, као и да ће установа инсистирати на континуираном стручном оспособљавању и усавршавању стручних радника и сарадника.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је обавестило НПМ да и даље није израђен ни нацрт подзаконског акта којим се уређује поступање установа у инцидентним ситуацијама и да су установе у обавези да поступају по налогу тог министарства из 2016. године у вези са заштитом права и интереса корисника и у складу са интерним процедурама поступања заштите корисника у случају инцидентних ситуација.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су старије жене на селу угрожене и недовољно видљиве, да се суочавају са сиромаштвом, дискриминацијом и насиљем, и да не уживају у потпуности социјална и здравствена права због недостатка посебних услуга и сервиса подршке, недостатка услуга јавног превоза, услуга социјалне заштите као и због отежаног приступа здравственим установама.
"Посебно су угрожене жене старије од 80 година које живе у самачким домаћинствима, а међу њима је највише оних којима треба подршка других лица или социјалних и здравствених служби, што без одговарајућих услуга подршке у заједници доводи до низа проблема“, рекао је Пашалић на представљању „Посебног извештаја Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу“.
Пашалић је, представљајући извештај у Палати Србија, навео и да старије жене на селу ретко имају стална примања и имовину на своје име и да не учествују у развоју локалних политика, нити у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе.
"У последње три године број старијих жена на селу којима је потребна услуга помоћ у кући стално је растао, посебно код старијих жена које живе у самачком домаћинству. По питању услуге кућног лечења, потребе старијих жена на селу многоструко су веће од капацитета пружалаца ове услуге“, рекао је заштитник грађана.
Пашалић је указао и да је, на сугестију Заштитника грађана, Законом о родној равноправности омогућено да жене које нису здравствено осигуране по другом основу стекну здравствено осигурање на основу неплаћеног кућног рада, али се ова одредба на жалост не примењује.
Заштитник грађана тражи од надлежних органа да се ова законска могућност примењује у потпуности када су у питању старије жене на селу, а од јединица локалне самоуправе да обезбеде континуирано финансирање услуга помоћи у кући и кућног лечења, рекао је Пашалић.
Председница удружења „Снага пријатењства – Amity“ Надежда Сатарић нагласила је да је социо-економски положај старијих жена на селу знатно лошији него у граду, да многе од њих немају пензију, да су много чешће изложене насиљу од старијих жена у граду и да већина старијих жена на селу трпи економско насиље.
"Према попису из 2022. године, у Србији је регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, од чега њих око 336.000 живи на селу. У сеоским срединама живи и 74.000 жена старијих од 80 година и то највише у самачким домаћинствима", рекла је Сатарић и додала да су старије жене на селу дискриминисане, друштвено невидљиве и у много неповољнијем положају од старијих мушкараца у сеоским срединама.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас поводом 18. октобра - Европског дана борбе против трговине људима, да свако може постати жртва трговине људима и да је за борбу против овог тешког кривичног дела веома важна детаљна информисаност грађана о овом проблему али и адекватна и координирана акција надлежних органа.
"Трговина људима је растући проблем у целом свету, а жртве су најчешће жене, деца и сиромашне особе. Међутим, у време интернета свако може постати жртва трговине људима због чега је кључно едуковати и информисати јавност о изворима и врстама ризика од трговине људима", рекао је Пашалић.
Заштитник грађана је навео да трговина људима представља кршење основних људских права и озбиљан друштвени проблем, који је често невидљив и који може бити свуда око нас а да га не будемо свесни.
"Због тога је важно да се на време препозна да је реч о трговини људима, јер у супротном жртва трпи трауме које су изузетно тешке и трајне. Исто тако је веома важна и хитна, адекватна и координисана реакција надлежних органа у сузбијању трговине људима и заштити жртава", рекао је Пашалић.
Заштитник грађана поседује дугогодишње искуство и знање у контроли рада надлежних органа када дође до сазнања да постоји сумња на трговину људима, а ефикасан рад биће настављен кроз обављање послова Националног известиоца у области трговине људима, што је надлежност коју Заштитник грађана врши по новом Законом о Заштитнику грађана из 2021. године.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су жене на селу најчешће друштвено невидљиве и да се налазе у лошем материјалном положају и апеловао на надлежне органе да учине додатне напоре како би се унапредио положај жена које живе на селу, посебно оних старијих.
„Жене на селу имају кључну улогу у опстанку и развоју руралних средина, а опет су неравноправне са мушким члановима друштва. То су наше мајке и наше баке, и ми смо у обавези да им обезбедимо достојанствен живот и створимо могућности да у потпуности остварују своја права“, рекао је Пашалић поводом 15. октобра - Међународног дана жена које живе на селу.
Заштитник грађана је навео да су жене у сеоским срединама социјално искључене, да се налазе у лошој материјалној ситуацији јер најчешће учествују у неплаћеном кућном и раду на газдинству и да имају отежан приступ социјалним и здравственим услугама.
„У то смеру, неопходно је да надлежни органи раде на развијању посебних услуга и сервиса подршке на локалном нивоу. Такође, веома је важно радити на подизању свести жена на селу о њиховим правима и механизмима заштите, као и на њиховом осамостаљивању и економском оснаживању“, рекао је Пашалић.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је по питању остваривања права Рома у Републици Србији остварен велики напредак али да и даље постоји низ проблема који указују да је потребно непрестано пратити и реаговати на повреде права ромске заједнице.
"Положај ромске заједнице у Републици Србији је неупоредиво бољи него у многим земљама. Међутим, Заштитник грађана ће заједно са Националним саветом ромске националне мањине инсистирати на афирмацији Ромкиња и њиховој едукацији као начину да се ромска национална мањина афирмише првенствено у бризи о деци и у здравственом збрињавању припадника ове заједнице", рекао је Пашалић на почетку обуке за Национални савет ромске националне мањине.
Заштитник грађана, као национална институција за заштиту људских права, залаже се за јачање постојећих антидискриминаторних механизама и институција у складу са стандардима Савета Европе, а посебно препорукама Европске комисије против расизма и нетолеранције, навео је Пашалић.
Заштитник грађана је на обуци, организованој у оквиру заједничког програма Европске уније и Савета Европе, посебно истакао значај Националног савета ромске националне мањине у остваривању и заштити права Рома, као и сарадњу коју Заштитник грађана има са овим саветом.
Полазницима су представљени положај и надлежности Заштитника грађана, досадашња пракса институције у раду са ромском заједницом, као и новине у новом Закону о Заштитнику грађана из 2021. године којим је ојачан положај ове независне државне институције.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом Светског дана менталног здравља – 10. октобра, да је неопходно континуирано радити на подизању свести о значају менталног здравља и предузимати активности за унапређење менталног здравља свих грађана, а посебно деце, младих и старијих особа.
„Особе са интелектуалним и менталним тешкоћама представљају рањиву и у великој мери стигматизовану и маргинализовану друштвену групу због чега Заштитник грађана посвећује посебну пажњу заштити њихових права. У том смеру, сматрам да је неопходно унапредити постојећу организацију заштите менталног здравља“, рекао је Пашалић.
Заштитник грађана је навео да је потребно обезбедити територијалну покривеност и оснивање што већег броја центара за заштиту менталног здравља у заједници, односно обезбедити услове за збрињавање и подршку особама са интелектуалним и менталним тешкоћама (и њиховим породицама) у локалној заједници.
„Потребно је повећати број специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије, водити рачуна о равномерној расподели кадра, развити службе за двадесетчетворосатни пријем ургентних стања у дечјој и адолесцентној психијатрији, развити службе за превенцију, али и лечење деце и младих са болестима зависности. У циљу побољшања живота старијих људи, потребно је унапредити збрињавање и лечење старијих особа с менталним поремећајима“, сматра Пашалић.
Не мање значајан сегмент је подизање свести о значају менталног здравља и улагање у реформе у области менталног здравља, мултисекторска сарадња, као и повезивање удружења, стручњака и институција на локалном нивоу на промоцији менталног здравља и борби против стигматизације.
Ради превенције било ког облика злостављања, унапређења услова боравка и усмеравања на поступање према особама са менталним сметњама у свему у складу са важећим прописима и стандардима, Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) од почетка године посетио опште болнице у Смедереву и Ваљеву, Дом за смештај одраслих лица Кулине и Специјалну затворску болницу у Београду.
Представници Заштитника грађана данас су обележили овај значајан датум посетом новооснованом Центар за ментално здравље у Панчеву, који је, између осталог формиран на препоруку НПМ-а ради превенције, унапређења и постхоспиталног лечења пацијената у заједници.