- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом 10. децембра – Међународног дана људских права, да се људска права не могу посматрати по јединственом обрасцу који је исти на свим просторима већ у складу са специфичностима окружења у којем тај појединац живи.
„Постоје универзална људска права али се та права увек морају посматрати са аспекта традиције, историјског наслеђа, економског статуса и менталитета једног народа, па и нашег“, рекао је Пашалић.
Пашалић је појаснио да неке ствари које се у одређеним друштвима могу толерисати код нас се не смеју толерисати, као што су говор мржње или анонимни иступи на друштвеним мрежама који имају за циљ само да повреде и увреде другога.
Заштитиник грађана је као једну од специфичности нашег окружења навео отвореност према људима другачијег верског, социјалног или расног убеђења која, како је рекао, није примерена другим земљама.
„У свему томе морамо наћи начин да људска права, која представљају најзначајније достигнуће човечанства, посматрамо увек кроз сопствене потребе, и то не потребе појединца већ потребе свих грађана Републике Србије као друштвене групе која има своје специфичности“, казао је Пашалић.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су школе у Србији први и највероватније најсигурнији показатељи различитих облика асоцијалних понашања код деце, због чега су у пуном фокусу надлежних институција које треба да понуде одговоре зашто долази до неприхватљивог понашања које се најчешће огледа кроз вршњачко насиље.
Пашалић је на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о насиљу у школама, оценио да се после трагедије у основној школи Владислав Рибникар није повећала стопа насиља у образовним установама и да је, како је истакао, изузетно повећана пажња свих надлежних институција које баве заштитом деце.
„Школе су данас једини 'лакмус папир' који идентификује асоцијална понашања код деце на која треба реаговати. Трагични догађаји у школи Владислав Рибникар из маја ове године показали су нам колико је битна превенција у раду на искорењивању насиља у школама“, рекао је Пашалић.
„Ако се насиље истолерише код деце, после одређеног броја година добићемо насилног појединца у друштву, и тако један круг насиља отвара други круг насиља. Школа мора да буде безбедно и сигурно место за нашу децу и због тога се у превенцију насиља морају укључити сви који учествују у образовању и васпитању деце – од родитеља, наставника и школа до надлежних органа – центара за социјални рад, тужилаштава и полиције“, навео је Пашалић.
Заменица шефа Канцеларије Савета Европе у Београду Нађа Ћук указала је на потребу унапређења начела толеранције и антидискриминаторних политика и нагласила да је неопходно заједничким радом створити безбедно окружење за децу и младе у будућности.
Истраживање Заштитника грађана је показало да сваки десети ученик скоро свакодневно трпи насиље у школи, сваки пети је лично био изложен родно заснованом насиљу, док сваки десети признаје да се и сам насилнички понаша према вршњацима.
- Детаљи
Представнице Заштитника грађана учествовале су 30. новембра и 01. децембра на другом састанку Мреже Националних механизама за превенцију тортуре (НПМ) Југоисточне Европе у 2023. години, који је у Атини организовао Омбудсман Грчке, као председавајући Мрежом у овој години. Састанак Мреже НПМ Југоисточне Европе одржан је у згради Европске организације за јавно право (ЕЛПО), на тему „Постојеће политике и праксе затворског образовања, стручна обука и развој вештина као права затвореника и као средства за подршку рехабилитацији и реинтеграцији у друштво“.
На састанку Мреже учествовали су и представници националних механизама за превенцију тортуре Аустрије, Бугарске, Грчке, Северне Македоније и Словеније, као и представницa Асоцијације за превенцију тортуре (АПТ). Учесници су представили међународне и националне правне оквире који се односе на право на образовање, поједине налазе из посета НПМ-а установама у којима се налазе лица лишена слободе и истакли значај едукације, стручних обука за различита занимања и обука за унапређење базичних и социјалних вештина у припреми за живот на слободи, као и позитиван утицај сврсисходних активности (уметничких, спортских и сл.) на развој самопоштовања и самопоуздања и на смањење стреса код затворске популације.
- Детаљи
Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) посетио је 24. и 25. октобра 2022. године Прихватилиште за странце у Димитровграду, те сачинио Извештај о посети са препорукама. Поступајући по препорукама Министарство унутрашњих послова је известило НПМ да разлози за одређивање боравка у прихватилишту и поука о правном средству против одлуке су преведени на више језика и уручују се странцима приликом њиховог пријема. Такође, из прихватилишта су отпуштени странци за које не постоје прописани услови или довољно изгледа да се могу принудно удаљити из земље. Даље, предузете су мере да сви странци одмах по пријему у прихватилиште имају могућност да о томе обавесте особу по избору и отклоњени су уочени недостаци у процедури обавештавања о пријему у прихватилиште дипломатско-конзуларних представништава земаља чији су странци држављани. Обавештења о видео надзору у објекту постављена су на видна места.
У вези са осталим препорукама, НПМ је обавештен да су из пројекта „Подршка Европске уније управљању миграцијама у Републици Србији – јачање управљања миграцијама и граничне контроле“ планирана средства за објекат прихватилишта, која се могу искористити за опремање простора за боравак на отвореном одговарајућим садржајима и обезбеђивање адекватне просторије за обављање верских обреда, да је у процедури обезбеђивање простора за спортско-рекреативне активности и да је Управа граничне полиције доставила предлог за систематизовање радних места полицијских службеника у довољном броју. Такође, поново су иницирани договори са Министарством здравља у вези са обезбеђивањем редовног присуства медицинског особља у прихватилиштима за странце. Истовремено, Министарство здравља је обавестило НПМ да је у могућности да финансира само пружање хитне здравствене заштите. Питање здравствене заштите је изузетно значајно, те ће га НПМ са посебном пажњом пратити и даље. Листе адвоката који су заинтересовани за пружање правне помоћи странцима који овде бораве, а које су формиране на основу раније препоруке НПМ-а Адвокатској комори Србије, истакнуте на видно место у оквиру објекта.
- Детаљи
Предуслов за пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву је приступачно окружење. Остваривање људских, политичких, економских и социјалних права сваког грађанина зависи од доступних информација, услуга, објеката, зато морамо активно и континуирано радити да им се то омогући, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана особа са инвалидитетом.
Пашалић је указао да се о положају особа са инвалидитетом не говори довољно, те да врло важан аспект активности Заштитника грађана јесте подизање свести на свим нивоима о неопходности предузимања системских мера за унапређење њиховог положаја, пре свега приступу образовању, запошљавању, здравственој заштити и другим основним услугама.
Стога је, између осталог, Заштитник грађана са Сталном конференцијом градова и општина и Тимом а социјално укључивање и смањење сиромаштва покренуо иницијативу, и већ седам година заредом спроводи јавни позив за доделу награда јединицама локалне самоуправе за допринос развоју приступачности, са жељом да подстакне и ода признање оним јединицама локалне самоуправе које су у својој средини највише допринеле развоју свих облика приступачности.
Кроз солидарност, разумевање и инклузивне мере можемо створити средину у којој се сваки појединац цени и подржава како би имао једнаке шансе за развој и остваривање својих циљева, својих снова, истакао је Зоран Пашалић.
- Детаљи
Град Ужице је овогодишњи лауреат награде коју Заштитник грађана у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина – Савезом градова и општина Србије, седму годину заредом додељује градовима и општинама који су у претходној години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.
Град Ужице је добитник награде за унапређење приступачности у области јавног превоза, специјално признање за унапређење приступачности у области информација добила је Градска општина Врачар, док је општина Врњачка Бања добила признање за унапређење приступачности објеката у области спорта, а град Крагујевац за унапређење приступачности садржаја у области културе.
Похвалу за унапређење приступачности објеката под заштитом добио је град Сомбор, а захвалнице за учешће у јавном позиву Заштитника грађана добили су градови Нови Сад, Београд, Врање, Шабац, Лозница и Зрењанин, као и општина Свилајнац.
Заменик заштитник грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Слободан Томић изјавио је да та институција већ седму годину спроводи јавни позив са жељом да подстакне и ода признање оним јединицама локалне самоуправе које су у својој средини највише допринеле развоју свих облика приступачности.
„Сви награђени градови и општине су спроводили активности како би својим грађанима и грађанкама обезбедили приступачно окружење. Зато их позивамо на континуирани и плански наставак активности, како би објекти, информације и услуге биле доступне особама са инвалидитетом, али и деци, старијима са смањеном покретљивошћу, као и осталим осетљивим групама за које је приступачност од посебног значаја“, нагласио је Томић.
Заменик заштитника грађана је указао да се о положају особа са инвалидитетом не говори довољно, те да врло важан аспект активности Заштитника грађана јесте подизање друштвене свести на свим нивоима о неопходности да се предузимају континуиране и системске мере за унапређење њиховог положаја.
Заменик генералног секретара Сталне конференције градова и општина Марко Томашевић је истакао је да награђени градови и општине служе другима као пример, што и јесте један од циљева да се преко најбоље праксе промовише унапређење свих облика приступачности.
Посебно је нагласио да је подршка са националног нивоа, кроз различите програме и моделе финансирања, веома важна како би се реализовале многи локални пројекти.