Заштитник грађана поздравља израду Нацрта закона о заштити права корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити на путу континуираног оспособљавања корисника услуге и социјалне инклузије кроз процес деинституционализације. У образложењу Нацрта закона о заштити права корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити наводи се да је закон усмерен на унапређење положаја корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити, без дискриминације и уз поштовање приступа заснованог на људским правима. Решења садржана у Нацрту закона, као што су учешће у доношењу индивидуалног плана заштите, упознавање са правом на повлачење пристанка на смештај у сваком тренутку, а посебно одредбе о заштити од злостављања, експлоатације и занемаривања које обухватају забрану злостављања, приступ лекару и обавештавање надлежних органа, као и проверу безбедности и здравља других корисника, несумњиво доприносе унапређењу положаја корисника.
Ради унапређења права и положаја детета, Заштитник грађана сматра да би одредбама Нацрта закона требало додатно нагласити да је обавеза органа који ће примењивати овај закон, да у свим случајевима када је корисник услуга дете, мора поступати са посебном пажњом и у складу са најбољим интересима детета.
Нацрт закона, у деловима који се односе на ограничење права корисника услуге привременог смештаја и спутавање корисника, садржи решења која остављају широк простор за злоупотребу и могу бити штетна за кориснике, те по мишљењу Заштитника грађана нису прихватљива са становишта остваривања и заштите људских права и превенције тортуре.
Заштитник грађана је свестан чињенице да се у установама социјалне заштите налазе и корисници који захтевају висок степен надзора и пажње услед специфичности њиховог здравственог стања и да је осигурање њихове безбедности и сигурности у првом плану, али указује да је у сврху појачаног надзора и пажње потребно ангажовање довољног броја посебно обученог особља, а не превасходно прибегавање рестриктивним поступцима и мерама. Примена спутавања корисника од стране широког круга запослених у установама социјалне заштите и поступање према спутаним корисницима у складу са упутствима доктора медицине одговарајуће специјалности, који није доступан (претпоставља се да је реч о телефонској или електронској комуникацији, или пак о унапред преписаном леку са назнаком „по потреби“), по мишљењу Заштитника грађана не може се сматрати унапређењем положаја корисника услуга смештаја у социјалној заштити.


