Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емсији „150 минута“ ТВ Прва

Школа глуме Мирослава Алексића неће радити до даљег. Данима се полемише због чега надлежност Министарства просвете у случају школе Мирослава Алексића не постоји. Зашто установа која подразумева рад са децом није под контролом надлежних институција и шта се дешава ако се сексуално узнемиравање догоди у правој школској установи, која јесте у надлежности Министарства просвете?

Још једна тема која је уздрмала јавност јесте обрт који се догодио након емитовања филма "Отац" редитеља Срдана Голубовића. Филм представља истиниту причу оца из Крагујевца који се шест година бори за старатељство над три ћерке које су наводно одузете због сиромаштва. Међутим, шок је уследио након што су испливале информације да сиромаштво ипак није разлог. О свему овоме у наредним минутима разговарам са Зораном Пашалићем, Заштитником грађана, и Надом Трифковић, бившом директорком Медицинске школе у Београду. Добар дан, хвала Вам што сте данас издвојили време за "150 минута".

Хајде да кренемо прво од случаја Ђорђа Јоксимовића из Крагујевца, пошто је то некако најсвежије. Изјавили сте да деца ипак нису одузета због сиромаштва. Да ли је завршен преглед целе документације која Вам је достављена, и докле се стигло?

Сиромаштво није разлог да би се неко дете одузело од родитеља. Тај израз који сте Ви употребили, разлози морају бити...

То је израз који је употребљаван у медијима. Је ли тако?

Тако је потпуно погрешно употребљаван у медијима.

Који је заправо разлог?

Чак је и стандардно употребљаван израз у медијима. Зна се зашто се одузимају деца од родитеља, а поготово зашто се дају некој хранитељској породици. То је занемаривање деце по било ком основу. Ми смо у овом тренутку у фази када сву документацију пристиглу из Министарства за рад, из Центра за социјални рад у Крагујевцу, и онога што ће нам господин Ђорђе Јоксимовић доставити, по договору који смо постигли када смо разговарали више од сат времена и када ми је предочио да је у питању врло обимна документација која третира проблем, да га тако назовем, од самог почетка.

А када је то било, када сте разговарали са њим?

То је било прошле недеље. Значи, динамика је ова: ми смо имали разговор са ресорном министарком госпођом Кисић Тепавчевић, том приликом смо и добили документацију из Министарства, потом са господином Ђорђем Јоксимовићем и у понедељак...

А због чега он још увек није доставио...

Само извините...па зато што је обимна, како ми је он колоквијално рекао, „ту имаш пун гепек документације“. Ми нећемо узети оригинале већ ћемо узети у некој другој форми. У понедељак када је у поподневним часовима пристигла документација из Центра за социјални рад одмах смо то узели у рад тако да се управо сада ради на том предмету и резултати ће бити у догледно време, али не могу сада да кажем тачно јер је заиста у питању озбиљна документација, као што сте и сами навели. У питању је случај који не траје месец дана него траје годинама.

Јасно. Да пређемо на случај Алексић. И када о њему говорим питање је за обоје, шта мислите о томе што се надлежне институције на неки начин ограђују од одговорности над фирмама које се баве радом са децом. Амнестирани су од контроле, чини ми се. Господине Пашалићу, да ли и ко контролише? И да ли би требало да они буду у надлежности Министарства?

Ви сте можда једини употребили прави израз, а то је фирма која се бави школовањем деце, правни субјекат, конкретно, и тај правни субјекат нема као своју примарну делатност образовање и васпитање деце. И он као такав се до сада по закону није налазио у фокусу просветне инспекције, било градске било републичке. Тражили смо да у изменама и допунама закона буде наведено да без обзира да ли је то примарна, секундарна или ако је наведена као било која делатност образовање и васпитање мора бити контролисана од стране просветне инспекције.

То значи да то јесте надлежност, да би, то би била надлежност…

За сада није. Ви имате, рецимо, друштво са ограниченом одговорношћу чији је примарни посао израда аудио-визуелног програма и давање продуцентских услуга, тек је негде испод наведено да се бави и образовањем и едукацијом и припремом за испите или било како се то називало. Просветна инспекција до сада односно и сада није та која контролише, али ја се надам да ће се овим изменама и допунама које смо предложили то променити. То су делатности које треба да контролишу друге инспекције које су надлежне за привредне субјекте, првенствено тржишна, пореска, инспекција рада. Без овакве контроле имали сте у сивој зони велики број фирми које су се бавиле образовањем и васпитањем наше деце, а да притом нису уопште биле у видокругу Министарства просвете, односно просветне инспекције. Не кажем да је то једини разлог за ово све.

Колико је извесно да ће те ваше иницијативе за измене и допуне бити прихваћене?

Многе наше примедбе на многе законе су прихваћене, неке нису. Ја живим у нади да ћемо изгурати, да тако колоквијално кажем, ову иницијативу јер суштина је у овоме: када јавност заборави овај случај, а то се свакако дешава или протоком времена или што ће неки, далеко било, гори или исти такав случај да прекрије интересовање јавности за овај случај, може да се деси иста оваква ситуација. Дакле, једини начин да се то спречи је управо законска регулатива, и оно што је исто важно, не само да има надлежност да врши редовну контролу, која је једном годишње од стране градских а једном у три, четири године од стране републичких инспекција, већ да та контрола буде учестала да онај ко организује рад са децом у смислу просветног и васпитног рада…

Можда подноси неки извештај...

Не улазим у форму.

Добро.

Мислим, а то је да зна да ће бити контролисан у оквиру те делатности.

Јасно. Колико би то побољшало ситуацију, колико би у случају Алексић да је постојала нека врста контроле то нешто променило?

Не могу говорити о стварима које се нису десиле. Али свакако да је ту врло комплексно питање које не може да да само Заштитник грађана. Колегиница боље од мене познаје ту проблематику, али мислим да би ту требало да буде више саговорника који ће објаснити сваки однос у том склопу дешавања, од родитеља, деце, јавности, како стручне, кад кажем стручне, мислим на колеге глумце, глумице, режисере, продуценте, па до оне стручне која се бави социологијом, психологијом, психијатријом, криминалистиком, судском медицином…

Медијима…

Медијима, хвала Вам. То су ствари које су битне, овако ви гледате на један једини начин, и ово што кажем - ако не дође до законских промена, испуштате могућност или допуштате могућност да се оваква ситуација деси поново.
………

На који начин, господине Пашалићу треба оснажити жртве, да ли је ова ваша иницијатива један од начина?

Само један од начина. Што се тиче оснаживања жртве, она мора унапред да зна да ће онај ко је учинио то што је учинио свакако бити санкционисан, намерно кажем санкционисан а не кажњен јер имате оне радње које нису баш само предмет кривичног гоњења, али имате друге врсте санкција. И на тај начин, ако неко размишља супротно овоме што сам рекао а то је да ће се „провући“ ако нешто зло некоме учини, и ако зна да ће бити санкционисан, онда ћете имати мање покушаја код оних који владају собом. Свакако да постоји одређена група, додуше јако мала, где је свест, односно тај свесни део искључен, и то је већ неко друго питање и нека друга тема.

Искрено се надам да је и овај наш разговор био допринос. Много Вам хвала на гостовању у "150 минута".

Хвала Вама на позиву.