Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији „Прави угао“ Радио-телевизије Војводине.

Добар дан ово је „Прави угао“ на Радио-телевизији Војводине. Ја сам Љубица Гојгић. Неколико невладних организација огласило се недавно вешћу да би независно тело Уједињених нација могло да одузме највиши А статус Заштитнику грађана у Србији, да први пут од оснивања тог независног тела доведе у питање квалитет испуњавања међународних стандарда у заштити људских права. Заштитник грађана који је гост „Правог угла“ каже да примедбе нису основане, а да о раду боље сведочи поверење грађана и број обраћања омбудсману у протеклој и 2019. години. Зоран Пашалић је у студију Радио-телевизије Војводине. 

- Овде је реч, да упростимо за гледаоце, о једном телу које на неки начин даје потврду квалитета рада Заштитника грађана, имајући у виду међународне стандарде када се ради о заштити људских права. Ви сте у саопштењу које сте издали када се вест појавила изјавили да ми, односно ви, и даље имате тај највиши А статус, да вам тај статус није одузет као институцији, него је продужен период верификације вашег рада до октобра 2021. године. Дакле, о чему се ради? Имате ли највиши статус или је он можда доведен у питање?

Прво да кажем - ово како сте управо прочитали говори о тенденциозности онога што је написано, и то је оно са чиме ја заиста не желим да полемишем из једноставног разлога. ГАНХРИ је институција на нивоу свих земаља света које имају сличне институције омбудсмана, звали се они комерсаријати, заштитник грађана, омбудсмани или другачије. Они имају три статуса - А, Б и Ц. А статус има већина еврпских земаља, имамо и ми. Б статус сами сте погледали и прочитали има рецимо једна Шведска, а Ц има једна Швајцарска. А суштина је што се сваких пет година преиспитује тај А статус и то, не у односу како сте ви рекли и како је написано на квалитет људских права или шта је ту већ речено, него у складу са Париским принципима који подразумевају одређене активности.

- Али Париски принципи, да опет објаснимо за гледаоце којима то није тако блиско, ради се о верификацији на који начин институција Заштитника грађана обавља свој посао и колико је активна.

Суштина је у овоме, ако смем да вас прекинем. Суштина је у овоме - Заштитник грађана је национална институција која полаже рачуне, да тако кажем, искључиво и једино грађанима Србије, директно или индиректно преко Скупштине, која бира Заштитника грађана и која га једина у овој држави може разрешити. Имамо сарадњу са још 12 разних удружења. Ја сам подстакао стварање, за сад неформалне, ја се надам да ће бити формална, Балканске мреже омбудсмана. Затим, потписао сам лично на десетине билатералних споразума сматрајући да је много значајнији један врло чест контакт са земљама које имају сличну ситуацију као ми или се разликују на тај начин што имају врло развијену бар декларативно заштиту људских права. То је мени важније јер те контакте имам стално. Састанци који се одвијају у овим беликим организацијама су једном годишње, једном у две године.

Оно што је мени у свему томе најчудније, а то је да неко апсолутно неће да да јасну представу о томе ко су, шта су интереси и задаци тих организација. Они окупљају ове институције, као што сам рекао које се баве заштитом људских права, и суштина је у томе што је ту статус и чланство, односно чланство добровољно. А што се тиче самог статуса верујте ми, то сад вам кажем, да је мени много битније шта о мени мисле грађани Републике Србије, какав они однос имају према институцији, него шта имају разна удружења грађана који се колоквијално зову невладине организације, јер ви немате правно фактички статус невладине организације већ удружења грађана, а има их на десетине хиљада у Републици Србији. Само моменат.

- Добро, добро, али да разложимо, да…

Ја одржавам добар однос са удружењима грађана, не у Београду, не са онима који имају амбицију или сматрају да су посебно значајни и важни, него са свима који раде у Републици Србији. Значи, не само у Београду, него у свим местима у Републици Србији. У Трестенику имате рецимо једно удружење грађана које има далеко веће и боље резултате него они који стално покушавају да се истичу, тако што ће не знам из ког разлога, прозивати или критиковати рад Заштитника грађана.

- Овде постоји више нивоа. Прво да кажемо дакле за ову Глобалну алијансу националних институција за људска права.

Имате и европску институцију, имате светску, имате медитеранску.

- То су из целог света ваше колеге. Може да се закључи да је сада вама потпуно свеједно да ли ми имамо, кад кажете једна Шведска има статус Б, заиста то је истина, и Аустрија, Белгија и Кипар. Једна Румунија и Швајцарска имају статус Ц. Да ли ви желите да Заштитник грађана у Србији задржи статус А? То је највиши статус.

Одговорићу овако. Желим да поверење грађана Републике Србије и оних који се налазе на територији Републике Србије у Заштитника грађана као институцију стално расте, што и показују резултати. На питање грађанима коме би се прво обратили, грађани на прво место стављају институцију Заштиника грађана. Три пута више него у односу на сва појединачна удружења грађана што је оно што је нама важно. Затим, нама су врло важни и омбудсмани и институције које се баве заштитом људских права у окружењу, у региону, да са њима имамо добре односе.

- Па добро, и они су део те мреже.

Да, али сигурно неће неко из Женеве да решава проблем који је, рецимо, био на почетку ковид-19 кризе или ванредног стања а то је, путовање наших грађана који су требало да пређу територију Словеније и Хрватске да би ушли у Србију, а у обе земље су их чекали карантини од нпр. две недеље, и био им је врло компликован пут. А ми смо то решавали баш због добре сарадње са омбудсманима из регије. Или да се појави проблем неког нашег држављанина у некој земљи са којом имамо билатерални споразум тако што је притворен и затворен а за то је врло дубиозан или врло релативно одређујући правни основ па само у билатералној сарадњи ми решавамо тај проблем. 

Или да будем јаснији, мени је важно колико поверења имају у нас грађани Србије. Ми не радимо на основу саопштења од кад сам ја на челу Институције, на основу прокламација, на основу неких, да кажем, писања о овоме или ономе. Ми радимо конкретне ситуације, конкретне предмете, конкретне људске судбине решавамо, и то на бази доказаних чињеница.

- Заштитник грађана је код нас млада институција. У претходним периодима јесте било и тог сталног угледања на свет, на земље где је то искуство дуговечније. Зато вас питам како објашњавате ову ситуацију? Ово би било први пут.

Па ево вам ситуације.

- Ово би било први пут...

Имате, Шведска вам је у Б статусу, а Шведска се сматра родоначелником институције омбудсмана. Јел вам треба веће објашњење? Могу сада да вас увучем у ту причу комплетно али би истрошили целу емисију причајући шта практично значи А статус, Б статус и Ц статус које сад ове земље имају, мада сад више неће ни постојати Ц статус.

- Да ли ви чињеницу да статус А није потврђен, него се чека до краја године ове, сматрате критиком вашег начина рада?

Не, зато што сматрам да када сам био, назваћемо то интервју са представницима ГАНХРИ-ја, говорио сам оно што је у интересу грађана Републике Србије. Не занима ме да се икоме допаднем.

- Шта је могло да им се не допадне?

Апсолутно не улазим у то. Видећемо у октобру месецу да ли им се нешто допало или им се није допало. Али мени није циљ да се допаднем никоме. Мени је циљ да испуњавам у складу са могућностима институције и својим, да реално испуњавам, не да издајем прокламације, саопштања. Пазите, мени је најлакше да седим у канцеларији и да издајем саопштења поводом дана овога, онога или да осуђујем или да подржавам. То није посао Заштитника грађана. То се дуго радило у институцији. Посао Заштитника грађана ако треба да иде и у блато, да иде међу људе који су у муци, да иде међу људе који су болесни. И све што смо ми радили, не само за време ковида него и пре тога.

- Да ли је исправно закључити да је оцени ГАНХРИ да треба сачекати пре него што се потврди статус, који се потврђује једном на пет година, претходило упозорење које је долазило из невладиног сектора у Србији да је, како пише у једном од образложења, поверење грађана у институт Заштитника грађана опало и да се Заштитник грађана више не бави питањем људских права на начин на који је то чињено?

У реду, ајде да се сагласимо са тим што је написано.

- Ево овако...

Могу само да кажем.

- ЈУКОМ - Комитет правника за људска права…

Пустите, немојте да лицитирамо.

- ...је написао да је у претходних пет година...

Молим вас.

- Значајно смањен интегритет инситуције…

Љубице, ајде онда да помињемо све невладине организације које се баве…

- Добро.

Немојмо да фаворизујемо никога.

- А да поменемо оне које су скренуле пажњу.

Немојмо да помињемо никога, молим вас.

- То су Београдски центар за људска права...

Него поменимо само ово…

- Црта...

Поменимо оно што је суштински битно.

- Комитет правника за људска права и А11 Иницијатива за економско социјална…

Битно је ово - да је поверење у Заштитника грађана, о којем сам мало пре причао, да су управо ова побрана удружења грађана учествовала у том истраживању, и да је Заштитник грађана са највећим поверењем далеко више него сва удружења грађана појединачно.

- Добро, 26 посто и то може да буде упитно, господине Пашалићу. Јел то довољно? Јел то позитивно?

Ми не говоримо 100 посто, 15 посто. Ми говоримо о маси институција - и оних које спадају у удружења грађана и оних које можемо уврстити у део извршне власти. И онда у односу на то - једна четвртина, преко једне четвртине. Па ако ви сматрате да је то мало, ја не могу да се са вама усагласим. Друго, у време ванредног стања, када се ту дигла кука и мотика око кршења људских права, опет је била ситуација, опет независна институција проучава и каже: Коме би сте се прво обратили? И сви кажу - Заштитнику грађана. То је оно што мене интересује.

- Како је онда дошло до овог спора?

Па нема спора.

- Требало би да будете на истом задатку...

Не можемо бити на истом…

- Београдски центар за људска права је угледна невладина организација...

Не, молим вас, молим вас. Ко им је дао углед? Ви, ови људи који ово снимају? Ко?

- Исто грађани.

Како су им дали?

- Исто грађани.

Па како кад су им дали, имају 8 посто, како сте ви то рекли, а ми 26 посто, а они су далеко дуже. Знате шта је ту моменат? Моменат је што ми имамо одговорност, а удружења грађана не полажу никоме рачуне.

- Али дозвољавате да смеју да кажу…

Чекајте, дозвилите.

- ... свој став.

Смеју да кажу сви.

- И о раду Заштитника грађана.

Како да не.

- Медијима.

Сви могу да кажу све. Ја сам то увек подржавао. Значи, није проблем у томе да се нешто каже. Ја чак и волим да се каже и подржавам критику. Али, критика мора бити аргументована. Не можете да говорите нешто што апсолутно не стоји.

- Добро, ево конкретно. Из образложења ове одлуке...

Или нешто не стоји. Него што морате поткрепити доказима, јел тако.

- Из образложења одлуке да се са доделом статуса, потврдом статуса сачека, кажу да тамо стоји овако..

Није се сачекало, молим вас. И то је погрешно. Ја сам био тамо, ја сам разговарао с тим људима из ГАНХРИ-ја.

- Да ће питање статуса бити решавамо у октобру.

Не, него је то одложено.

- Одложено.

Први дан је одложено из техничких проблема које су ти људи имали тамо одакле су организовали. Други дан текао исто уз техничке сметње. Па смо онда продужили то време неограничено. Имате све то на снимку. То су гледали представници тих удружења грађана. И онда је одложено за октобар месец.

- Дакле, не мислите да је ствар критике, суштине, него техничко питање.

Да вам кажем, опет вам понављам, више ми је досадило, али пошто сте ви у питању, поновићу. Апсолутно ме интересује само суд грађана Републике Србије, и никога више.

- Ево да вам прочитам само још ово. Из образложења ГАННРИ, кашњење у решавању притужби грађана и значајно смањење броја примљених притужби од 2017. године могу указати на смањено поверење грађана у рад институције. Два, недовољне активности Заштитника у вези са заштитом…

Ајде да одговорим прво на ову прву констатацију. Видите, од кад сам дошао на чело институције, више се не ради по једном старом принципу, а то је да примите свачију притужбу, ставите у рад и да га после три месеца обавестите или после извесног времена, да сте ненадлежни. Или да није искористио сва правна средства која је морао претходно по важећем закону да искористи. Него се то лице обавештава да се притужба не може узети у рад. Или, да је прошао рок или да није искористио сва правна средства, или да је притужба неоснована, или упућена против оних које Заштитник грађана не може да контролиштете, то знате, да не набрајам. Значи, на тај начин ви смањујете број притужби у раду, али имате већи број обраћања. Друго, оно што сам ја успоставио то је непосредан контакт са грађанима. Непосредан, то значи да се излази на терен, да се разговара са људима, да се чују њихови проблеми. Ја не оперишем бројкама, ја оперишем резултатима.

- Ипак сте дали податак да је било, да је значајно увећан број обраћања.

Морао сам да дам. Знате зашто? Зато што је то обавеза Заштитника грађана као институције да једном годишње обавештава Скупштину која га именује.

- Па добро, да ли је мање обраћања или више?

Па, како је мање? Ево узмите упоредите бројеве.

- Да. То вас питам. Ви сте у извештају који сте представили Скупштини рекли да је број обраћања расте?

Не да број обраћања расте, него смо ми имали толики број обраћања нажалост, то је због ове епидемије у 2020. години. Никада није било толико обраћања, што говори да су грађани Републике Србије изабрали нас да се обрате кад су били у највећој муци.

- Недовољне активности Заштитника у вези са заштитом економским, социјалних, културних права, и слабије реаговање институција на препоруке које дајете у тој области.

Слабије реаговање институција на препоруке у тој области је немерљиво. То је остала констатна. Значи, ми немамо средства да некога натерамо да поступи. Оно што се раније радило, што ја не радим, а то је да се једноставно захваљивало институцијама што су уопште узеле у разматрање. Ми сад користимо један други члан закона који каже да у случају да се не поступи да ћемо приступити оно што нам закон стоји на располагању, тражићемо разрешење функционера. То се раније није писало. Е сад, ствар је у томе што и ово, које говори о економско-социјалним проблемима, па нама је управо тежиште на економско-социјалним проблемима.

- Највише обраћања тог типа...

Највише, не само што је највише обраћања о томе, него сви проблеми или већина проблема грађана Републике Србије базично су социјално-економске природе.

- Да ли зазирете, то је питање?

Од чега и од кога?

- Од кад сте именовани, да ли зазирете од једне или друге политичке групације? Да ли зазирете од власти? Да ли свесно не улазите у предмете где бисте дошли у сукоб са представницима владајуће партије и владајуће коалиције? С друге стране, у парламенту сте прозвани када сте представљали извештај, да са недовољно пажње пратите изјаве опозиције и нападе из опозиције на рачун председника, председнице Владе, народних посланика. Дакле, то јесте питање које се код вас поставља још више него код вашег претходника. Да ли калкулишете политички?

- Прво, никада ми није проблем да се замерим било коме ако оно што тврдим могу да браним, а то је да је оно што сам рекао поткрепљено доказима. И због тога имамо нападе и са једне и са друге, и са треће и са четврте. Ви сте навели две стране. Ја могу да вам набројим још десет страна које нападају институцију и мене лично. Али верујте ми, немам никакав проблем нити зазирем од било кога ако оно што кажем или усмено или кроз препоруку је на закону засновано и поткрепљено доказаним чињеницама. Избегавам, и никада то нећу радити док сам у мандату, да дајем паушалне оцене, да, чисто да би се некоме допао или једној или другој или трећој, или четвртој страни да је нешто што је тешко проверљиво или оно што није у потпуности доказано.

- Како ће се разрешити ова нездрава атмосфера сада на релацији Заштитник грађана-део невладиног сектора, ако ви кажете они су некомпетентни и злонамерни.

Нисам ја рекао.

- Ако ГАНХРИ каже…

Не, нисам рекао да су…

- ...да је сарадња са цивилним сектором чак и ваша обавеза.

Па видите, ако вама неко каже да се дружите или да проводите време са неким , јел то вас обавезује? Ако ви имате други круг људи, с којима вам је пријатније, или боље сарађујете или квалитетније сарађујете или сматрате да су ти људи, ајде да кажемо по неком вашем критеријуму, боље образовани. Код невладних организација, како сте их ви назвали, а опет понављам то су удружења грађана којих имате небројано у Републици Србији. Ја заиста не желим да фаворизујем никога.

- Нећете пробирати ко вам је ближи?

Пробираћу, пробираћу према ономе ко боље зна да ради свој посао, ко је пријежнији, ко је вреднији.

- Да ли ЈУКОМ, Црта и Београдски центар…

Апсолутно је небитно.

- … знају да раде свој посао?

То препустите онима који ће да о томе размишљају. А то су они који ће им уступити одређене пројекте сматрајући да они раде боље од других. Али онда ја постављам вама питање. Нема монопола у Србији. Имате ван Београда велики број удружења грађана, како их ви зовете невладине организације, које раде изузетно добро, али које не могу да дођу до онога на чему се заснива егзистенција оваквих удружења. А то су пројекти. Зашто бих ја форсирао некога из Београда, кад имам у Новом Саду, у Нишу или у мањим местима, Чачку, Крагујевцу или у неком много мањем месту исто тако удружења грађана који врло приљежно и вредно раде нешто. Ја сада нећу, јер ће се схватити пежоративно, да именујем и да упоредим са онима са којима имамо сарадњу и које су апсолутно јавности непознате. Ако неко о себи мисли лепо, и мисли да је значајан, то је његово право и ја у то не улазим. Али...

- Онда је више, више од тога шта неко мисли.

Па управо тако.

- Кад кажете ЈУКОМ, Црта, Београдски центар за људска права, овој јавности и овом друштву те организације нешто значе.

Ако бих ја сада поменуо 500 пута, из врло великог поштовања, Удружење младих ентузијаста из Крагујевца, ако би то поновио 5.000 пута, ви бисте упамтили то име. Јел тако?

- Требало би да упамтим и име и дела нека.

И дела и име, тако је.

- Добро, да дамо неколико, господине Пашалићу ако се слажете, само на неколико примера.

Или Удружење баштована из Темерина који имају врло озбиљне активности. Немојте да схватите да је ово пежоративно. Ја врло ценим та удружења.

- Са становништа заштите људских права.

Са становишта онога чиме се они баве. Пазите, могу ја да прокламујем заштиту људских права. Дајте ми нешто конкретно. Дајте ми.

- Ево конкретно.

Оно што је неко урадио.

- Била се појавила оваква интерпретација. Заштитник грађана је одбио иницијативу једне невладине организације да се поразговара и да се позабави о питању велике смртности међу лекарима и медицинским особљем у Србији за време ковида.

Одлично сте ово рекли Љубице. Хвала вам за ово. Пазите, прочитајте поново шта сте рекли. Велике смртности лекара. Постоје такозвана капциозна, сугеришућа питања. Ви мени сугеришете да је велика смртност лекара.

- Не сугеришем.

Чекајте, питање је сугеришуће. Па прочитајте га поново.

- Да ли је 77, па то кажу лекари господине Пашалићу, да ли је 77?

Не, то нама нису рекли лекари. Не, да су нам рекли лекари…

- Јесу, то су рекли и лекари.

Само да завршим, молим вас. Да су то нама рекли лекари, ми бисмо урадили исто као што је случај са било ким. А то је, упутили како у базичном закону стоји, а је нећу да кршим закон.

- Да, али могли сте то да видите у медијима.

Могу ја само да завршим, молим вас?

- Може.

Значи, ви се обраћате првој институцији која је прва релевантна да вам да тај податак. Зна се ко је то. Министарство здравља, јел тако, или Батут.

- Добро.

У случају да вам они не дају ту информацију због оног најкласичнијег да тако кажем посла који институција Заштиника грађана ради а то је ћутање администрације, ви се обраћате нама. Поставља се питање: Да ли смо ми права адраса? Јер кад вама неко не даје информацију коју тражите, ви то добро знате и грађани Републике Србије знају, адреса је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Значи ми упућујемо то удружење грађана, да иде путем који то закон предвиђа.

- Значи ви не одбијате него… У реду.

Пазите, знате шта, прво они требају да знају да владају терминима. Не можете да причате свашта, мислим ако се бавите.

- Дакле, ако...

Ево морам да појасним.

- Нисте одбили.

Не.

- Него сте упутили.

Молим вас. Ово морам да појасним. Они користе термин рецимо "службена дужност". Свако образованији зна да дужност имплицира нешто што се мора, такозвану императивну норму. То у закону не постоји. У закону пише да Заштитник поступа по притужби и по сопственој иницијативи.

- Можда су мислили на сопствену иницијативу.

Па, не можете да мислите. Или ћете се изражавати како ваља или ћемо вас третирати као неко ко не зна да ради свој посао.

- Има ли, налазите ли мимо тог захтева, налазите ли нешто што би могло да буде тема за Заштитника грађана у тој причи?

Одмах ћу вам рећи.

- Већи број готово 80 лекара...

Прво, постоје два податка. Молим вас.

- ...јер сте се једном другом темом бавили а то је број преминулих. И ту сте тражили…

Прво, не волим да лицитирам са мртвима. Друго, то је нешто преко чега не могу да пређем, сваки живот је битан. Да ли је један живот или је 70, 2, 3, 4, колико је, то је по извештају који је дала Комора лекара, фармацеута и стоматолога, односно Синдикат, опростите. Али имате и Лекарску комору која је дала други податак, од 45 умрлих. Па онда имате Синдикат медицинских сестара и техничара који је дао податак од 32 преминуле сестре.

- Да ли је то питање које треба да буде разјашњено?

Па све то треба да буде. То су све људи који су радили у здравству и који су преминули. Од чега су они преминули, не може се с тим лицитирати. То је у крајњој линији, ако није неозбиљно, онда је неукусно. Јер, ту се онда ставља пандан у окружење. Са подацима који су потпуно нетачни. А зашто су нетачни? Говори вам неко ко има контакте са омбудсманима тих земаља и који, не дневно али месечно, пролази кроз проблеме које они имају, па и те, и које ми имамо.

- Хтела сам да вас замолим… Најавили сте ми неколико еклузива. Једна је, рецимо, да је управо истекао рок Пореској управи.

Не, у петак истиче Пореској управи ако говоримо о фриленсерима.

- Да вам достави податке о поступцима које су покренули у вези са такозваним фриленсерима. Да ли су их на време обавештавали које су њихове обавезе? Да ли могу да им наплате порез пет година, пет година уназад? Под којим условима? И шта се ту десило па је изазвало протест грађана?

Апсолутна застара пореза је 10 година. Значи 5 година је неки релативни рок, и сад не бих се упуштао у та тумачења. Суштина је у овоме. Да ли су порески обвезници по такозваном пореском добитку, који су дужни да сами пријављују приход били на време и на одређени начин како то мора бити, јер они су господа порески обвезници, од њих живим и ја, и живе сви они који раде у јавном сектору и који су исплаћени из буџета. Да ли је учињено све да они на време буду обавештени о томе које су им обавезе? Тек онда ми можемо говорити о њиховим обавезама, ако оне заиста постоје.

- Јер ако нису?

Па тек онда, само моменат, онда о томе колике су њихове обавезе? Како им је обрачуната камата? Да ли им је праведно обрачуната камата? Па онда, приликом тога говоримо да ли постоји део пореза који је застарео, који је ненаплатив. Из свега тога ми смо позвали, ја ћу у понедељак имати састанак, са удружењем, једним делом фриленсера. Тако је, треба да се једноставно то питање постави. Јер, да би неко био мотивисан да плаћа порез, онда пореска правила морају важити за све исто. То сам помињао када смо говорили о случајевима ових, назваћу их, школа, тако се зову. Проверите њих, немојте проверавати само једну групацију него проверите све, а ми ћемо са своје стране проверити како сте контролисати, да ли сте контролисати на начин који је ваљан. Ми очекујемо изјашњење у петак, а састанак у понедељак. Чим добијемо изјашњење Пореске управе приступићемо да проверимо све оно што сам вам рекао.

- МУП Србије је био дужан, рок је истекао ових дана да вам поднесе извештај о томе на који нечин су се припадници МУП-а односили према људима који су протествовали у јулу 2020.године. Рок је истекао, и како сте ми рекли, сада је готова препорука. Шта ће писати у препоруци?

Није за све. Готова је препорука тамо где имамо апсолутне доказе, то су снимци где ви видите прекомерну употребу силе, припаднике МУП-а у смислу полиције, жандармерије, која је прекомерно употребила силу. Значи идентификација.

- Шта ће бити ту препорука?

Суштина је у овоме, идентификација особа које су прекомерно употребиле силу. Један, десет, сто полицајаца апсолутно је то безначајно ако ми не утврдимо имена тих људи како се то не би поновило. На основу тога, што смо добили, ми сада радимо препоруку која ће бити готова до петка. Онај део, који ће бити истраживан још неко време, јесте тамо где немате снимке, где немате материјални доказ, где имате реч онога на коме је прекомерно употребљена сила или он сматра да је прекомерно употребљена сила, и онога ко је ту силу употребио.

- И шта је препорука? Кажњавање, сузпензија полицајаца који су…

Ма какви само то, ту имате оно што је најбитније. Немате ништа суштински само од тога ако некога казните. Него морате створити услове да се то не понови. Значи да се јасно види када ви имате снимак да ви можете имати јасну идентификацију ко на том снику шта ради.

- И да вас питам последњу ствар. Шта ће се догодити, каква је судбина Ђорђа Јоксимовића, оца троје деце, три ћерке, који је послужио као инспирација за филм, а који тврди да му је држава одузела децу?

Није, не тврди он то, немојте молим вас. То је толико пута злоупотребљено да он…

- Добро, коме су деца узета и предата хранитељској породици. У јавности се створила.

А зашто узимате израз узета? Нико није децу отео, нити узео. Једноставно, Центар за социјални рад је сматрао….

- Деца нису са њим.

Деца са њим извесно нису. Она су у хранитељској породици. И господин Јоксимовић Ђорђе…

- … је дошао код вас да вас моли да му помогнете да врати децу.

Не, није он дошао да ме моли, ја сам га позвао. Нико мене не моли. Он је дошао на разговор да би ме упознао са свим чињеницама које он сматра да су релевантне.

- Јер децу хоће назад.

Тако је. На другој страни имате овај извештај Центра за социјални рад који је пристигао.

- То сте добили.

На трећој страни.

- Крагујевац.

Тако је, извештај Министарства који смо добили други дан по захтеву.

- Шта можете да урадите?

Оно што сам данас урадио, ево и то је неки екслузивитет вама, то је што сам разговарао са господином Јокисмовићем. Ових дана ћу се видети са његовим адвокатом који ће ми донети оно што он има од потребне документације, али оно што је основно, и што сам га питао, а то је да он покрене поступак за враћање родитељског права. Јер не могу ја да му вратим децу, нити ви, нити било ко, само суд може, не може ни Центар за социјални рад, а да се у том поступку утврди да ли он испуњава услове. А са своје стране, Заштитник грађана ће урадити оно што треба да уради. Неће преврнути, да тако колоквијално кажем, папире и дати неко саопштење и рећи: Ето, Заштитник је решио проблем за пола сата. Браво за Заштитника грађана. Него ће врло приљежно да приступи проблему.

- Да ли је Центар за социјални рад…?

Ево само да завршим.

- …радио како треба?

Дозволите, ја сам рекао господину Ђорђу, овако гледајући га у лице као што вас гледам, оно што ми донесемо као закључак и као препоруку, то можемо да бранимо на суду. Да ли ћете ви бити задовољни или незадовољни ја не могу да преудицирам док не направим увид у све. Али свакако, да нећемо дозволити да се нечијом грешком, намером, злоупотребом, вама одузму, како сте ви рекли, деца, односно да деца буду у некој другој породици а не са вама.

- Хвала што сте говорили за „Прави угао“.
Хвала вама.