a

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост Јутарњег дневника на Радио-телевизији Србије.

Враћамо се поново теми пандемије и ономе што је актуелно - да ли вакцинисани плаћају цех због невакцинисаних? Да ли би једна од казни за све које присуствују журкама и масовним окупљањима, а шире заразу, могла бити друштвено користан рад у ковид болницама? И то су само неки од предлога које смо претходних дана чули од чланова Кризног штаба, и од лекара и од политичара. О томе чија су права угрожена у борби са вирусом и да ли би овакве идеје имале законску потпору разговарамо са Заштитником грађана Зораном Пашалићем. Синоћ од девет сати све је закључано на пет дана. Шта Ви мислите о најновијем предлогу о којем се говори већ неколико дана - чланови Кризног штаба предлажу да вакцинисани на неки начин буду награђени, да не плаћају цех због тога што ови други нису невакцинисани, како вам све то звучи, да ли треба да постоји награда и казна?

Право сваког грађанина је да изабере да ли ће бити вакцинисан или неће. Свакако, пошто сам се вакцинисао не могу да говорим против вакцине, али не може се правити по том основу нека врста деобе становништва Србије да ли су или нису вакцинисани. Знам за те идеје и знам да су постојале идеје да они који су вакцинисани односно ревакцинисани, могу да присуствују спортским манифестацијама, концертима, уопште културним манифестацијама за разлику од оних који нису.

Али то предлажу и лекари и то је, на пример, већ заживело у Израелу. Они имају неке врсте зелених пропусница, они који су вакцинисани могу да улазе у клубове, на концерте, а ови могу да буду испред само. Значи, ви кажете да је то дискриминација?

Не, ја не кажем да је дискриминација. Члан 14. Конвенције о људским правима говори о дискриминацији и можда би се могло на неки начин ширим тумачењем ту подвести, мада је тамо таксативно набројано шта се сматра дискриминацијом. Говорим о томе да је свачији избор да ли ће се вакцинисати или неће, и да на тај начин заиста нико не може бити стављен у подређени положај.

А где је граница између људског достојанства и Закона о заштити становништва од заразних болести?

Добро питање. Граница је у томе да све мере које се предузимају морају се предузимати у целини, и то врло ригорозно. Тек на тај начин ћемо добити заиста ефекат тих мера.

Како можемо добити ефекат тих мера? Када смо се припремали за овај разговор шта сте ми рекли? Предлажете да се на лицу места, шта да се дешава?

Видите, постојале су идеје о такозваном раду у јавном интересу. То је један од предлога, па онда да се ради ПЦР тестирање особа која се затекну илегално у клубовима, значи ови који раде илегално или који су на илегалним журкама, да се на тај начин ако су заражени уведу у категорију лица која су чинила кривично дело. То кривично дело се може чинити једино са умишљајем, а јако је тешко у судском поступку доказати да је то дело које учињено са умишљајем.

Што се тиче овога првог, и то је један од већих проблема. Даћу вам само податак за Београд, од неких 100.000 извршних решења само 1% се односи на рад у јавном интересу. Зашто? Рад у јавном интересу по закону мора прво бити прихваћен од стране онога коме је изречена таква врста казне. Значи, не можете ви никога приморати да ради у јавном интересу.

Да, ми смо сада прешли на другу тему, то је друштвено користан рад. Али само да завршимо са вакцинисанима и невакцинисанима. Да ли треба да буду награђени? То је, на пример, у Америци заживело, баке и деке који су вакцинисани могу се виђати са својим унуцима. Ви сте, значи, апсолутно као Заштитник грађана против неког таквог решења?

Видите, ако је то рекла медицинска струка она је, такође, рекла и ово. Да је стицање имунитета индивидуално. Прво свако од нас носи различити имунитет, друго повезано је са годинама без обзира коју вакцину примили. Да ли вам сам чин ревакцинације гарантује да ви нећете добити вирус и да нећете другог заразити? Треба да прође неко време, које је то време и ко га проверава, да ли се сваки пут када те особе излазе у јавност ради тестирање на број антитела која они имају, да сигурност да ако и добију ковид ће проћи у једној лакшој форми? То се доста чини једноставним али није једноставно.

Да. Значи, тешко да ће то заживети да вакцинисани могу да улазе на утакмице, да иду на концерте.

Ја то не знам.

Мало теже за реализацију.

Ја то не знам. Знам да смо ми више пута говорили о томе да већина која врло поштује ове мере не треба апсолутно да трпи због тога што мањина и то највећа мањина, умишљено, дакле својевољно крши те мере, било да су то журке у приватним кућама, становима, у локалима који се затварају у неко време и не раде легално, и да не говоримо о низу других мера. Затим, тржни центри, није ми јасна једна ствар, а то је ако кубатура и квадратура једног тржног центра подразумева безбедност одређеног броја грађана, па зашто се онда сукцесивно не пуштају грађани – један одређени број уђе, када тај број изађе, не у целини него појединачно онда се пуштају други.

Добро. Доктор Предраг Кон је говорио о друштвено корисном раду за све који се затекну на журкама а испостави се да су позитивни, каже да би они могли помоћи у ковида болницама, тамо не требају само здравствени радници.

Уколико пристану да помажу у ковид болницама. Јер, кажем, за рад у јавном интересу морате имати сагласност онога коме је та казна изречена. Свакако ако неко крене да обавља рад у јавном интересу који је у интервалу од 20 до 320 сати може бити, а притом одустане од тога, сваких осам сати рада у јавном интересу замењује му се једним даном казне затвора.

Значи, не може се натерати да ради?

Не, не може се натерати. Има ту низ, како бих рекао, услова за рад у јавном интересу. Прво мора да пристане, а затим тај рад не сме да му вређа достојанство. То су два основа.

Па како казнити те људе, шта је најефикасније?

Видите, није да Заштитник грађана предлаже ово што ћу ја вама рећи. Али оно што смо док сам још радио у Прекршајном суду радили се показало као врло ефикасно, а то
је примена члана 308 Закона о прекршајима који већ дуго постоји у закону о прекршајима и мењао је само свој број, суштину не. То је да се, када неко лице крши уредбу, одлуку, закон, одмах процесуира, одмах кажњава и да се казна одмах извршава. Било да је у питању алтернативна затворска и новчана, било да је кумулативна, и затворска и новчана, и било да ту још је и нека заштитна мера рад у јавном интересу.

Значи, казна на лицу места. Хвала што сте говорили за Дневник.