a

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији „Београдска хроника“ на РТС.

Да ли је било мање или више притужбе грађана за време пандемије? На шта су се најчешће жалили Заштитнику грађана запослени? Мој гост ће дати одговор на сва та питања. Зоран Пашалић Заштитник грађана, гост Хронике. Добар дан, добродошли. Како сте ми рекли? Рекли сте ми све ове теме на које сам Вас ја звала да причамо нису уопште интересантне, сада само причамо.

Не, него су само депласиране.

Зашто мислите?

Зато што, прво сте рекли да је пандемија, а пандемија још траје. То отвара нови круг тема и што је најбитније те теме које смо обрађивали као приоритетне на почетку пандемије нису исте као и сада.

По чему се разликују?

Живот мења теме. Разликују се што у том тренутку грађани нису били упознати са овим, што апсолутно нико није имао један реалан став јер мало ко је знао о овој болести много. И онда је то нормално проузроковало одређено понашање.

И обраћали су се Вама, јел тако?

Они су нам се обраћали толико да је број обраћања више десетина пута порастао у односу на претходну 2019. годину. Почело је од тога како ће грађани који су се нашли ван земље ући у земљу а да притом пређу све оне препреке које су имали, затим само ванредно стање, ситуација у ванредном стању које је многе довела у врло тешку ситуацију. Навешћу само оне људи који живе сами, који траже туђу негу и помоћ и који због ванредног стања нису могли бити збринути од стране својих или рођака или оних који се тиме баве.

И то смо све превазишли, прошле је годину дана.

Јесмо.

Хајдемо сада од краја. На шта се сада најчешће жале?

Сада се жале на уобичајене проблеме, с тим што све то има одређену дозу утицаја Цовид 19 или на појединачна стања или на колективна стања појединих друштвених група. То је оно што је обележило и почетак, а траје још и трајаће док траје пандемија, односно трајаће док ситуација у нашем друштву и у целом свету, претпостављам, не буде најближа оној како се то фигуративно каже нормалној, односно уобичајеној, уобичајеној рутини пре вируса. Сад када ће то заиста доћи ја не могу да будем пророк па да о томе говорим.

Јасно. Којем министарству, којој институцији сте упутили последњи захтев и тражили неки одговор?

Ако мислите на данашњи дан?

Рецимо.

Па то су углавном она иста питања која упућујемо свима, значи не могу да Вам кажем и да издвојим ниједно појединачно, сва министарства, најчешће Министарство за рад, Министарство здравља и Министарство полиције.

И моја питања иду у том истим правцу. Дакле, један међу последњим извештајима које сте упутили јесте онај захтев за одговор надлежних у вези са наводном заменом беба у „Народном фронту“. Да ли сте одговоре добили, то је било пошле недеље рекла бих?

То је било прошле недеље. Ми увек, оно што нам закон дозвољава, дајемо најкраћи рок за одговор а то је 15 дана. Као што сте сами рекли, одговори још нису стигли. Али то отвара једно друго, много значајније питање, а то је како поступати у таквим ситуацијама када родитељи имају страх да ли ће он бити оправдан или неоправдан то ћемо видети у поступку, да је њихово дете замењено у породилишту. То се везује за ону ранију причу која је доста била експонирана у јавности, а то је проблем „несталих беба“.

Реците ми, јел та комисија и даље функционише?

Она функционише али се тада поставља једно питање. Док се тај проблем не реши, постаће одређена доза неповерења. Ми смо упутили не само ГАК Народни фронт, већ и Министарству здравља, и Министарству полиције која је у томе свему реаговала, сви они који могу имати икакве контакте у вези са овим случајем.

Када очекујете одговор?

Очекујемо за седам дана и онда ћемо видети како ће нам они одговорити и спрам тога ћемо поступити. Али опет отварам то питање, оно што сам предлагао и у случају „несталих беба“ постоји један егзактан метод који везује родитеље за дете или дете за родитеља, то је ДНК анализа, сигуран сто посто. Формално није сто посто, али фактички јесте и онда се лако да утврдити да ли је дете од родитеља за које се тврди или није. Да кажем ово. Заштитник грађана није та институција која то спроводи.

Јасно, јасно, али вама се обраћају они којима је помоћ неопходна. Још једна од тема за нас. Нама такође стално стижу притужбе грађана које су некако везане.

За радне односе, претпостављам.

Тако је. Ишла бих ка Министарству за рад и радне односе. Многи послодавци, нарочито трговци су искористили мере Кризног штаба те су своје запослене практично натерали да користе своје годишње одморе у периоду када нису били у могућности да раде јер су били затворени. Да ли послодавци имају права на то?

Ако су натерали, израз који се употребили...

Чекајте, ако Вам неко каже, ми не радимо све је затворено, ми смо у некој врсти локдауна и неко вам каже ви сада морате на годишњи одмор.

Видите постоји члан 116. Закона о раду који говори о такозваним принудним одморима, одстрањењу са посла, највише 45 дана, у ситуацијама када је смањен обим посла, односно када нема посла, једноставније речено. То углавном може и ради се у ситуацијама када су у питању, оно што се колоквијално каже државне институције, нормално уз сагласност министра. Свакако да су све то у току овог периода биле препоруке које су се односиле уна државне институције али су се односиле и да тако поступају и приватни послодавци по истом критеријуму како не би били оштећени запослени.
Е сада, ја користим и хвала Вам за ово питање, прилику да позовем све они који осећају да су ускраћени, без обзира колики је број јер ми ћемо се према сваком случају понашати истоветно, да се обрате Заштитнику грађана, а ми ћемо видети да ли ћемо моћи да урадимо одмах или ћемо морати да алармирамо инспекцију рада.

Пошто су се отворила многа питања, видим да ћемо се ми видети врло брзо поново. Да Вас пита још само једну ствар? Јел било можда неких примедби на поступање или не поступање Кризног штаба. Јел Вам се неко жалио на ту тему?

Конкретно Кризног штаба као Кризног штаба по именце персонално не, али то је оно незадовољство које варира од тога да су нам се обраћали они који су или у немогућности због одлуке Кризног штаба да обављају одређени посао па до оних који сматрају да овим мерама су ускраћени за одређена права. С тим што, пазите, Кризни штаб не ради по принципу неких личних афинитета и анимузитета.

Они дају препоруке.

Тако је. Колико ради у складу са оним што се могу назвати реалне потребе грађана то је оно што преиспитује Заштитник грађана. Ја сам више пута предлагао да се прави оно што је најбитније - јасна дистинкција између оних који поштују мере и оних који те мере не поштују. Непоштовање мера се може радити само свесно, не можете несвесно да не поштујете мере ако сте упознати са њима, а упознати су грађани у највећем могућем броју, готово сви. Да једноставно не буде таква ситуација да они који се понашају у складу са мерама трпе због мањине која се не понаша и која их намерно свесно крши из различитих разлога.

Добро, овде стављамо три тачке. Чекамо да Ви добијете одговоре а онда се поново видимо у студију да нам кажете одговор.

panel flajer