a

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у Јутарњем програму Телевизије Курир.

У наставку говоримо још о једној теми, коју смо најавили на самом почетку емисије, а тиче се бракова малолетника. Да ли смо као друштво свесни штетности малолетничких бракова и да ли се тим чином укидају многа права деце, пре свега на безрижно детињство и здравље? Не ретко такви бракови представљају опасност да деца постану жртве трговине људима, а некад имају и трагичан исход. Колико су опасни малолетнички бракови рећи ће нам заштитник грађана Зоран Пашалић. Добар дан... Ево управо бисмо се дотакли тог недавног случаја, ви сте упозорили на овај случај девојчице из Београда која је преминула услед тешког вишемесечног физичког насиља које је по доласку у кућу трпела од породице свог мужа.

- Прво да одредимо. Када се говори о малолетничким браковима мисли се на институцију брака, која је званична. Овде је у питању ванбрачна заједница. Иако закон изједначава брачну и ванбрачну заједницу, ја говорим и правим разлику из тог разлога што су углавном то ванбрачне заједнице које се склапају између малолетних лица и које могу представљати, без обзира да ли је једно лице малолетно а друго пунолетно, јако јако велики ризик од трговине људима. У конкретном случају, нажалост, девојчица је преминула, девојчица од 16 година, која је живела у ванбрачној заједници са својим невенчаним супругом, такође од 16 година, месецима трпела злостављање и на крају је преминула, нажалост.

Јесте знали за овај случај? Шта сте конкретно предузели?

- За тај случај смо чули из медија. По мени, најзначајније је то што су стање у тој ванбрачној заједници требало да прате центар за социјални рад, па и полиција.

Колико треба као друштво негде да нас забрине та информација и чињеница да се у конкретном случају родитељи нису противили склапању брака и колико то говори о стању свести људи за које се подразумева да су зрели и да овако нешто не би требало да одобре?

- Молим вас да направимо ту дистинкцију не брака, него ванбрачне заједнице. Склапање брака са малолетним лицем је једно, а ванбрачна заједница је друго. То је и регулисано законом. Ми смо у Националној коалицији за окончање дечјих бракова и врло тесно сарађујемо најчешће са онима из чијих заједница се такве ванбрачне заједнице најчешће формирају. Тражили смо и у чланови смо Радне групе за закона о породици који би апсолутно ову проблематику регулисао. Брак може склопити двоје лица које напуне 18 година. Ако је лице млађе од 18 година онда се тражи дозвола суда. Али говоримо о браку. Кад је у питању ванбрачна заједница, оно што ми тражимо то је да се члан 23 Породичног закона измени и да се уведе и ванбрачна заједница. Где се крије трговина људима? То прво објасним. Имате кривично дело члан 190, који каже да оно лице које склопи брак, значи пунолетно лица са малолетним лицем казниће се затвором до три године, а онај ко то омогући, старатељ, родитељ, такође истом казном. Трећи став говори тачно да ако се то чини из користољубља, значи постоји неки еквивалент у некој користи, онда је казна далеко строжа, шест месеци до пет година затвора. Ту је практично узрок, ту је могућност трговине људима.

Колико је важно радити на едукацији па и нас одраслих, а има тих категорија становништва и људи који не виде ту разлику, као што смо малопре нагласили, што сте ви заправо подвукли између ванбрачне заједнице и малолетничких бракова да не виде ништа у томе лоше. То је свакако кривично дело. Како и на који начин можемо да подигнемо свест и да направимо ту дистинкцију и да овакве ствари се не чине?

- Хвала много за овом питању. Постоји једно уврежено мишљење да се такве малолетничке ванбрачне заједнице практично заснивају у одређеним социјалним етничким групама и да је то питање њихове традиције, али апсолутно се тако на ову појаву не може гледати, јер ако посматрамо то кроз традицију, онда анулирамо оно што је најбитније - да посматрамо кроз законе и то кроз законе који се морају мењати, који морају да детаљније регулишу ову проблематику и у погледу кажњавања треба да буду драстичнији. Веома је мали број случајева где имамо казне изречене за такву врсту кривичних дела.

Последице дечијих ванбрачних заједница, ево раздвојили смо ванбрачне заједнице и бракове, су вишеслојне и негативне су на више нивоа. И ту треба такође едуковати и ширу популацију. Пре свега, дете преузима улогу супружника за коју још није свакако спремно ни ментално ни физичке и након тога дете често престаје да иде у школу, бива дискриминисано од својих вршњака… Које су све, ја сам набројала само неке од њих, негативне стране и последице таквог понашања?

- Институција заштитника грађана, ја лично, са колегиницама и колегама обишли смо небројено таквих заједница у насељима у којима живе особе које најчешће склапају такве малолетничке ванбрачне заједнице. Оно што је нама било најуочљивије да ту се прекида детињство, право на детињство и оно што је најважније, право на школовање. Ми смо ту наилазили на изузетно даровиту децу, женску децу нарочито, којима је такво склапање ванбрачне заједнице онемогућило даљу едукацију, школовање без обзира до ког ниво стигли. О томе баш данас имам разговора са проф. др Ацковићем, који је народни посланик и председник Одбора за питања Рома, јер је то једно од значајнијих питања. Имате изузетно талентовану децу коју такве заједнице онемогућавају да иду даље кроз живот у смислу едукације и афирмације личне.

Мислим да смо јасну поруку послали, а тиче се ове теме и раздвајања брака и ванбрачне заједнице, посебно када су малолетна лица у питању. Али када сте већ ту и када сте са нама да искористим прилику да вас питам, тиче се права старих. Недавно смо читали и наша медијска кућа је писала о не баш тако добром положају старих лица у једном дому у Београду. Каква су права старих код нас, колико се она поштују и колико су установе које треба да брину заправо о старима адекватне за извршавање такве функције?

- Вредност једне државе се мери према бризи о онима који су најосетљивије групе, а то су деца и овај пут стара лица. Стара лица, смештена у неадекватним условима заиста доживљавају врло, да кажем најблаже, непријатна искуства и веома тешко живе најједноставније речено у таквим домовима и ван домова, али сад су нам тема домови. Оно што је најважније, а то је да они морају бити под сталном контролом, али систем је постављен да оне особе или људи који држе приватне домове у потпуном сагласју са прописима чешће пролазе кроз контроле, много већи број контрола него они који држе илегалне дома. Пре неколико месеци имао сам састанак, један веома велики скуп, са онима који држе легалне домове и ту сам добио многе информације које се тичу управо ове тематике... Имате ову ситуацију, која је потпуно нелогична, да социјална испекција не може да уђе у дом за који постоје пријаве у смислу понашања особа према корисницима дома, према особљу, неадекватних услова. И шта? Сад се чека одлука, а не могу без судске одлуке, а суштина сваке контроле да ви ненајављено дођете и затекнете ситуацију која је заиста реална, а за коју ви имате довољно простора.

Ви сваки пут најављујете...

- Да. Онда имате могућност одређених корекција и губи се сваки смисао. То је оно што ми инсистирамо стално у прописима и ми ћемо чак искористити, то сам ја најавио и власницима тих легалних домова, а то је да у оквиру наших делатности идемо и да обилазимо домове по неком нашем мишљењу које треба прве обићи и да извршимо контролу. Ми на то имамо право, имамо право да уђемо без најаве и не може нико да нас зауставити јер нам је то описано у Закону о заштитнику грађана.

Надамо се да ће управо те ваше активности донети добре резултате и да ћемо онда спречавати овакве појаве, овако нелегалне домове, који немају пре свега ни лиценцу за рад, а онда још лошије услове за све кориснике тих домова. Хвала вам.