a

b_300_0_16777215_00_images_20221128Fotka1.jpeg
Фото: Заштитник грађана

Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић изјавила је данас да надлежни органи треба да уложе додатне напоре како би се старијим женама на селу, које су слабо видљиве и социјално искључене, омогућило да у потпуности уживају сва гарантована права, посебно из области  социјалне и здравствене заштите.

Стојановић је указала на потребу укључивања широког спектра релевантних актера на националном, покрајинском и локалном нивоу у решавању изазова важних за остваривање права посебно осетљивих група, као и организација цивилног друштва, како би се прикупили што конкретнији подаци о положају старијих жена на селу.

Стојановић је на конференцији „Заштита права старијих жена на селу кроз праћење спровођења Ревидиране Европске социјалне повеље“, коју је у Београду организовао Заштитник грађана, најавила и да ће ова независна институција за заштиту људских права следеће године путем прилагођених упитника прибављати податке од релевантних локалних, покрајинских и државних органа и организација које се баве заштитом права старијих жена на селу како бисмо имали потпуни приказ доступности и квалитета пружања услуге помоћ у кући и кућног лечења.

Заменик Заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Слободан Томић је указао да је Заштитник грађана кроз притужбе грађана али и у непосредном контакту са старијим женама на селу уочио да постоји значајан простор за унапређење њиховог економско-социјалног положаја пре свега у остваривању права из социјалне и здравствене заштите, као и пензијско-инвалидског осигурања.

Крајњи циљ је заштита права ове посебно осетљиве групе кроз извештавање о спровођењу Ревидиране Европске социјалне повеље као инструмента који прокламује и подстиче пуну заштиту и уживање права старијих, рекао је Томић.

b_300_0_16777215_00_images_20221128Fotka2.jpeg
Фото: Заштитник грађана

Председница удружења „Снага пријатељства - Amity“ Надежда Сатарић је указала да поред сиромаштва, дискриминације и насиља, главни проблеми са којима се сусрећу старије жене на селу јесте недостатак посебних услуга и сервиса подршке, као и отежан приступ здравственим установама.

Сатарић је навела да су основне карактеристике положаја старијих жена на селу социјална искљученост, невидљивост, као и нижи ниво образовања и недовољна информисаност о њиховим правима, као и да је степен уживања економских права веома низак, иако учествују у стварању економских добара.

Говорећи о нормативном оквиру за остваривање економско-социјалних права старијих жена на селу, професорка Правног факултета у Нишу Невена Петрушић је истакла да је Србија ратификовала низ међународних уговора за заштиту и унапређење права старијих и да има добар нормативни оквир, али да се проблем јавља приликом њихове примене.

Представница Црвеног крста Србије - ХуманаС Наташа Тодоровић је говорила о капацитетима и начину организовања рада организација цивилног друштва које се баве заштитом права старијих жена на селу, док је о примени истраживачког приступа за праћење остваривања економско-социјалних права старијих жена на селу говорила истраживачица на Институту за филозофију и друштвену теорију Јелена Ћериман.

Конференција је организована у оквиру активности на подизању свести о правима друге генерације старијих жена на селу коју Заштитник грађана спроводи уз подршку Савета Европе кроз пројекат „Јачање капацитета Заштитника грађана у заштити и промоцији економско-социјалних права, у складу са ратификованим одредбама Ревидиране Европске социјалне повеље, са посебним фокусом на унапређење остваривања права старијих жена на селу“, у сарадњи са организацијом „Снага пријатељства – Amity“.