a

b_300_0_16777215_00_images_20221220Konf_beskucnistvo.jpegЗаменица заштитника грађана др Наташа Тањевић учествовала је данас, на Међународни дан солидарности, на друштвеном дијалогу са темом „Бескућништво – мапирање и први кораци ка друштвеној укључености”, организован од стране Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог. На скупу, који је окупио велики бој представника државних институција, међународних организација и организација цивилног друштва, наглашено је да је питање бескућништва сложена, осетљива и болна тема, која је у исто време тест хуманости нашег друштва, као и да је друштвени дијалог добар пут да се приступи системском решавању тог проблема.

Др Тањевић је указала на то да бескућници нису само људи без крова над главом, већ су вишеструко рањиви јер неретко имају проблема са менталним здрављем, болестима зависности, тежим хроничним обољењима, или су пак жртве насиља. Нагласила је да неадекватно решавање проблема најрањивијих група, Рома, интерно расељених лица, избеглица, бивших осуђених лица, жртава насиља, лица са менталним сметњама и сл. овај проблем продубљује и многе оставља у ризику од бескућништва, а да после „улaскa” у бeскућништвo, расту други ризици, попут ризика oд сeксуaлнoг злoстaвљaњa и осталих видова насиља, трговине људима, самоубистава итд. С тим у вези, навела је као један од примера, ситуацију у којој се налазе бивша осуђена лица, а која се суочавају са бројним проблемима након изласка из затвора – од сложених потреба попут проналажења трајног смештаја, преко незапослености до одржавања апстиненције од злоупотребе психоактивних супстанци. Ако немају одговарајући социјални прихват, породицу, запослење, смештај, неретко долазе у ситуацију бескућништва и поново су у ризику да понове кривично дело.

Учесници скупа закључили су да упркос томе што постоји развијен систем услуга социјалне заштите за ову рањиву категорију људи, бескућништво се не може решавати само у домену социјалне заштите, већ да његова елиминација подразумева активно укључивање институција из области социјалног становања, здравства, запошљавања, те да има много простора за заједничко деловање свих делова друштва како би се проблем бескућништва боље сагледао и на њега на што бољи начин институционално одговорило.

Системски проблеми захтевају и системска решења, а управо за проблем бескућништва су потребна како привремена тако и дугорочна системска решења, која укључују међуресорну сарадњу и укључивање свих друштвених актера, закључила је др Тањевић.