a

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре да је забрана мучења и других облика злостављања императивна норма у општем међународном и домаћем праву, због чега се такве појаве ни под којим околностима не могу оправдати у пракси.     

Пашалић је истакао да када се говори о тортури, најчешће се мисли на статус лица лишених слободе, јер установе затвореног типа у којима се налазе погодују различитим видовима злостављања.    

 „Без обзира на основ по коме је неко лице затворено, оно није неслободно и располаже широким спектром права. То је важно истаћи због афирмисања значаја превенције, која је кључна за сузбијање тортуре и у том смислу, предузимања потребних мера, јер пракса показује да је ризик од тортуре највећи у првим сатима лишења слободе“, истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Зато је, према речима заштитника грађана, адекватна реакција надлежних од изузетног значаја, пре свега у правцу правовременог идентификовања физичког или психичког злостављања, али и покретања темељних истрага поводом сваког инцидента, укључујући и извесност санкционисања извршилаца. 

Заштитник грађана указује на то да ова институција, у складу са Конвенцијом Уједињених нација прoтив тортуре има мандат да у циљу превенције тортуре обавља посете установама у којима су смештена лица лишена слободе и проверава да ли су услови и начин на који се поступа према њима у складу са међународним стандардима.

У том смислу, Заштитник грађана констатује да у Србији постоји тенденција унапређења заштите права лица лишених слободе, као и спречавања тортуре и других облика злостављања. Међутим, то не значи да су такве појаве елиминисане.  

Недавни трагични случај у КПЗ у Београду - Падинској Скели, потврђује да је злостављање тешко препознати јер жртве често из страха нису спремне да то пријаве, али и да је потребно да се службеници придржавају свих процедура у раду и са посебном пажњом прате понашање свих лица лишених слободе. 

Заштитник грађана је, обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) само у прошлој години извршио 90 посета, док су надлежнима органима упућене 234 препоруке.

Између осталог, указано је на неопходност системског регистровања свих повреда лица лишених слободе и потребе да се те информације без одлагања и без изузетка достављају надлежним органима.

Установљена је и потреба побољшања заштите особа са менталним сметњама, и развијања система континуираних обука о људским правима за све који поступају према овим посебно осетљивим групама. Унапређење матерјалних услова у свим установама у којима се налазе лица лишена слободе, уз ангажман довољног броја запослених, такође је једна од препорука, имајући у виду да лоши смештајни услови и неодговарајући кадровски капацитети могу створити ризик да лица лишена слободе постану жртве злостављања и нехуманог поступања.

Наведено захтева и побољшање механизама унутрашње контроле полиције, као и активан рад тужилаштва и судова у циљу ефективне и ефикасне борбе против тортуре.

Заштитник грађана напомиње да је од посебног значаја још одлучнији рад на промоцији и оснаживању жртава, као и спречавању и сузбијању свих облика насиља.