- Детаљи
Национални механизам за превенцију тортуре је у четвртак, 30. априла, посетио КПЗ у Сремској Митровици. Циљ посете био је да се провери на који начин управа установe спроводи мере у борби против ширења корона вируса (SARS-CoV-2) као и на који начин се у овим околностима обезбеђује остваривање основних права лица лишених слободе. Посета је обављена уз пуну сарадњу руководства и запослених у установи. Истовремено, НПМ је проверио основаност неколико информација о кршењу права лица лишених слободе, до којих је дошао преко посебне телефонске линије. С тим у вези обавио је ненадзиране разговоре са два осуђена лица, као и увид у релевантну документацију.
Подсећамо да је број НПМ-а 066 800 70 13 доступан свакодневно током ванредног стања, од 8 до 22 часа.
- Детаљи
У области слободе говора и изражавања Србија у претходној години није забележила напредак, напротив, сведочили смо бројним кршењима права и угрожавањима медијских слобода. Ове године, у ванредном стању и у време незабележене здравствене кризе, предстоје нам нови, још тежи изазови у очувању слободе медија и професионалног новинарства, изјавио је поводом 3. маја, Светског дана слободе медија заштитник грађана Зоран Пашалић.
Заштитник грађана годинама уназад указује на разне притиске којима су новинари изложени у свом послу, почев од тешког материјалног положаја и неповољних радних уговора до учесталих вербалних и физичких напада, дискриминације и дискредитовања, претњи и угрожавања њихове безбедности. А само у последњих месец и по дана, откад траје ванредно стање у држави, медији су били изложени додатним притисцима. У време када се новинари свакодневно позивају да објективно и правовремено извештавају у вези са коронавирусом, они раде у посебно отежаним околностима, као што су отежан приступ информацијама, изложеност вређању, сексистичким и дискриминаторним нападима на друштвеним мрежама, али и страха од могућих последица за написану реч.
Заштитник грађана позива све актере у јавном простору да омогуће несметан рад новинарима, без дискриминације и етикетирања, без говора мржње и застрашивања и додаје да је слобода медија једна од кључних стубова сваког демократског друштва, које се не сме се угрозити, нити ограничавати. Без регулисаног статуса и адекватних зарада нема слободног новинарства и ова делатност се, уз све похвале, не може препустити ентузијастима, јер је исувише озбиљна и за грађане значајна, нагласио је Пашалић.
Не очекујем ништа мање од надлежних органа, као ни од целог друштва у Србији да поштују закон, да поштују слободу медија. Такође очекујем да ће свим медијима, како онима са националном покривеношћу, тако и локалним, бити подједнако омогућен приступ информацијама које су важне за правовремено и истинито информисање грађана о свим темама који су од јавног значаја, поручио је Зоран Пашалић.
- Детаљи
Борба за осмочасовно радно време и бољи материјални положај радника с краја 19. века, настављена штрајковима и протестима против послодаваца у деценијама које су уследиле, од почетка је развијала идеју неприкосновености људског достојанства и слободе појединца. Ове године Међународни празник рада, 1. мај, обележавамо у потпуно новим околностима изазваним епидемијом коронавируса и ванредним стањем у држави, који су, између осталог, утицали и на положај радника, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић и додао да је заједнички именитељ свих радних права заштита људског достојанства које се не доводи у питање ни у време ванредног стања. Број отпуштених радника, нарочито из приватног сектора, и даље је непознат јавности, док су они који обављају радне задатке на послу на различите начине изложени инфекцији од коронавируса, од чије последице су, нажалост, неки и страдали. У рату од невидљивог непријатеља ризику су највише изложени здравствени радници, али и продавци, представници полиције и војске, поштари, волонтери, новинари, нагласио је Пашалић.
Упозоравајући на кршење радних права у периоду ванредног стања, грађани најчешће у својим притужбама наводе да им се без објашњења уручују откази, да су приморани да остављају децу без родитељског надзора због одласка на посао, али и да раде у небезбедним условима, без заштитне опреме и прописаних процедура рада. Од укупног броја обраћања грађана у овом периоду, чак 20 одсто се односи на повреду радних права, изјавио је Пашалић.
У претходној години грађани су се у области радних права најчешће притуживали на злостављање на раду, самовољу и незаконитости приликом доношења одлуке о престанку радног односа, неисплаћивање, односно нередовно исплаћивање зарадa и неуплаћивање доприноса за социјално осигурање. Указивали су на неажурно поступање инспекције рада, на чију ефикасност и квалитет рада свакако утиче број инспектора рада који је недовољан за ефикасно и квалитетно обављање послова, и наставили да се притужују на неблаговремено поступање Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, нагласио је Пашалић.
Здравље и радна способност радних људи су кључни фактори укупног социоекономског развоја земље и кључ продуктивности, конкурентности и одрживог развоја, због чега овој заштити мора бити посвећена посебна пажња. Иако се у нашој земљи годинама уназад смањује број професионалних обољења, расте број повреда на раду, што је повод за преузимање низа активности Заштитника грађана у области заштите и безбедности на раду.
У наредном периоду Заштитник грађана ће посветити пажњу и заштити права предузетника и малих и средњих предузећа, који представљају значајан фактор у еконономском животу и просперитету земље. Како у обраћањима наводе, тренутна ситуација је отежала њихово пословање, што је и повод да Заштитник грађана надаље прати остваривање права грађана и у овој области.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић упутио је председници Владе Републике Србије Ани Брнабић иницијативу за измену-допуну Уредбе о мерама за време ванредног стања, тако да се мере забране кретања прописане чланом 1а не односе на жртве насиља у породици, које напуштају станове, просторије и објекте за становање у стамбеним зградама и изван домаћинстава (окућница), ради заштите од насиља.
Овакав став Заштитника грађана заснован је на искуству у раду и сазнању до којих је дошао у периоду ванредног стања, а што је садржано и у саопштењу Специјалне известитељке Уједињених нација за насиље над женама од 27. марта 2020. године у коме се посебно наглашава да напори и рестриктивне мере усвојене широм света у циљу борбе против пандемије Covid 19 повећавају ризик од интензивирања насиља у породици, нарочито у случајевима ограничења слободе кретања.
Заштитник грађана сматра и да је неопходно да надлежни органи у пуној мери примењују Закон о спречавању насиља у породици, а да жртвама буду доступне Сигурне куће или други видови алтернативног смештаја, као и друге мере помоћи и подршке и у време ванредног стања.
- Детаљи
Заштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима учествовао је данас, путем видео конференције састанку Евроазијске алијансе омбудсмана, који је био посвећен 75. годишњици победе над фашизмом у Другом светском рату. Састанак је иницирала висока повереница за људска права Руске Федерације Татјанa Николајевнa Москалковa.
Обележавање победе у Другом светском рату је за грађане Србије изузетно важан чин, пре свега због великог броја жртава које су поднели у борби за слободу на просторима бивше Југославије. Од 1 700 000 жртава, само у логору смрти Јасеновац у Независној држави Хрватској страдало је између 500 000 и 700 000 невиних људи, највише Срба, Јевреја и Рома. На територији ове државе постојао је и једини дечји логор у време рата, у коме је страдало неколико хиљада деце, само зато што су друге вере и националности.
У Србији је настао први покрет отпора против нацистичке Немачке, а слободарски дух овога народа, управо због учешћа у Првом и Другом светском рату на победничкој страни и огромних жртава и разарања које је поднео, никада неће пристати на ревизују историје, у којој се жртва представља као агресор и обратно, истакао је Пашалић.
Грађани Србије гаје посебно поштовање према бившем Совјетском савезу и руском народу због учешћа у борбама приликом ослобађања Београда у последњим месецима рата и негују сећање на руске војнике који су погинули на нашој територији од стране агресора. О својим ратним ветеранима држава води рачуна, признала је права ветерана Другог светског рата, без обзира на идеолошке идеје које су заступали, нагласио је Пашалић.
Право на историјско памћење услов је постојања међународног система заштите људских права, истакла је Москалкова. Тиме што штитимо прошлост од фалсификовања, спречавамо кршење права на историјско сећање, што је темељ модерног система заштите људских права. Русија води рачуна о историјском памћењу. По први пут, амандмани на Устав Руске Федерације увели су норму о историјском памћењу, нагласила је Москалкова и додала да је такав став према лекцијама из историје уткан у идентитет сваког грађанина Русије.
У другом делу састанка који је био посвећен најбољим праксама омбудсмана и националних институција за заштиту права грађана током пандемије COVID-19 Пашалић је рекао да се Заштитник грађана и пре проглашења ванредног стања организовао како би примао притужбе грађана, којих је данас десет пута више. Држава је успела да сачува најстарије становништво у здравственој кризи, а да живот и здравље својих грађана постави испред економије. Оно што нам следи у наредним састанцима је разговор како ћемо се борити са последицама пандемије коронавируса, истакао је Пашалић.
Састанак је окончан предлогом да се усвоји Резолуција Евроазијске алијансе омбудсмана посвећена 75. годишњици завршетка Другог светског рата, чије усвајање се очекује у наредним данима од стране учесника састанка.
- Детаљи
Тим Националног механизма за превенцију тортуре посетио је данас Прихватни центар у Обреновцу, ради провере стања и услова у центру, поступања према мигрантима који се у њему налазе и мера које је Комесаријат за избеглице и миграције предузео ради заштите од ширења корона вируса.
Тим је обишао смештајне капацитете, амбуланту, продавницу, разговарао са више десетина затечених миграната и са службеницима и остварио увид у евиденције и другу документацију која се води у центру.
Службеници Комесаријата су остварили пуну сарадњу са НПМ и омогућили му да оствари свој мандат.