Пашалић за Радио Београд: Пореска управа мора да буде сервис грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић гостовао је у емисији „Магазин на првом“ на Радио Београду 1

- Следи разговор са нашим најављеним гостом, а то је Заштитник грађана Зоран Пашалић. Разговараћемо о томе зашто се током пандемије увећао број грађана који су тражили помоћ омбудсмана, на кога су се најчешће жалили, али и да ли ће Србија у овој години добити нови Закон о заштитнику грађана. Господине Пашалићу, хвала вам што говорите за "Магазин на првом“. Да кренемо овај разговор од најактуелније теме, а то је - покренули сте поступак контроле правилности и законитости рада Пореске управе Министарства финансија, а после сазнања да су грађани који остварују хонорарне приходе из иностранства добили позив да ретроактивно пријављују и плаћају порез за неколико претходних година. Шта је суштина ваше интервенције у овом случају?

Суштина интервенције у овом случају, као и свим случајевима који су до сада били али нису изазвали такву пажњу јавности је то да приликом обрачуна пореза, без обзира на врсту пореза, да ли био то порез по одбитку, порез на доходак, ПДВ или било који други порез, порез на апсолутна права је Пореска управа, по Закону о пореском поступку и пореској администрацији, обавила поступак како то закон налаже. Ми смо ту свакако указивали и на члан 24, који је, могу да кажем, кључан за ову наплату пореза, то је обавеза Пореске управе односно обавеза онога ко сачињава пореска решења и обрачунава камату, да обавести онога ко је обвезник пореза, понављам, било кога пореза. Шта је важно? Важно је да се нагласи да у Србији, што се тиче саме наплате пореза, имамо један став који по нама, по мени лично није апсолутно коректан, а то је да грађани Србије морају унапред знати, без обзира да ли ће се индивидуално обратити за она питања која њих занимају када било који приход стичу или када било дођу, или кад до било које имовине дођу, које су им пореске обавезе.

У Србији немате институт пореског саветника, обично па се грађани упућују или на раднике Пореске управе, затим на књиговође, ко може да их има и ко их има по опису посла, или често се обраћају адвокатима. Али, порески саветник као институција не постоји. Оно што требају да схвате грађани Србије, а то је да се порез свакако мора платити, али само у ситуацијама односно тада када је он у складу са законом. Пореска управа или радници пореске управе морају да знају да су они ту где јесу управо због грађана, не грађани због њих, и да као такви су дужни да се према грађанима односе тако да дају све информације које су им потребне, чак и више ако грађани нису у ситуацији да схвате порески систем који у многим сегментима обичном грађанину може бити компликован. Тек тада ми ћемо имати, што би се рекло, уравнотежен порески систем. Значи, понављам Пореска управа је сервис грађана где долазе порески обвезници који плаћају порез од кога сви ми живимо који радимо у институцијама које се финансирају из буџета Републике Србије, конкретно институције у којој ја радим и у којој сам на челу, и то Пореска управа увек мора да има у виду. Што се тиче самих пореских обвезника, свакако да они су дужни да плаћају порез, али само ако је решење, које су добили на закону засновано. Грађани имају право на све могуће правне лекове.

- Јасно. И надам се да ће и ваша интервенција, био је разговор Владе и људи који зарађују на интернету је почео, и уосталом све што сте саопштили, између осталог, помоћи да се нађе решење. Вратимо се на претходно.

Само да кажем. Ми ћемо то испратити до краја, и то у детаље. Видите, порески систем је крвоток једне државе, финансије и буџет су крвоток једне државе, а знате да је оно старо правило да је организам стар или добар колико му је крвоток добар. Тако се исто односи на државу и функционисању свега у држави, и због тога ми увек посвећујемо огромну пажњу овим питањима у свим нашим делатностима, а тако ћемо радити и у овом случају.

- Сигурна сам да ће тако бити а надам се и да ће дати конкретног позитивног резултата, и да ће бити пронађено решење за овај велики проблем који је искрсао.

Верујте ми, то није на нивоу наде, уопште нећу да говорим о нади, то се мора решити. Закон о пореском поступку и администрацији је прописао и ту говора нема да се другачије може решити.

- Јасно. А да сада питамо, годину дана већ, условно речено, живимо у ванредном стању, измењеним околностима због пандемије која је проглашена у нашој земљи. На почетку сте најавили да ћете се као институција ангажовати и пратити заштиту и поштовање људских права свих грађана. И сад после овог искуства од скоро 12 месеци, како оцењујете поштовање људских права у време епидемије?

Видите, поштовање људских права се често користи као један колоквијални израз који подразумева све и опет не подразумева ништа. Јер, када се говори о људским правима, ову институцију и мене лично занимају конкретна права конкретних грађана и конкретна права конкретних група грађана - када су она угрожена, у ком смислу су угрожена, и оно што је најважније да се морају под хитно заштитити ако су угрожена, односно исправити грешке које може чинити свако од оних који раде у извршној власти, који су дужни да се старају о заштити права грађана. Што се тиче саме пандемије и свега овог што је задесило цео свет, па и нас, ми смо то пратили од самог почетка, од марта месеца, чак и пре тога смо се спремали јер смо видели у ком правцу може ова пандемија да иде и нажалост то се и десило. И када би вам сада побројао сва права која смо ми ту штитили, од права на кретање, право на заштиту деце са посебним потребама, права старијих, права наших грађана да се крећу не само у оквиру Републике Србије, где су наше ингеренције, већ и у сарадњи са омбудсманима других држава, најчешће у регији, да им се омогуће лакши пролазак приликом враћања у земљу или одласка из земље. Када бих вам говорио о томе, да смо проверавали како локална самоуправа реагује на притужбе грађана где заиста нису испуњени све они услови који су прописани, и не само који су прописани већ које оваква ванредна ситуација налаже, не само са законског већ и са моралног и етичког аспекта да се заштите они који су најугроженији, мисли да би биле потребне овакве две или три емисије.

- А да ли можете да нам издвојите неке најдрастичније случајеве или групе које су највише биле угрожене, нешто што се заиста издвојило?

У свакој оваквој ситуацији, а нажалост ми грађани Републике Србије смо их имали у последњих четрдесетак година па и дуже, много. Углавном су најугроженије оне и најосетљивије групе, то су деца, старија лица, припадници мањинских група, затим они који се сусрећу, конкретно у овој ситуацији најчешће са могућношћу зараде, и код њих је било највише потребе да институција Заштитника грађана интервенише. Примера ради, у периоду забране кретања грађане о којима се неко стара, најчешће њихови рођаци, њихови најближи, забрана кретања је ставила у јако тешку ситуацију. Такође, деца са посебним потребама, затим она деца која виђају родитеље викендом, да тако колоквијално кажем, односно где неко од родитеља има право да их виђа једном недељно, немогућност тог виђења је, такође, битно нарушавала њихова права. Да не говорим о ономе што смо посебну пажњу посветили, а то је информација која је неопходна, и увек сам истицао да је информација најзначајнија, а то је о онима који су се налазили у ковид болницама најчешће у тешком стању, значи њихово кретање, ток болести и не дај Боже, оно што нико није желео а то је њихов коначни крај, те информације су тражили њихови рођаци и Заштитник грађана је на то добар део својих активности усмерио. Затим, жртве насиља, ако не можете да идете из куће, да тако кажем колоквијално, онда морате да трпите насиље од оног ко је насилник у вашој кући. Ту смо исто интервенисала и оно што могу заиста да кажем, а то је да нам се одмах изашло у сусрет да се жртва насиља одмах склони. Имате ових дана баш на ту тему много обраћања и много коментара овога што су последње вести, око насиља над девојкама. Кажем насиља, молим да се схвати крајње обазриво, из разлога што тек по судском епилогу и правноснажној пресуди ћемо утврдити степен свега тога.

- Наравно. Морамо да вас да питамо и како је било у сфери радничких права и безбедности и здравља на раду у условима епидемије, шта је ту забележено?

Много је ту било проблема, одмах да вам кажем, а то је да се неки послодавци апсолутно нису држали мера безбедности у смислу мера заштите од заразе од тога колико лица се налази или ради у просторији, па до оних обавезних мера заштите које су то биле. Нарочито је ту било случајева који су се дешавали по геријатријским центрима, по старачким домовима. Нама је јако жао, надамо се да ће измене и допуне закона омогућити Заштитнику грађана да контролишемо приватне домове. Постоје врло добри примери...

- А ви нисте, ви сада немате те ингеренције?

Не, ми тих ингеренција немамо, али то је врло значајно, јер ви не можете у таквим ситуацијама када су најосетљивије популације у питању, да дате могућности посредне контроле. Шта би то значило? То значи ми контролишемо Министарство, а Министарство контролише те домове. Мислим да је много боље да ми директно идемо у контролу према одређеним прописаним условима. Ми смо, између осталог, и тражили да се убудуће сви ти домови за старе у оваквим ситуацијама, надам се да их неће бити, дај Боже да их никад више не буде, а то је херметички закључавају са свим онима који су у дому, и са онима који у дому раде, по унапред припремљеним лагером оних неопходних средстава за живот, мислим на храну, лекове, воду за период који би онимогућио одмах продор заразе или продор болести у таквим институцијама. На тај начин би се сигурно заштитили. И то је оно што се показало у периоду епидемије односно пандемије, као једна велика грешка или пропуст.

- Ви ћете, ви сте управо одговором на ово питање најавили следеће, рекла сам на почетку, разговараћемо и о Закону о Заштитнику грађана. Донет је још 2005. године, неколико година се најављује нови закон, али новина је да сте започели консултације са ресорном министарком о предлогу измене закона. Шта су биле главне теме разговора и када би он могао да буде усвојен?

Неретко то чиним, а то је да хвалим представнике извршне власти. У овом случају заиста је урађен један прилично брзо корак, а то је узимање у обзир врло важног закона од стране ресорног Министарства и саме министарке Обрадовић. Тај закон је требало да буде донет, његове измене и допуне или нов закон у целини још 2016. године. Оно што неко зна, неко не зна, моје је да кажем јавно, а то је да је поглавље 23 око придруживања Србије Европској унији, подразумева и доношење новог закона, повећање капацитета Заштитника грађана и оно што није много важно али морам да кажем, а то је изналажење адекватних просторија за институцију. По мени, тај закон није важан због поглавља 23, него због грађана Републике Србије, због којих ми и постојимо, односно заштите њихових права. Тако да мислим да ће нови закон у много чему побољшати ту заштиту у смислу давања могућности да већу ефикасност институције Заштитника грађана.

- У ком смислу, да ли конкретно имате области у којима очекујете већа овлашћења?

Рећи ћу вам неке само детаље. У принципу не волим да прејудицирам нешто што је још у радној верзији и где се не знам какво ће бити коначно решење, и оно што је најважније - одлука скупштине о том закону. Првенствено, желимо да се скрате рокови. Не можемо, односно грађани Србије не могу да унедоглед дочекају реакције извршне власти. Раније су рокови, по мени, били јако дуги, због тога сам ја и основао "Хитну службу" која одмах практично преузима потребне активности у случајевима који не изискују никакво, али буквално никакво одлагање. С тиме што је по питању законских одредница у већ, назваћемо га постојећем закону, по мени то увек било јако, јако дуго.

Друго, оно што је институција, ја сам се заиста био зачуђен када сам гледао неке од препорука институције, користила или позивала се на чланове који су практично имали неки молећив однос према организацијама извршне власти, не користећи оно право које имамо као институција - да ако видимо грубо кршење људских права идемо до краја, а то значи крај би био предлог за разрешење онога ко је те грешке направио. Јер често су то грешке које се не показују само у једном случају, него се реперкутују на низ случаја. Могу да вам набројим много таквих ситуација које су прошле кроз институцију Заштитника грађана и где највеће наше незадовољство и највећи број незавршених предмета, мада их има мало од кад сам ја дошао, поготово у последњих годину дана. То је зато што се чека да се неко умилостиви да поступи по препоруци Заштитника грађана. Нови закон ће инсистирати на томе да или ћете проблем решити или ћете или ћемо другачије реаговати.

- Јесте, имате ли подршку извршне власти за ту врсту измене закона?

Пазите, тек када закон буде изгласан у форми о којој смо ми желели.

- Питам вас за почетне консултације које сте имали?

Почетне консултација свакако, али радио сам не само на овом закону, радио сам на многим законима и био сам у радним групама док сам био судија и председник суда, у многим законима сам узимао учешће. Између ове верзије и коначне верзије многе ствари се дају изменити, зато не желим да прејудицирам, не желим да дајем информације које можда једног дана када закон буде прошао скупштинску процедуру и када се буде кренуло са његовом практичном применом, неће бити у оној форми у којој смо ми, морам то да нагласим, ми смо га из институције писали, јер мислим да најбоље знамо на основу искуства, шта грађанима треба и које промене тај закон треба да доживи. С тиме што за сада, ја сам заиста задовољан односом Министарства за управу и локалну самоуправу, конкретно министарке Обрадовић, а то је што се ради врло ажурно, ради се брзо и оно што је најбитније ради се до у детаље.

- А да ли можете или ћете оставити, да ли можете да наговестите време када би закон најзад могао, нови закон могу да буде усвојен?

Па и то не волим. Они који ме знају, поготово када сам се појављивао у медијима, то је да ја не волим да говорим ништа што нисам сигуран да може да се заиста реално догоди. Али, рећи ћу вам, то имате ексклузиву, мислим да је крај марта време када би тај закон већ могао да се заврши, да тако колоквијално кажем, буде у Скупштини и да се на некој од седница и донесе.
- Уколико се не деси ништа ванредно унапред заказујемо разговор са вама по усвајању новог закона, и надамо се да ће то бити почетком пролећа. Хвала вам што сте говорили за "Магазин на првом“. Разговарала сам са Заштитником грађана Зораном Пашалићем.