a

Заштитник грађана Зоран Пашалић гостовао је у емисији „Пулс Србије“ на ТВ Курир.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Foto_Zoran_Paali.jpegНепријатност коју је доживела једна наша суграђанка приликом пробања гардеробе у кабини у продавници одеће покренула је питање злоупотребе приватности у јавним објектима и на јавним местима. Број сигурносних камера у нашим градовима све је већи из дана у дан, постављају се на улицама, трговима, возилима градског превоза, самопослугама, школама, тржним центрима... Коме су доступни ти снимци, ко их прегледа и да ли је реч о неовлашћеном снимању? Да ли нам камере помажу или одмажу? Ово су само нека од питања за мог данашњег госта, заштитника грађана Зорана Пашалића. Добар дан и добро дошли. Овај случај је заинтригирао јавност да ли је наша приватност нарушена овим чином док обављамо куповину, и која је граница између гарантовања безбедности и поштовања приватности у једном јавном објекту као што је то тржни центар?

- Грађанка о којој говорите је била код мене на разговору пре него што се обратила оној институцији која се бави заштитом података о личности па тиме и приватности сваког грађанина у Републици Србији, а то је институција Повереника за заштиту података о личности и информација од јавног значаја. Колико ми је познато, и сам повереник је дао изјаву да преиспитује цео догађај, па ћемо видети да ли ће покренути поступaк.

А шта је институција Заштитника грађана урадила по овом питању? Ви исто имате неке могућности да реагујете.

- Заштитник грађана је у овој ситуацији конкретно упутио грађанку на праву институцију која се тиме може бавити, с обзиром да по информацији коју сам добио од те грађанке, она се обратила и Удружењу потрошача и ту, по њеној верзији у коју немам разлога да сумњам, није добила адекватан одговор на проблем који је поставила и мени а сигуран сам и пред Повереником за заштиту података о личности.

Слажете ли се са мном да је та граница између заштите здравља и безбедности с једне стране, а приватности нас грађана с друге стране, веома танка, да је заправо врло тешко, чак и правницима, ево и Вама који штитите права грађана, да кажу, односно да одреде где је то где заправо неке институције могу да угрозе нашу приватност?

- Не мислим да је она танка. Oна је чак и неодредива, јер оно што је дужност оних који користе камере у сврху, претпоставка је заштите објеката, је да упозоре сваког онога ко прилази објекту да је тај објекат под видео надзором. Е сада, шта се може затећи на снимљеном материјалу и колико то улази у нечију приватност, је питање неких индивидуалних ситуација, као што је конкретно ова ситуација. Односно, снимање спољашњости и простора самог објекта је једно, а снимање унутрашњости кабине је заиста недопустиво.

Да ли је прописано неким актима ко може да прегледа те снимке, колико се ти снимци чувају и која је заправо заштита да они не дођу у руке неких људи који би их злоупотребили?

- Онај ко се бави контролом тих снимака мора бити овлашћен. Камере се најчешће постављају, како се то обично аргументује, тако да би могло да се сними ако дође до случајева крађе, оштећења или нечег сличног. Али свакако да се може десити, ако се тај материјал добро не чува или је доступан на начин на који то није законом предвиђено, да у посед тог материјала дођу особе које не раде конкретан посао о коме говорим или да те особе нехатно или с намером тај материјал учине доступним некоме. Онда то може отићи у етар и онда томе краја нема.

И онда је још већи проблем. Ево, чини ми се да, како јењава корона, тако се и Канцеларија Омбудсмана поново враћа свом устаљеном послу, дакле грађани могу да дођу до вас. Шта су њихови највећи проблеми у овом периоду короне? Да ли су се они можда изменили у односу на протекли период, шта уочавате?

- Сам период ванредног стања због поштовања мера епидемиолошке заштите, нисмо примали грађане у оном обиму у коме смо их примали у редовној ситуацији. Сада смо, с обзиром да јењева инфекција, кренули поново са истим начином пријема грађана, односно једном месечно, а по потреби више пута лично разговарам са грађанима, то је било и данас. Управо долазим и вратићу се да разговарам са онима који су заказани у каснијим терминима. Оно што сам приметио је да када се отклоне они проблеми на које су се грађани најчешће жалили - везани за ванредно стање, вакцинацију, лечење, статуса оболелих од короне, статус оних, односно њихових ближњих који су преминули од короне, да се сада појављује они проблеми који су били и раније, али у много чему мултипликовани. Да ли је томе разлог што се на њих мање обраћала пажња у оном времену када је епидемија била први проблем, или су се они због неких других околности умножили, то ћемо видети. Оно што је нама у овом тренутку врло значајно и то је један од значајних разговора који сам данас имао са грађанима, јесте заштита потрошача у сфери давања услуга различитих комуналних предузећа - Инфостан, Електродистрибуција, термоелектране, односно даљинско грејање.

Један случај је заиста заокупио пажњу медија, то је случај из Бачког Јарка, злостављање дечака од стране његових вршњака. Он има и потешкоће у развоју. Јесте ли добили извештај о...?

- Не. Упутили смо, тачније обратили смо се институцијама, првенствено школи и Центру за социјални рад 26. маја, рок је 15 дана и по истеку 15 дана...

Водитељ: Чекате још увек.

- Чекамо одговор на те околности под којима се случај десио, где су ту пропусти Центра за социјални рад, пропусти школе ако их је било, и нормално ко је за то одговоран.

Да, чини се посебно забрињава зато што се тај догађај десио баш у школи...

- Да Вам кажем - нажалост, то није неуобичајено, вршњачко насиље се врло често дешава, не у самом објекту школе, али најчешће у околини школског дворишта или у близини школе.

Недавно је затворена и јавна расправа о Нацрту закона о заштитнику грађана. Дакле, после 10 година кренула је иницијатива да се унапреди постојећи закон. Какве Ви промене очекујете? Да ли су те законске промене на видику? Јесте ли Ви задовољни како је текла ова јавна расправа?

- Зоран Пашалић, заштитник грађана: Апсолутно, зато што јавна расправа управо указује где сте можда направили пропуст, где се нешто изоставили, а требало је да унесете у закон, шта се могло модификовати... Мени је било најзначајније да у тој јавној расправи учествују запослени у институцији заштитника грађана. Јер ми смо такви људи, ми ћемо коментарисати и мислити да знамо о свему све, али најбоље зна онај ко се управо тим послом бави, а то су запослени у институцији Заштитника грађана.

И када очекујемо дораду закона, када мислите да ће то у скупштини бити усвојено?

- Надам се најскорије. Ја не могу да вам тачно кажем, могао бих да кажем у лето. Он је готов, ту је једна новина на којој смо ми инсистирали, или која се не може унети без промене Устава, то је могућност да Заштитник грађана контролише судску управу. Понављам судску управу, не мислим да контролише судове у мериторном пресађивању.

Господине Пашалићу, хвала што сте данас дошли.