Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији "Вести “ на Телевизији Тањуг.

Ситуација са вијетнамским радницима у фабрици „Линглонг“ у Зрањанину била је главна тема у медијма. Неколико невладиних и хуманитарних организација поднело је пријаву због радне експлоатације и потенцијалне трговине људима. У њој је наведено да око 500 радника живи у пренатрпаним баракама и нехуманим условима. На то је реаговала инспекција Министарства за рад која је спровела ванредни надзор. Јавност у Србији узнемирили су снимци који говоре о нехуманим условима у којима су живели радници из Вијетнама ангажовани на изградњи управо кинеске фабрике у Зрењанину и наводе о њиховом положају проверавао је, заједно са полицијом управо и заштитник грађана, који је мој вечерашњи гост. Шта је показала контрола, каква је заправо ситуација и да ли су тим радницима била угрожена права, само су нека од питања за Зорана Пашалића. Господине Пашалићу, хвала вам што говорите за Тањуг телевизију. Ви сте и данас обишли вијетнамске раднике. Шта је оно што сте затекли на лицу места?

- Ми смо три пута до сада посетили вијетнамске раднике, како у ономе ранијем смештају о коме је јавност сазнала тако како је сазнала о детаљима њиховог боравка у Републици Србији, а и на новим локацијама на које су смештени, с тиме што је на старој локацији остало још 89 радника који не желе да се преселе. То су радници који су дошли још у јуну месецу и који тврде да су тамо навикли, да сада, у овим условима када их нема толико а не ради се више од 200 колико их је било у том делу, да њима та ситуација одговара и сад се преговара с њима да напусте тај смештај и да буду премештени на неку нову локацију. Укупно је пет локација на којима се они налазе и обишли смо свих пет. И оно што нам је врло значајно, а то је што смо разговарали са онима који су то желели, а махом су сви желели и они су нам рекли своје импресије и о ранијем смештају и новом смештају.

Шта је ваш утисак био кад сте први пут ушли у те бараке које су биле спорне и када сте видели све оно што смо и ми могли да видимо?

- Утисак је да то није адекватан смештај, у смислу да је било превише људи. Услови у којима живе, на то се они нису жалили. Једино на шта су се нама жалили је била исхрана и то из разлога, не што је наведено у многим средствима информисања да је исхрана лоша, већ начин спремања хране и што оно што су њима спремали кинески кувари апсолутно није у сагласју са њиховом традицијом и обичајима, тако да су они тражили своје куваре. Добили су их и они сада спремају њима храну на начин како су они навикли у својој земљи.

Што се тиче радних дозвола, ви сте рекли да они поседују начелно све папире, међутим остало је да се те радне дозволе провере. Да ли их имају сви радници који су у Зрењанину?

- То је врло важно питање, хвала вам на томе. Прво што смо ми проверавали је, због тврдњи да је било трговине људима, да ли има елемената из члана 388 Кривичног законика који говоре о трговини људима. Оно што нам је важно и што смо са њима разговарали је: да ли су они у својој земљи били упознати са тиме где иду, који ће посао радити, колика ће им бити плата, под којим условима ће радити у смислу смештаја и исхране и о ситуацији ако желе да се врате у своју земљу, под којим условима то могу да учине. Сви њихови уговори су на 12 месеци, неки су ту већ од јуна, неки су ту дошли пре месец дана. Суштина је што ти услови заиста, не можемо да кажемо како сам прочитао у неким саопштењима, да су катастрофални. Они нису били добри јер је био велики број радника, тако да су из тог разлога измештени на друге локације.

А шта су били услови на које су они пристали?

- Ти услови, то је сада пет локација на којима су они смештени и они су тим условима задовољни. Свакако, оно што је врло битно рећи јесте да се увек морају узети у обзир неке културолошке разлике које постоје између и Вијетнамаца и Кинеза, а свакако Кинеза, Вијетнамаца и нас. Наш начин живота није њихов начин живота и то треба поштовати.

Да ли се то може рећи и за ово што смо могли да видимо, у смислу да су они практично, по неколико њих, спавали малтене на једном кревету и нису имали ни купатило и слично. Да ли се то може приписати тим културолошким…

- Није тачно да су спавали. Не, нису спавали у једном кревету неколико њих, свако је имао свој кревет. Број кревета у једној просторији апсолутно није оно на шта смо ми навикли и то је оно што је правило највећи проблем јер је њих велики број спавао у просторијама у којима није традиција да толики број људи борави по неким нашим стандардима. Али то није био основ њихове жалбе. Што се тиче санитарног чвора, односно купатила и…

Топле воде.

- …топле воде. Чињеница јесте да су ту постојала четири бојлера од 20 литара, од којих су се два покварила у међувремену, што је било неадекватно за толики број радника. Због тога су они и измештени. Али није разлог њиховог измештања био њихов смештај нити жалба на то, већ зато што су се у пролазима између, то нису бараке већ зидани објекти, налазиле плинске боце и канте, односно бурад са нафтом, што је заиста била потенцијална опасност за њихово здравље и живот. Из тог разлога је МУП реаговао и то је уклоњено одмах, а касније се приступило пресељењу. Ја нећу да кажем да су ти услови били добри, али исто тако не могу да кажем да су они били апсолутно незадовољни тим условима. На питање да ли су задовољни оним што добијају за свој рад, односно платама, рекли су ми да јесу задовољни и да постоји једини проблем техничке природе, а то је да не могу да због неких административно-техничких момената, тај новац шаљу својим породицама у Вијетнам.

Дакле, ваш утисак је у суштини да се јавност Србије више згрозила него што је реално њима то страшно.

- Апсолутно то могу да тврдим, као што не желим да прејудицирам одлуку Вишег тужилаштва из Зрењанина да је у питању трговина људима, али ми смо радили, пошто смо три пута били на лицу места, ми смо радили индикаторе по којима се утврђује трговина људима и ја заиста не могу да тврдим да је ту било трговине људима у оном смислу како је то прописано кривичним закоником, чланом 388.

Да ли је тачно да је њихов колега, који је у суштини иницирао управо ту медијску побуну, да тако кажемо, добио отказ, као узбуњивач?

- То заиста не знам. Знам да је од укупног броја радника који износи 402 одређени број покушао да оде из Републике Србије, али не да се врати у Вијетнам већ да настави руту ка западној Европи.

И, шта је са њима било?

- Неки су враћени, неки мислим да су неки отишли.

Када погледамо какве смо извештаје имали у медијима, с једне стране имамо слике управо њих који једу на поду, немају услова за купање и слично, које су и згрозиле јавност, а са друге стране имамо и причу у којој они су у кругу фабрике, говоре за националне медије о томе да им је добро, да су задовољни, да примају редовно плату, и некако је и ова тема доста поделила јавност у Србији. Шта ви ту видите као узрок?

- Оно што је увек узрок јесте што се посматра апсолутно крајностима, или једном или другом крајности, не гледа се суштина онога у чему се они налазе. Проблем је што се не гледа суштина. Заштитник грађана као институција, од кад сам ја на његоном челу, искључиво и једино ради по доказаним чињеницама. Три пута смо били, разговарали смо, ишли смо у проверу са МУП-ом, ишли смо у проверу са другим инспекцијама, видели смо где су живели, где сад живе, чиме се хране, разговарали са њима, понављам то, и чули њихову причу. Оно што је у мом послу који сам раније радио врло битно, ако не можете можда све да разумете или вам недовољно добро преведу, имате те конклудентне радње где људи показују своје задовољство и незадовољство. Заиста нисам приметио да је неко од њих нити резигниран нити незадовољан, поготово што је ту било и питње њиховог односа са становницима Зрањанина и околине, да ли у имали неке непријатности од њих, да ли третирани на начин на који то не би било примерено, и на то нису имали никаквих жалби. Они имају могућност да оду у град, то они користе, потпуно су слободни у своје слободно време. Прича о жици у којој се налазе они, прича апсолутно не стоји. И опет, да би на неки начин дао јасну слику, услови заиста нису добри, не само са нашег аспекта, него и са њиховог аспекта, због тога су пресељени на неких пет локација.

И реците нам за крај, шта су планови и по питању ових радника, али и да ли ће ово бити за наук можда за неке будуће проблеме који би могли да настану са радницима који можда немају добре услове, а раде у Србији.

- Они ће бити пресељени тамо где се налазе кинески радници, у тзв. контејнерски смештај. И то смо обишли, разговарали смо и са кинеским радницима и понављам, то није основни проблем. Основни њихов проблем је у томе што они траже да се поштује нека њихова традиција, понашање, менталитет, који можда није у складу са нашим навикама, али треба им заиста дати право на то. И оно што нам је било врло значајно да проверимо, а то је могућност њихове комуникације са својим рођацима у Вијетнаму, што им је омогућено. Јер на питање како користе своје слободно време, они су и мени и мојим колегама рекли да или иду у набавку хране или гледају телевизијске емисије које њих интересују, које се односе на вијетнамску телевизију, али да су најчешће у комуникацији преко Инстаграма, Фејсбука, са својим сународницима.

Али, да ли ово треба да нам послужи као наук?

- Наук за шта?

Па, за то да проверавамо можда за неке друге раднике или будуће који долазе, у каквим условима раде.

- Увек се то проверава.

Али у овом случају није.

- Проверено је, иначе би они остали ту где јесу.

Проверено је кад су се они огласили да имају проблем.

- Проверено је онда када је први пут, то понављам, постојала опасност да се деси нешто око тих просторија, у тим пролазима, где се одлажу неке опасне материје које би могле да изазову проблем.

Хвала вам на разговору, надамо се да неће бити више оваквих случајева.