Заштитник грађана био је гост у Јутарњем програму Радиотелевизије Србије.

Редован годишњи извештаји о раду, Заштитник грађана већ је предао Народној скупштини. Шта је означио као добро обављен посао а шта није завршио и због чега, које предлоге је дао да се унапреди положај грађана у односу на државну управу? Зоран Пашалић, заштитник грађана, је наш гост. Добро јутро и добродошли.

- Добро јутро. Хвала на позиву.

Колико сте имали пријава у последње време?

- У извештајном периоду било је 16.000 обраћања и оно што је најзначајније јесте да је 83% тих притужби решено.

То је висок проценат.

- Сматрам да је то јако висок проценат и у односу на претходни период, а и у односу на неке сличне институције.

Најчешће су вам се грађани жалили на социјалне и економске проблем. Међутим, овај период је разоткрио један велики проблем у нашем друштву о коме се мало причало, а све је евидентнији - насиље над старим особама. Јесам ли у праву?

- У праву сте пуно, и не само насиље... Када дође до насиља то је заиста најрадикални проблем који може да се јави према старим лицима. Брига о старим лицима је сада у фокусу заштитника грађана. Грађани знају шта се у последњих неколико дана догађало. Ви знате да смо ми први реаговали на случај насиља над старицом у једном од дому за старе, где је надлежно Министарство врло брзо реаговало по нашој иницијативи и извршило контролу тог дома за старе.

И какав је епилог? Да ли су изгубили лиценцу?

- Нису изгубили трајно лиценцу, њима је лиценца суспендована, да тако кажем колоквијално, на неко време. Оно што је у следећем периоду најзначајније за Заштитника грађана је управо брига о старим лицима и то у три правца. Први - њихов статус, други - статус домова без обзира у чијем се власништву ти домови налазе и, на крају, рад надлежног министарства. Оно што је најважније јесте да стара лица морају бити адекватно збринута. Ми смо, не само ми, не само Србија, већ је Европа практично област у којој се налази највећи број старих лица. Ми смо стара популација.

Да ли се Европљани суочавају такође са овим проблемом?

- Апсолутно са истим проблемима. Затим имате миграције младих који одлазе и на тај начин се прави једна страшна дискрепанца где немате више оне блиске сроднике који би на неки начин морали да се брину о старијим лицима па су они препуштени управо овим домовима за старе, без обзира да ли су, као што сам рекао, у приватном власништву или у државном власништву. Знате колико има домова за старе у Републици Србији?

Не могу да проценим.

- Има 250 легалних, од тога 160 у Београду, а по нашој евиденцији број нелегалних домова се креће између 60 и 80. Капацитети домова су 10.000 особа.

А где се најчешће бележи насиље над старим особама? Да ли је то у домовима или у породици?

Нису домови. Имате овај случај у Лесковцу где је син од 60 година убио оца 86 година, па потом извршио самоубиство. Уопште не смемо да говоримо не насиљу, него о лошем третману у домовима за старе. Када неко буде смештен у дом за старе, не може се говорити не о насиљу, него се мора говорити о адекватном третману. Из тог разлога у следећем периоду ми ћемо оквиру наших надлежности, а ми те надлежности имамо, извршити контролу домова за старе. Не могу да кажем свих домова у неком кратком периоду, али у врло кратком периоду ћемо извршити контролу домова за старе.

Да Вас питам као...

- Извините само да завршим. Пошто је то двосмерна улица, планирам да следеће недеље или можда почетком оне тамо недеље направим састанак са власницима приватних домова, да чујем и њихове проблеме јер ће свакако они изнети своје проблеме, али приликом посете домова за старе прво ћемо разговарати са корисницима директно, да видимо који они проблем имају, какав је њихов третман тамо и шта се може побољшати.

Психолошко насиље је најтеже доказиво. Како доказујете оно на шта се жале стара лица?

- У разговору. Прво ми нисмо ти који доказују...

Да ли је то довољно?

- Нама је битно да дођемо до информације у директном контакту са старим лицима и онда на основу тога да видимо које ћемо радње предузети, а те радње иду од побољшања услова, па свакако и оно што сте Ви напоменули на почетку разговора, ако је потребно суспензије рада таквих домова.

На почетка нашег разговора сте поменули веома висок проценат решавања случајева. Којим решењима сте изузетно задовољни?

- Оним проблемом који је, могу да кажем, врло значајан и на који ћемо такође посебну пажњу обратити у наредном период, а то су имовинско-социјални проблем који се односе на легализацију, рад катастра, уопште третман имовине грађана Републике Србије. Они су...

То је онај тренутак када закажу институције и не обављају свој посао? Да ли је то...

- То је један начин када по пријавама грађана или сазнања из медија Заштитник грађана реагује, али ми желимо све више и више да делујемо превентивно, да се информишемо, да знамо где је проблем, како се не би чекало да пробам ескалира или да дође до, као што сте рекли у случају домова за старе, неких заиста трагичних ситуација, као што имате случај баке која отишла из дома и преминула после два дана. То су ствари које се не смеју се дешавати.

Да ли су по Вашем мишљењу грађани довољно обавештени о Вашем деловању? Да ли сви знају да постоји Заштитник грађана у нашој земљи?

- Мислим да нису. Заиста сам се ових неколико година потрудио и зато и гостујем у Вашој емисији да би грађани знали коме треба да се обрате, и позивам...

Али број пријава је знатно већи него претходних година?

- Јесте, али мислим да грађани треба да се боље информишу. Позивам све грађане који су незадовољни својим третманом у домовима за старе, без обзира, опет кажем, у чијем су власништву, да се нама обрате. Ми често заборављамо да ћемо сви једног дана бити у тој ситуацији…

На коју адресу да се обрате?

- …односно у ситуацији да будемо стари, да будемо изложени могућности да се неко други стара о нама и то стално мора да нам буде у фокусу. Морам рећи да се вредност једне државе мери по бризи о онима који су немоћни или који траже туђу помоћ. То су првенствено деца и стара лица.

Осетљиве категорије грађана...

- Могу да се обрате мејлом, телефоном или да дођу ако су у могућности или желе да дођу у Делиградску 16 где ћу их примити ја или неко од запослени који раде на пријему и да онда расправимо тај проблем. И ако све буде како треба, односно ако је у границама наших овлашћења првенствено, да га решимо.

Много Вам хвала на свим информацијама.

- Хвала Вама на позиву.

Надамо се да ћете имати што мање посла или макар да их...

- Није циљ да имамо што мање посла него да решимо што више проблема.

Тако је, баш као што сте рекли. Хвала још једанпут.