Заштитник грађана био је гост у и емисији „Ново јутро“ на Телевизији Пинк.

Протеклих дана јавност је била ужаснута причом о злостављању старице у једном вождовачком Дому за старе. Колико је у Србији често насиље над старијим особама и како томе стати на пут? То је једно од питања за заштитника грађана Зорана Пашалића. Добро јутро! Да ли сте до 15. марта доставили извештај Народној скупштини РС?

- То нам је била обавеза и до 15. марта смо доставили извештај Народној скупштини са резултатима за претходну годину.

Причаћемо и о том редовном извештају, али да сада поразговарамо о злостављању старице у Дому за старе на Вождовцу. Ваша канцеларија је реаговала. На који начин и шта се сада догађа?

- Ми смо 16. марта упутили Министарству рада допис о томе да се у тој ситуацији мора реаговати. И они су реаговали заиста брзо па је рад тог дома суспендован. То је, међутим, отворило једну велику тему којом се ми бавимо и тек ћемо се у наредном периоду бавити. Увек наглашавам да се једно друштво, његов квалитет, мери у односу према онима који су под посебном заштитом а то су деца и стара лица.

И болесни, наравно.

- Да, али овај пут стављам акценат на стара лица.

У редовном извештају, овом који је споменут, имате значајан део о бризи за стара лица.

- Имамо. То је једна од наших примарних активности и то првенствено према положају старих лица у домовима, контрола свих домова како државних тако и приватних. Исто тако и контакт са власницима приватних домова за старе како би сагледали све што је потребно да се оваква ситуација коју имамо, више не дешава. При томе, ви сте навели један пример.

Колико сте имали притужби када је реч о домовима? С друге стране имали смо разне врсте медијских натписа. Нећемо рећи да су сви тачни, о некаквим домовима страве, о нерегистрованим домовима, о дивљим домовима… Колико смо разумели, има око 60 до 80 нелегалних домова?

- Тако је.

Хајде да прво попричамо о ономе што је прво речено. Колико је чест проблем насиље над старима генерално?

- Врло је чест проблем, јер стари су, а то не мора бити само физичко насиље, изложени и психичком насиљу. Оно што је рецимо мање видљиво је тзв. економско насиље, што значи да њихове приходе узимају други, да ли неко од сродника или по неком од уговора. Често им се одузима пословна способност па неко други располаже њиховом имовином, а то је исто предмет нашег интересовања. Ми ћемо у наредном периоду извршити контролу свих домова, без обзира да ли су у питању државни домови или приватни домови јер имамо мандат за то по Закону о заштитнику грађана, и то првенствено превентивно. Са друге стране, што је исто толико важно, ићи ћемо и према Министарству за рад које је надлежно за ту проблематику. И оно што је најважније, а то је разговараћемо директно са корисницима услуга тих домова, односно са старим лицима како бисмо из прве руке сазнали какав им је положај и шта може да се учини да се тај положај побољша.

На шта се притужбе најчешће односе?

- Највише се односе на смештај и однос запослених према њима на различите начине. Од неких фундаменталних ствари, као што је исхрана, смештај, па до...

Изостанка медицинске неге, јел’ тако?

- И на то, али је првенствено однос према њима. То је кључ јер морате да узмете увек једну чињеницу у обзир. Човек у животу може да изабере да ли ће бити у браку, да ли ће имати једно или више деце, каква ће му бити каријера и у ком правцу ће ићи. Али сви ћемо ми једног дана бити стара лица и о томе треба да размишљамо и да идемо у правцу да се однос према нашим старима, нашим рођацима, нашим мајкама, очевима унапреди до максимума. На тај начин ми ћемо показати и показујемо да смо друштво које уме да реши овај проблем.

А како ћете решити проблем нелегалних домова за старе? Колико смо разумели, од 60 до 80 их има, и капацитет је јако велики,то је неких 10.000 места. Јел’ то могуће?

- Да.

Како се неко усуди да држи нелегалан дом?

- У Републици Србији има 250 домова, од тога 160 у Београду и то су они домови који су легални, који испуњавају услове који су потребни да би дом могао да функционише.

То су домови у које ћете ви заправо ићи у контролу?

-Тако је. Што се тиче нелегалних домова - зна се ко је за то надлежан, али ћемо и ми, и зато кажем да практично имамо три пута. Један је према ресорном министарству које треба да регулише постојање тих нелегалних домова. Имате у региону различите начине како се регулисао однос према старим лицима о којима се не стара неко из породице или неко ко се стара по неком основу. Рецимо, имате пример Хрватске где су имали тзв. обитељске домове и то се показало као јако лоше. То су рецимо, у мањим срединама где неко ко има већу кућу, прима неколико старих лица и води рачуна о њима. Али се показало као лоше јер су они били изван контроле. Не правим сада поређење, али контрола, контрола, контрола, то је оно што ћемо радити.

Које су основне притужбе поред ових? Не само код старијих лица, него и код осталих категорија које траже посебну бригу и негу?

- Ако мислите посебну бригу и негу, то су деца са посебним потребама. Али ако ме питате, највећи број притужби односи се на имовинско-правна питања – на катастар и на легализацију објеката. То је такође оно на шта ћемо ставити тежиште у следећим активностима.

Много ваших, хајде да кажемо, бивших колега а сада правника, адвоката и људи који се баве тим питањима ми је пренело проблеме око катастра, да не могу да дођу до документа, решења и онога што је потребно за решавање имовинско-правних односа. Шта су то најчешћи проблеми и како ви сад можете то да решите као заштитник грађана?

- Прва и основна ствар када решавамо тако неки проблем је да се у некој институцији, назваћу то колоквијално, имамо стални контакт са неким ко координира рад институције те и ко има директан контакт са оним ко координира тај рад у нашој институцији. То је као нека особа за везу, што добро функционише у односу на Министарство унутрашњих послова где постоји особа која када се појави проблем, ми је контактирамо и најбрже могуће добијемо информацију. Значи, не морамо да чекамо да наша информација оде прво према њима, па да се она врати нама, па се ту погуби грдно време већ се одреагује одмах. Јер оно на шта се грађани највише жале јесте да то траје предуго, делује изнурујуће, да не говоримо о проблемима легализације који су проблем локалне самоуправе.

Да, то је то ћутање администрације или нека спорост администрације. Како то решавати, ту има безброј примера, не само катастар? То је просто невероватно. Кажу људи да сада је то мало другачије са овом е-управом, али у неким сферама се не мења баш много.

- Е-управа је добра, али увек иза сваке е-управе стоји човек који конкретно треба да неке радње спроведе да би се обавио посао.

Ево стиже ми порука, рецимо, коме да се жалимо баш за нелегалан дом за старе?

- Нама.

Мислим да људи не знају тачно шта ви радите, да не знају све ваше области. Како могу да се информишу?

- Делиградска 16. Да сад не говорим све телефоне, е маилове, итд. Наша адреса је Делиградска 16 где ће их примити сигурно неко ко обрађује то, а вероватно и ја ако сам у ситуацији.

Добро, онда ви по пријави одлазите у надзор, долазите у инспекцију.

- Не, ми се обраћамо надлежном министарству када су у питању нелегални домови.

Конкретно, то је Министарство за рад?

- Тако је. И ми можемо да делујемо, да иницирамо као што смо иницирали и овај случај 16. марта, одмах по сазнању из медија.

Јасно. Невероватно колико то може бити, да кажемо, негде непримећено ако неко нема живу децу, или ако нема децу, или ако је сам и стар.

- Није то проблем само Србије. То је проблем целе Европе. Ми смо стара популација, Европа је стара и преовлађује стара популација. Затим миграције због тражења бољег, адекватнијег посла нису само синдром Србије него апсолутно свих земаља у Европи. То је горући проблем. И понављам, брига о старим лицима доказује хуманост једног друштва.

Апсолутно. Најбоље је да тако и завршимо. Хвала вам најлепше.

- Хвала вама!

Имам још једно питање. Кажу нека стара лица: ето ако не платимо струју или нешто, узимају нам за дуг по 30% од пензије.

- То је ствар извршитеља вероватно. Претпостављам да је на то гледалац имао примедбу.

Да, можда је то ипак превелики износ за пензије од 25.000 динара, како каже господин.

- Како не. Опет смо ми адреса. Опет да се обрате нама. Не кажем да сваки проблем можемо да решимо, али велики број проблема можемо.

Много вам хвала што сте били наш гост! Видимо се ускоро поново.