a

Заштитник грађана Зоран Пашалић гостовао је у Јутарњем програм ТВ Курир.

Скандал који данима тресе Архитектонски факултет у Београду због анонимних сведочења студената који на Инстаграм налогу пишу о сексуалном узнемиравању од најмање четворице предавача. Са нама је у студију Зоран Пашалић, заштитник грађана. Добро јутро, хвала што сте дошли. Важна је тема и ви сте и те како позвани да причате о свему овоме. Тражили сте од ректора универзитета у Србији да вас известе о томе да ли су усвојили правилнике или друге акте којима се регулише спречавање и заштита сексуалног узнемиравања. Конкретно у вези са овима случајем или случајевима на Архитектонском факултету сте такође затражили да се изјасне да ли су имали неке пријаве раније и како су поступили по тим пријавама. Можете ли да нам објасните како заправо функционише то, и шта ви очекујете сада од овог факултета да добијете као одговор?

- Прво коме смо се обратили је Архитектонски факултет да нас обавести о да ли имају сазнања о сексуалном узнемиравању студената, студенткиња и осталих запослених на факултету, затим ако имају сазнања шта су и како су поступили у складу са тим сазнањима, затим, да ли су студенти упознати са правима која имају према правилнику који је донео Сенат београдског Универзитета.

Шта пише у том правилнику?

- Само да завршим, опростите. После тога смо се обратили осталим универзитетима у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду да ли имају сличне или истоветне правилнике. Према нашим сазнањима има само Универзитет у Новом Саду. Јуче смо добили обавештење од Универзитета у Крагујевцу да ће у најкраћем могућем року, што је и наш захтев, да ураде односно израде сличан правилник. Шта пише у правилнику? Правилник се доста ослања на закон који се односи на спречавање злостављања на раду, односно конципиран је тако да се односи у највећем делу на одређена права студената а у погледу сексуалног злостављања и узнемиравања на то које су могућности да студенти ако им се то деси да то реше на факултету,
преко такозваног повереника, коме се обраћају и који цео поступак спроводи. Његов статус је одређен чланом, мислим да је девет, а иначе сам правилник није велики, има 18 чланова. Оно што је нама засметало и што ћемо тражити као институција јесте да се промени члан 10 који се односи на могућност да злостављани и злостављач, или злостављање и злостављач, у неком поступку мирења пред повереником, покушавају да реше тај проблем. Зашто? Прво, сматрамо да им није позиција иста, значи постојала је ту одређена позиција зависности од стране онога ко је злостављан. Друго, ту постоји извесна секундарна виктимизација или, да појасним, да се поново неко ко је преживео то што је преживео, излаже томе да понови у неком вербалном смислу, са могућношћу да му буде врло, врло непријатно и врло тешко. Мислимо да то није једно од добрих решења. И има ту још много посла, а ми ћемо се, без жеље да дискредитујемо некога и без жеље да стављамо неког у неравноправни положај, позабавити и приватним факултетима. Зашто би они били другачије третирани него државни, да их тако назовем.

Сад сте рекли шта не би било добро решење, а шта би било добро решење?

- Оно што је најбоље.

За шта ћете се ви залагати?

- Оно за шта се залажемо као Институција заштитника грађана јесте да се охрабре сви који трпе узнемиравање и злостављање да то пријаве.

Коме?

- Првенствено да пријаве оним институцијама које се тиме баве, као и у свакој ситуацији, а то су полиција, Заштитник грађана, повереница за заштиту равноправности, неке невладине организације које се врло дуго и темељно баве заштитом жртава од сексуалног злостављања и узнемиравања, сада да их не набрајам.

Добро, али ко би требало да буде први? Тај повереник на факултету?

- Повереник је први коме студент треба да се обрате. Оно што је врло битно и то је једно од питања које морамо да разјаснимо - да ли је повереник урадио свој део посла а то је да обавести студенте која су им права и како да реагују у таквим ситуацијама. Е, сад је питање колико студенти имају поверења у свога повереника, али нема разлога да немају.

Али зар није и питање колико факултета уопште има повереника?

- Апсолутно, то је питање на које сад тражимо одговор. Очекујемо одговор у наредних неколико дана да се каже ко има повереника и како је то организовано на факултетима. Чули сте да немају ни правилнике, ако немају правилнике, самим тим немају ни поверенике.

То је моје следеће питање - зашто мора да се овако нешто догоди, зашто мора да медији направе притисак да би нешто што, морате да признате, да је одавно већ прича, мислим знате брдо случајева и са других факултета.

- Знам.

Поготово са Универзитета у Београду.

- Знам.

И да још увек, већина факултета нема тако нешто.

- То је ствар неажурности, а за то не постоји санкција. Ми можемо да опомињемо и да тражимо и да инсистирамо на томе, али то је ствар њихове неажурности.

То јесте. И знамо да је прошле године донет Статут београдског универзитета који би требало да реши то питање.

- Тако је.

И ево готово годину дана касније нашли смо се у сличној ситуацији и имамо приче које су обележиле и прошлу годину. Постоји велики број тих случајева, и о томе се или мало тише прича или на неким местима и мало гласније. Друштвене мреже сада јесу покренуле лавине, али стално се на крају поставља питање шта се десило са свим тим случајевима, дакле, ако ми годинама уназад знамо да постоји на неком факултету неки професор код кога је мало теже да се положи испит и који тражи неке услуге заузврат или тако нешто, зашто се о томе ћути, зашто не знамо шта се на крају десило са свим тим случајевима?

- Прво, ћути се да постоје такве особе јер заиста их не могу назвати професорима.

Добро, али носе титулу.

- Могу да носе какву хоћете титулу али зна се шта је факултет, и средња школа, и основна школа. Често заборављамо да то није систем само образовања, него образовања и васпитања. Ако немате тај систем разрађен, на шта то онда личи. Да су они у предности јер особа на другој страни која је злостављана у зависности, и то у апсолутној зависности. Рецимо пример, може то да се одрази на комплетно школовања неке особе на факултету. Ја знам случајеве где су људи одустајали од студирања, добри студенти.

Тако је, због једног испита.

- Јер нису могли ту препреку да пређу.

Тако је.

- Е сад, моменат је тај што је ту углавном реч на реч, а то је у одређеним поступцима веома тешко доказиво. Углавном се завршава дисциплинским мерама од стране факултета као што имамо и у овом случају. Факултет је реаговао брзо, зато што је притисак јавности био такав да није ни могао да реагује спорије.

Да, али реаговао је тек када је направљен...

- Суштина није у репресији, мада она треба да уследи свакако и треба да буду третирани као што су сви други који чине кривична дела из области где закон та кривична дела сматра најтежима, али то не могу да коментаришем јер је то питање тужилаштва и суда. Али, оно што могу да коментаришем а то је да треба ослободити људе. Прво створити у јавности нулту толеранцију на насиље, значи нема толеранције на причу, чим прича крене одмах мора да буде реакције. Али пре него што прича крене, значи када идемо реактивно морамо да идемо превентивно, и да се студенти упознају са тим која су им права и да на прву реченицу, не бих коментарисао све што је било у овом случају, да то није била само реченица, да се окураже и да то пријаве. И да прво буду упознати коме пријављују и да ти којима они пријаве реагују, што би се рекло промптно.

Да али када знамо да је ту реч на реч, и ако се то десило, како овде студенти кажу, у кабинету предатора, и ако то нико није видео и не може да посведочи то ће бити реч на реч, а у нашем друштву то ће онда вероватно бити осуда те девојке која је отишла у кабинет. Ми смо јуче причали на ову тему и имали смо управо те коментаре, пунолетна девојка отишла је сама кабинет, и онда кажу па знала је шта ће да је чека.

- Не можете, извините што вас прекидам...

Све разумем, али када кажете да оснажимо жртве волела бих да тачно кажемо како то радимо.

- Ево ја ћу вам рећи.

Ко ће их разумети, са друге стране када оду и пожале се на овај проблем?

- Ако говоримо са аспекта судске праксе, судска пракса је склона, односно постоји могућност, увек је постојала могућност промене. Значи, ако ви имате случај такав ви ћете свакако судском праксом у низу тих случајева успоставити један однос где ће, не можда сама реч на реч, али поступак доказивања ићи другачије. Мења се пракса судова. Нека дела која су раније била много, много теже доказива, сада се много лакше доказују. Уосталом видећемо и на овим свим случајевима.
Друго, ако кренете од полазишта као што су студенти рекли онда је потпуно беспредметно разговарати на ту тему. Значи како онда заштитити? Бројност случајева, бројност пријављивања, таргетирање појединих, како сте их ви назвали професора, апсолутно ће довести до решење овог проблема. У том правилнику постоји могућност и злоупотребе, значи да неко то злоупотребљава. Сви професори ће рећи, чекајте ако ја тражим много или тражим довољно да би се мој испит положио, свако ко неће то знање да покаже или га нема може да употреби овај механизам и да ме на пради бога, што би се рекло, оптужи. Али, то је тако. Значи имате ризик и са једне и са друге стране, па онда ће то дати праксу одређеног понашања.

Јасно. Хвала вам најлепше на издвојеном времену. И хвала Вам што сте нам разјаснили неке ствари. Мало смо ушли детаљније и у тај правилник, па ћемо видети да ли ће ове промене за које се и ви залажете заживети и без притиска јавности.

- Морају да заживе, зато што опет кажем, нулта толеранција на злостављање и опет понављам, користим вашу емисију, а то је да нам се јаве као институцији.

Ето, то је, то је онда позив за крај. Хвала вам најлепше.