a

Заштитник грађана био је гост у емисији „Ново јутро“ на Телевизији Пинк.

Управа Архитектонског факултета позвала је све студенткиње које су имале проблем са сексуалним узнемиравањем у овој високошколској установи да поднесу званичне пријаве, с тим да ће њихов идентитет остати заштићен. Прве пријаве су већ стигле, укључило се Више јавно тужилаштво у Београду које је дало налог полицији да прикупи податке везане за наводе студенткиња првобитно објављених на друштвеним мрежама. Заштитник грађана Зоран Пашалић, који је данас наш гост, је по сопственој иницијативи одмах реаговао покретањем поступка провере рада Архитектонског факултета. Добро јутро... У вашем саопштењу и стоји управо то да сте поступајући по сопственој иницијативи и на основу сазнања из медија да постоји ова сумња о потенцијалном сексуалном узнемиравању од стране запослених, покренули сте испитни поступак законитости и правилности рада Архитектонског факултета. До каквих сазнања сте ви дошли?

- Постоји законски рок, који је минимално десет дана и у том року од десет дана, значи рачунајући од прекјуче, они су дужни да нам дају одговоре на питања који смо им поставили. Прво питање које смо ми поставили то је да ли имају информацију и сазнања о томе да је било сексуалног узнемиравања студенткиња, студената, евентуално запослених на факултету, значи свих људи који се налазе на факултету. Друго питање, ако је тога било, шта су предузели у погледу њихове заштите с обзиром да знамо да је Сенат Универзитета донео правилник који се односи на заштиту у случају сексуалног узнемиравања где постоји установа повереника који се бави овом проблематиком. И свакако, оно што је врло важно, а то је да се они студенти који су доживели овако нешто слободно јаве и да се исто тако могу јавити и нама, где ће им потпуно бити заштићен идентитет. И свакако оно што ми не желимо да се деси, а то је да буду секундарно виктимизовани. Такође смо јуче разматрали могућност да упутимо и Универзитету у Београду један допис који се односи на измене појединих чланова из тог правилника, које по нама могу бити разлог за секундарну виктимизација оних, назваћу их условно жртвама. Условно, јер није ништа од тога доказано. Такође интересује нас и који универзитети у Републици Србији, првенствено Нови Сад, Крагујевац и Ниш, су донели сличне правилнике и установили смо јуче да је то донео само Нови Сад. Ниш није, а од Крагујевца нисмо добили одговор. Инсистираћемо да данас дају одговор да ли имају тај правилник. Оно што ће Заштитник грађана убудуће радити на основу обраћања, а и мимо тога, то је да се заиста ова појава провери у потпуности без обзира да ли се ради о државним или како се то у јавности зове, или приватним факултетима. Оно што сам нагласио, апсолутна је нулта толеранција.

На сексуално узнемиравање и заиста сте позвали све оне уколико су заиста имали таква искуства, ако имају и доказе за то да вам се обрате и да ће идентитет бити заштићен. Ми смо позвали и декана Архитектонског факултета господина Лојаницу да буде гост. Он је оправдано спречено јер данас баш у ово време има састанак поводом свих ових дешавања. Исто тако, ја сам покушала да дођем и до једног асистента који се помиње али нисам добила одговор ни на поруку ни на позиве. Један од њих се огласио и рекао је да је недавно Архитектонски факултет спровео анкету где су студенти бирали омиљеног професора, асистента, он је био међу првих шест. Он каже, може да разуме да неком се не свиђа што он инсистира на знању и на напорном раду и да оцене не поклања и он каже да је можда то био разлог за овакве неке коментаре. А углавном сте прве те изјаве видели на друштвеној мрежи Инстаграм и на оној анкети, видели сте ту исповести појединаца.

- Видео сам, да. Уопште то нећу да коментаришем. То ће утврдити ако треба суд, ако дође до судског поступка да ли је било или није било. Наша је првенствено да извршимо неку врсту, схватите условно, притиска да се та ствар не задржи само у штампи или у електронским медијима, неколико дана да буде сензација, него да се апсолутно фокусира ова појава. Јер сада је фокусиран Архитектонски факултет, али ми имамо сазнања да није то појава само на том факултет него и на другим факултетима. Ја сад не могу да их именујем, јер ја, као што знате, никада без доказа нећу никога таргетирати. Зато смо се и обратили студентима свих факултета да ако су доживели или имају сазнања да нам се обрате под потпуном заштитом њихове личности по Закону о заштити података о личности, као и да нико их неће секундарно виктимизовати у смислу да их поново увлачи у целу ту причу и све те муке које су имали.

Ви сте у праву. Нећемо детаљно анализирати све оно што пише на друштвеним мрежама у оквиру тих исповести, али мени је једна реченица остала која се везује за неке претходне случајеве који су се провлачили кроз медије, а то је кад је неко млад да није ни свестан тежине онога што нека уцена или нечије понашање некога ко је ауторитет или ко је надређени носи. Тек касније, с годинама постају свесни и у том смислу кад постану свесни реше и да се обрате јавности.

- Потпуно сте управу. У питању су често и трауме које неко из страха да би могао да доживи да у неком од законом предвиђених поступака поново пролази кроз сву ту причу, да тако кажем, се ипак одлучује да то не објави и да не пријави, чак и да не каже својим ближњима. И оно што је исто разлог нашег првог реаговања, не бих хтео да звучи препотентно, али мислим да смо ми отворили Пандорину кутију. Циљ је да се изврши заиста једна врста притиска. Притиска да, прво, оне установе које треба да реагују – реагују, а друго, да се сви студенти, у овом случају и запослени на факултету ослободе да о томе изнесу оно што су видели или доживели. То ствара још многе приче, али сада да станемо на овоме.

Јавност је склона кад је овако нешто у питању да коментарише. То је главна тема, видели сте, свуда и сви као да ли си чуо шта се дешава и онда неко је ту да осуди, неко је да се запита и тако даље. Онда сам чула једно питање јуче, да ли је могуће да оволики број студената онако заједнички измислио ову причу. То је било једно. С друге стране су склони они који априори поверују у све што прочитају. Неки кажу, ко зна, можда је неко осветољубив и знате већ какве су те приче.

- Видите, у том правилнику постоји, који се доста ослања на Закон о забрани злостављања на раду, и злоупотреба пријављивања. Значи, имате и ту варијанту. Не верујем да би неко изашао или већина да би ишла са измишљеном причом. Поготову што ако пратите све то у једном дужем временском периоду видећете да то није усамљена појава.

Нажалост. И да закључимо с тим. Дакле, по истеку десет дана...

- Тако је. У односу на одговоре које будемо добили ми ћемо реаговати адекватно, али не чекамо ми само обраћање Архитектонског факултета, већ ћемо оно што сам наговестио и што смо већ јуче почели да радимо, а то је да се види какво је стање на осталим факултетима не само у Београду, него на територији Републике Србије. Јер понављам, за то не смемо имати икакву толерантност, односно нулта толеранција. Често се заборавља да од вртића па до факултета су установе које се баве не само образовањем, него образовањем и васпитањем. Та друга квалификација апсолутно се заборавља и да рушењем оваквих институција због понашања оних који су тамо запослени ми практично губимо оно што нам је најважније, а то су наши млади људи.

Ми ћемо пратити свакодневно ову тему. Вама хвала што сте били гост Новог јутра, господине Пашалићу и позваћемо вас и наредне недеље да видимо, по истеку ових још осам дана да видимо како стоје ствари. Хвала најлепше.