Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији „Маркер“ Телевизије Инсајдер.

Када затаји систем, затаји и друштво, или обрнуто. Како год, због тога испашта једно дете, без могућности да бира родитеље, са једнако лошом срећом када је реч о комшилуку у општини, граду и држави у којој живи. Како је могуће да једна осмогодишња девојчица у Београду буде невидљива за систем? Министарство унутрашњих послова трага за Урошем Пашајлићем кога тужилаштво сумњичи за насиље у породици, противправно лишавање слободе ћерке и невенчане супруге. Након што је невенчана супруга Уроша Пашајлића пријавила да је злостављао, сазнало се да је у стану заточена његова осмогодишња ћерка која је сада збринута у болници. Не зна се шта се претходних неколико година дешавало са дететом које није похађало ни предшколско нити кренуло у школу. Из Градског центра за социјални рад кажу за Маркер да су по рођењу девојчице поступали по пријави из породилишта када се већ посумњало у способност родитеља да се старају о детету. Беба је тада смештена у установу социјалне заштите, после чега је покенут поступак за лишавање родитељског права. Међутим, Први основни суд у Београду је 2018. донео одлуку да девојчицу додели оцу на старање, али не самостално, а мајка је имала право да виђа дете, али не и да га васпитава и о њему брине. Одељење Звездара је 2020. године од стране полиције обавештено да има сазнања да се у стану чује плач детета. Отац се, поступајући по пријави полиције, нешто касније одазвао на разговор са радницима Центра за социјални рад, који су проценили да дете нема никакве трагове занемаривања. Након тога више није било пријава Центру за социјални рад у овом случају. У одговору „Маркеру“ Градски центар за социјални рад не наводи да ли је надлежни центар од 2020. надгледао како отац брине о девојчици. МУП није одговорио на питање „Маркера“. У саопштењу за јавност наводи да трага за осумњиченим оцем и моли грађане да обавесте полицију уколико га препознају. Како је једно дете годинама невидљиво за систем и зашто околина ћути? То, на жалост, није усамљен случај. Заштитник грађана покренуо је поступак контроле законитости и правилности рада шест надлежних органа и од Првог основног суда у Београду затражио информације и судске одлуке. Гост „Маркера“ је Зоран Пашалић, заштитник грађана. Господине Пашалићу, добро вече, хвала Вам што говорите за Маркер. Чули смо, покренули сте поступак и затражили информације надлежних служби. Како је могуће да је осмогодишње дете било готово невидљиво за надлежне службе и то годинама? Чули смо није ишло у предшколско, није ишло у школу итд.

- То ћемо видети када добијемо одговоре од свих оних којима смо се обратили. Поступак је хитан. Најдужи рок за одговор је 15 дана, до 15 дана, с тим што ћемо се ми потрудити да одговор добијемо раније. У питању је шест органа и у питању је Први основни суд којем се актом сарадње обраћамо за информације које су нам потребне, с обзиром да, као што знате, ми не можемо вршити контролу судова, а поготову не можемо се упуштати у њихове одлуке.

Којих је то шест служби? Да кренемо редом.

- Шест органа.

Шест органа.

- Првенствено, то је Министарство за бригу о породици и демографију, затим то је МУП, затим то су на нивоу општине, односно на нивоу града па онда на нивоу општине, њихови органи, који контолишу рад одељења центара за социјали рад као што су Палилула и Звездара јер је девојчица првобитно била у надлежности општине Палилула јер је тамо живела а касније на Звездари. Потом се обраћамо надлежним органима локалне самоуправе која има одређених обавеза и ту је свакако и онај ко би морао да има одређене информације у случају да је дете икад посетило територијално надлежни Дом здравља.

А шта је са Министарством просвете? Рецимо, оно није покренуло процедуру којом би утврдили како је дошло до тога да дете не иде у школу, осмогодишња школа је обавезна у овој земљи.

- Видите, када дете стаса за школу, локална самоуправа обавештава надлежну школу и обавештава родитеље да дете мора бити уписано у школу јер је основна школа обавезна, а онда надлежна школа у коју дете територијално треба, односно мора бити уписано, даје повратну информацију локалној самоуправи да ли је дете уписано. Исто важи ако дете одсуствује из школе, уписано је али не долази у школу два, односно пет дана, тада се обавештава Центар за социјални рад од стране локалне самоуправе како би се утврдило зашто дете не одлази у школу.

И ево сад говорите Центар за социјални рад, зашто службеници надлежног Центра за социјални рад нису обилазили породицу од 2020. године, као што смо чули, посебно ако је од раније познато да је отац наркоман?

- То није 2020, то је 2015. година када је дете рођено, али су 2020. године престали да их обилазе. Оно што је битно јесте да се утврди свачији део одговорности од рођења детета према сазнању да је дете рођено у породици, по сазнањима које смо добили из медија. Ми ћемо тачно утврдити шта је, а више пута сам рекао - радимо само на основу доказаних чињеница - да ли је и каква породица, па онда све до момента када је дете пронађено у стању у коме је пронађено.

Шта је са мајком? Први основни суд у Београду саопштава да је њој додељено, како кажу, делимично старатељство, односно може да је виђа али не сме да је васпитава или да на било који начин други утиче на њен развој.

- Није ту у питању само мајка.

Говоримо о биолошкој мајци.

- Претпоставка је да дете вероватно има, кажем данас смо отворили поступак и упутили према органима које сам навео, и шири круг породице, а то су баба, деда, евентуално тетке, стричеви итд. Видећемо колико су они упознати и са околностима у којима дете живи.

Зашто се полиција и друге надлежне институције нису одазвале на позиве грађана који су пријављивали да постоји проблем у тој породици?

- Ми то не знамо, зато је и упућено према МУП-у питање да ли су, када и због чега су реаговали на обавештења грађана, комшија који су у медијима изјавили да су више пута чули плач детета и, да тако кажем, све околности које би указивале на то да је дете злостављано или занемаривано, каква је била реакција од стране полиције и и коме су, ако их је било, упутили информацију која мора да води искључиво бригу о детету. Кад кажем искључиво, углавном се то везује за Центар за социјални рад, али у питању је цео ланац који се мора затворити, не у овом случају, у сваком од случајева којих је било небројено пред институцијом Заштитника грађана. Ево, рећи ћу вам пример Дома здравља. Када је дете, ако је било, ми то још не знамо, ако је било икада у Дому здравља прво Палилуле а после Звездаре, Дом здравља је морао поред конкретне пријаве за неку болест или вакцинацију, али првенствено је морао да утврди у каквом је дете стању, да ли је оно у психо-физичком стању адекватном његовим годинама, значи у физичком стању у погледу раста, развијености, психичком стању јер ми смо имали случајева где дете од пет година не говори. То се све мора констатовати. Онда, статус његове хигијене, затим ухрањеност, затим оно што је најважније да ли дете има одређене повреде, озледе које би указивале на насиље над дететом, насиље у породици и свакако вакцинација која је, као што знате, обавезна када дете иде у предшколску, односно школску установу.

Када већ говоримо о овом Центру за социјални рад, он малтене оптужује грађане да су они криви што нису пријавили тај случај. Јесу ли грађани ти који треба да реагују? Шта их обавезује, закон и на који начин?

- Небројено пута сам апеловао да грађани када виде или када чују или на било који начин утврде оно да би неко понашање у њиховој околини, кад кажем утврде није прави израз, односно констатују да постоји нешто што би указивало на насиље, на занемаривање, обавезно то пријаве прво МУП-у, да је то њихова и законска обавеза јер ту се не може знати да ли је у питању кривично дело, а непријављивање кривичног дела је кажњиво.

Рекли сте 15 дана је рок у којем би требало да добијете све одговоре.

- Не би требало, него морамо добити одговоре, то је крајњи рок од 15 дана.

Хоће ли у том случају све институције које су начиниле пропуст и појединци сносити адекватне последице?

- Пазите, ту имате одговорност која није мала, која може бити од родитеља, не оптужујем родитеље да се разумемо, па до оних који су одговорни тим институцијама. То може бити прекршајна одговорност, може бити чак и кривична одговорност због занемаривања а то је првенствено су ту родитељи у питању.

Ево, управо јављају неколико портала је пренело информацију да је Урош Пашајлић ухапшен у овом тренутку. То је последња информација. Господине Пашалићу, хоћемо ли на овом страшном примеру научити лекцију. Рекли сте и сами није први пут, односно хоће ли неко, и ко је то, бавити се јачањем капацитета установа социјалне заштите, посебно тих центара за социјални рад?

- Немојте, опростите, не браним нити указујем на некога нити некога таргетирам, нису у питању само они, у питању је цео ланац који се брине, односно институција које се брину о детету. Идемо првенствено родитељи, школа, здравствени радници.

Веома је тешко утврдити одговорност.

- Није ствар у томе. Ако постоји одговорност ми ћемо утврдити ко је одговоран и да ли је одговорност подељена, да ли је свако заказао или су поједини органи од ових које сам набројао искључиво одговорни за овакво стање детета.

Шта су Ваше ингеренције у таквом случају као Заштитника грађана после прикупљања информација о одређеном случају?

- Оно што сви знају, а то је да заштитник грађана не може да води неки поступак који би се сводио касније на кажњавање, али свакако постоје поступци где би се они који су одговорни због тога казнили на један од начина који постоје.

И да буду.

- И да буду, тако је.

Питање је хоће ли бити у овом случају, оно што је веома важно?

- Врло важно.

Каква је улога медија у оваквим ситуацијама господине Пашалићу, јер неретко износе се лични подаци детета, објављују се његове фотографије, док се осумњичени често помињу само иницијалима?

- Оно што апсолутно није дозвољено то је да се износе лични подаци или да се износе фотографије, да се стављају фотографије. Зна се како се дете може у медијима, у јавности уопште приказати. И то је такође кажњиво. Више пута сам указивао и давао сам један од најдрастичијих од свих примера за које сам у својој пракси чуо, а то је када је девојчица која је трпела вишеструко злостављање, то је био случај који је уздрмао јавност Србије недељама, са мном у разговору на њено инсистирање, рекла да све што је од насилника доживела је мање страшно него оно што је доживела у приказивању целог тог догађаја у медијима. И не после тога, него и пре тога сам рекао - молим све у медијима да врло воде рачуна...

Некако то пролази годинама и чекамо упорно те санкције за такву врсту објава и те медије.

- На жалост, то није у нашој надлежности. Не желим да свој део одговорности пренебрегнем, али моменат је тај што треба заиста да се једном томе стане на пут јер, понављам, деца се секундарно активизују и често трпе трауме због тога што су изложени некој медијској, назваћу условно кампањи што је горе од самог случаја, од самог догађаја који су преживели.

Да, чекамо 15 дана.

- Рекао сам да неће бити 15 дана, да ће бити краћи рок.

По Вашем мишљењу, каква је судбина ове осмогодишње девојчице? Ко ће даље бринути о њој?

- Видите, прејудицирао бих нешто што заиста не бих желео, а у сваком случају ако се утврди да родитељи нису подобни, зна се која је процедура.

Добро, разговараћемо поново. Најлепше Вам хвала на гостовању.

- Хвала на позиву.