Заштитник грађана био је гост емисије „Јутро“ на Телевизији Прва.

Полиција, правосуђе, центри за социјални рад - ко је крив за то што је отац, који је девојчицу држао закључану у стану као роба, имао старатељство над дететом? Како је могуће да је Центар за социјални рад рекао да отац не може да добије старатељство, а суд је одлучио да ипак може? Породица је од рођења детета на евиденцији Градског центра за социјални рад Београд. Јавност се пита, чија је одговорност што је девојчица за систем била невидљива. Гост „Јутра“ је заштитник грађана Зоран Пашалић који је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада шест надлежних органа и судске одлуке Првог основог суда у Београду. Хвала вам што сте наш гост овога јутра! Господине Пашалићу, хоћете ли на самом почетку да нам кажете, којим надлежним органима сте упутили допис да се изјасне и пошаљу своја сазнања о овом случају?

- На почетку морам да вас исправим - по Закону о Заштитнику грађана и Уставу Републике Србије, Заштитник грађана не може да контролише рад судова, већ можемо само актом о сарадњи, како се то званично зове, да се обратимо надлежном суду да би добили информације да ли се воде, да ли су завршени поступци и како су завршени поступци у смислу стицања родитељског права, односно одузимања родитељског права, без могућности да улазимо, како се то правнички каже, у меритум, односно у судску одлуку и да њу ценимо.

Од којих институција сте затражили информације о конкретном случају?

- Што се тиче осталих институција где можемо да извршимо контролу и где смо сазнали из медија, то су у првом реду Министарство за бригу о породици и демографију, затим Министарство унутрашњих послова, потом Градски центар за социјални рад који подразумева две општине, односно два одељења а то су одељење Палилула и Звездара. Потом смо тражили од локалне самоуправе, односно на општине Звездара. Такође, наш захтев односи се и на Дом здравља надлежне општине и, као што сам рекао, актом о сарадњи смо се обратили Првом основном суду где се водио поступак за додељивање или одузимање родитељског права, односно ко ће бити старатељ над девојчицом.

И пре вашег захтева, Центар за социјални рад се огласио да су по рођењу девојчице покренули поступак лишења родитељских права оба родитеља, али да је надлежни суд касније донео одлуку да се о детету стара отац.

- Тако је. То је био Центра за социјални рад Палилула кад се девојчица родила, а то је било 2015. године, због њихове процене да девојчица расте у неадекватним условима и због оног статуса који су утврђени да су оба родитеља наркомани. Том приликом је утврђено, али је касније суд донео одлуку и доделио старатељство оцу детета, код кога је дете и било. Касније се променило пребивалиште, односно они су отишли на општину Звездара, па је самим тим и Центар за социјални рад општине Звездара преузео одговорност, односно преузео је бригу у оквиру својих надлежности.

Ми смо и у најави поставили то питање, и сви су се запитали како је могуће да Центар за социјални рад донесе, односно предложи један начин старања о детету, а да суд донесе другачију одлуку. Ево, огласио се заправо, суд по том питању и они кажу, тужбом Градског центра за социјални рад, Одељење Палилула, од 5. априла 2016. године тражено је да се мајка потпуно лиши родитељског права, а да се Урош Пашајлић делимично лиши родитељског права у односу на дете. Први основни суд у Београду је 2018. године донео правоснажну пресуду којом је делимично лишио родитељског права мајку и то права на чување, подизање, васпитање, образовање, заступање, управљање и располагање имовином малолетног детета. А у преосталом делу, у којем је тражено да се мајка потпуно лиши родитељског права, а отац делимично, тај захтев је одбијен. Е, сад сви ћемо се запитати зашто је одбијен. Они на то дају одговор да је одлука донета на основу налаза и мишљења Комисије судских вештака Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ од 31. маја 2017. године, из ког произилази да код мајке нема намере занемаривања родитељских дужности, а да је отац оцењен као адекватан родитељ који има психолошке и материјалне диспозиције за преузимање самосталне бриге над дететом. Шта кажете на ово?

- Ако тражите одговоре, ја заиста не могу да коментаришем одлуку суда. Суд је ту неприкосновен, поготово све оно што се односи на образложење које сте делимично прочитали, односно прочитали сте на основу чега је донета судска пресуда. Али тим актом о сарадњи, очекујемо да добијемо информације врло брзо, иако је рок до 15 дана, а то је да ли се води поступак и све у вези са тим. Односно, да ли је поступак окончан, како је окончан и све у вези са тим поступком.

Да ли из овог произилази логично питање - због чега се Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ није нашла на списку надлежних институција којима сте упутили допис?

- Разлози су што је налаз клинике инкорпориран у судску пресуду. Самом судском пресудом, они су потврдили и ми је не можемо преиспитивати јер се налази у судској пресуди. Ту се сад поставља друго питање - ко је све у том ланцу оних који су имали контакте, или су морали да имају контакт са девојчицом, заказао. А ту постоји низ обавеза које су сви ови које сам набројао, према којима смо отворили поступак, морали да ураде да би се за тих осам година, колико девојчица има, установило да девојчица не живи у адекватним, или да живи у јако лошим условима.

И такође питање које се намеће, да ли је могуће да стручњаци са Клинике „др Лаза Лазаревић“ нису успели, нису приметили да може да дође до овако нечега, када су испитивали овај случај?

- То морате питати њих. Ја заиста не бих коментарисао њихову одлуку, опет кажем, зато што је она инкорпорирана у судску пресуду. Суд је узео у обзир њихов налаз и мишљење, и на основу њиховог налаза и мишљења донео одлуку коју је донео.

Да, донео је одлуку да је отац, како сам рекла, адекватан, односно родитељ који има психолошке и материјалне диспозиције за преузимање самосталне бриге над малолетном девојчицом. Без обзира на то, да ли је обавеза Центра за социјални рад била да контролише услове у којима то дете живи?

- Свакако! Не само обавеза центра. Дете је расло, самим тим испуњавало је услове да, према Закону о основама система образовања и васпитања, иде у предшколску установу, затим да се упише у школу. Ту даље имате локалну самоуправу која је по закону који сам навео била дужна да обавести територијално надлежну школу крајем фебруара за текућу годину, да се одређено дете упише у ту школу. Затим, не постоји повратна информација 15 дана пред почетак школске године, да ли је дете уписано у школу. Па, онда да ли дете похађа школу о чему се обавештавају и родитељи ако дете одсуствује са наставе. Затим, имамо ситуацију у Дому здравља да ли је дете икад било на прегледу. Ако је било на прегледу, да ли је констатовано оно што се морало констатовати, а то је, да ли постоје одређене психо-физичке карактеристике за њен узраст. Шта то значи - да ли она физички одговара свом узрасту, да ли психички одговара свом узрасту. Ми смо имали небројено случајева где деца до пете године још нису проговорила, па смо онда ишли дубље у анализу свега тога ко је ту заказао. Потом, да ли је по питању хигијене дете третирано на прави начин, затим да ли постоје физичке повреде на детету које би се могле везати за насиље у породици. И оно што је исто тако битно, а то је да дете мора бити вакцинисано да би могло, то је обавеза, да уопште да похађа предшколско, односно школску наставу.

Да, то значи, у случају да је дете долазило, односно да је било на неким прегледима у Дому здравља, доктор је у обавези да обавести кога, Центар за социјални рад?

- Тако је. У случају да примети да су на детету повреде које могу бити изазване насилним путем, дужан је да обавести полицију.

Ви сте тражили информације, све које сте навели, да ли је дете похађало предшколски програм, да ли је ишло на преглед и слично. Психолошкиња и супервизорка Службе за децу Градског центра за социјални рад Београд је рекла да нико није обавестио да дете није ишло у ове установе, као ни на здравствене прегледе.

- Ја ћу то проверити у року до 15 дана.

Али извесно је да ћете добити исти одговор.

- Без обзира. Ако добијемо исти такав одговор, ми ћемо ићи даље да видимо због чега, ко је у том случају одговоран. Ја сам вам цитирао - ово је закон, ово није измишљотина Заштитника грађана. По том закону се мора поступати, иначе постоји врло велика одговорност.

И рекли сте до 15 дана.

- Пред почетак школске године се обавештава да ли је дете уписано, или није уписано у први разред ОШ.

А ко проверава да ли дете иде на неопходне прегледе и ко проверава да ли је дете вакцинисано? И ко о томе треба да обавести Центар за социјални рад?

- Дете иде на одређене обавезне прегледе и о томе се стара надлежна здравствена установа. Они проверавају то.

Они би требало да то контролишу. Да ли мислите да је овде, да кажемо, цео систем заказао у неколико сегмената?

- Пазите, чињеница је да је девојчица у стању у коме је. Значи, неко у овом систему, између ових шест органа свакако није урадио свој посао. На нама је да утврдимо који, да ли сви, да ли неко у том низу и да тражимо одговорност те особе, односно те установе, тог органа.

Али како системски решити све ово?

- Системски, ја то причам пет и по година. То је увезаност система, где свако обавештава свакога о свом делу посла. И сви имају слику о конкретној особи. Апсолутно је потребна та увезаност. Ако те увезаности нема, онда ће, да тако фигуративно кажем, у тим пукотинама система доћи до оваквих случајева којих има јако много и који се налазе пред заштитником грађана.

Ових дана, чини ми се, односно последња два дана како се сазнало за овај случај, све очи су упрте управо у Центар за социјални рад који је рекао, значи, ова одлука о старатељству донета је 2017. Године.

- Ја мислим 2018.

Јесте, 2018. Године, овај налаз клинике „Др Лаза Лазаревић“ је од 2017. Године. Значи, 2018. донешена је пресуда суда којом се старатељство додељује оцу и из центра за социјални рад су рекли да су контролисали још две године након тога услове у којима дете живи. Због чега само две године?

- Они су контролисали, односно требало је да контролишу све време, поготово ако постоји сумња да дете не живи у адекватним условима. На страну што је занемаривање детета кривично дело по члану 193 Кривичног закона, не бих сад да улазим у сам цитат кривичног дела, где је предвиђена казне до три године затвора. То може учинити родитељ, старатељ, лице коме је поверено на чување, или било ко други. Из истог разлога постоји обавеза да се контролише ситуација, поготово ако постоји сумња да дете живи у неадекватним условима, или да је занемарено, или како то закон каже, грубо занемарeno.

Oно што су медији јуче пренели, што можда и није тачно, узећемо са резервом, јесте да су комшије рекле да су више пута звале полицију, да су пријављивали да се ту врши нека врста насиља над дететом, да је никада нису видели да је изашла из куће. Како то коментаришете и како је полиција можда требало да реагује?

- Сада смо се обратили Министарству унутрашњих послова. Оно што је извесно, не знам у овом конкретном случају, јесте да се у принципу комшије, они који би могли да знају да се у некој породици која живи до њих или у близини њих, дешава насиље или занемаривање, не усуђују у најчешћем броју случајева да то пријаве. Ја сам апеловао небројено пута и молио наше грађане да у таквим ситуацијама они морају да реагују. Не морају законски. Постоји обавеза пријаве кривичног дела, али питање је да ли ту има кривичног дела или нешто друго је у питању. Али мислим да је људски и хумано да се пријави из простог разлога што често се може реперкутовати крајњим исходом који је најгори,а то је убиство. Ево, ми данас почињемо да радимо на случају фемицида, то ћемо данас почети, да је неком убиству или неком смртном исходу више година био један однос за који су комшије знале, рођаци, чак и блиски пријатељи, али нису пријављивали. Зашто? Страх, не желећи да се замерају, сматрајући да је то само њихов проблем, односно ових у чијој се породици или заједници то дешава. И онда наравно, имамо епилог најтрагичнији који можемо да имамо, или овакав који исто сматрамо трагичним епилогом. Иако је девојчица, хвала господу Богу, преживела.

Хтео сам да вас питам да ли имате информацију у каквом је стању и шта ће уопште бити са девојчицом?

- Што се тиче њеног здравственог стања, немамо информацију, али свакако да ћемо видети каква ће бити одлука. Не могу да прејудицирам одлуку да ли ће дете бити упућено у неку установу, да ли у хранитељску породицу, да ли ће неко други преузети старање о детету, у смислу родбине, или некога другога, али ћемо свакако то пратити.

Мало час сте поменули трагичне завршетке оваквих прича. Ова на срећу није тај случај. Али сећамо се сви Вршца, када је отац удавио своје дете. Ви сте тада такође послали допис и тражили информације од надлежних органа. А тражили сте заправо информације и за случај девојчице из села у околини Зајечара која је преминула након...

- Јесте, то је било и ранијих година. Да вам сада не набрајам све. Заиста је било много случајева таквих.

Када се осврнемо на те случајеве, шта каже ваша пракса? И тада сте им дали рок од 15 дана. Да ли су се изјаснили конкретно у случају ове девојчице из Вршца и Зајечара?

- Изјаснили се јесу, али је моменат овај што ми смо стално инсистирали да се, јер ми немамо право кажњавања, немамо санкцију, одговорна лица казне. Упутили смо тај захтев према надлежним органима. И оно што је много важније од самог кажњавања...

А шта је утврђено, ко треба да се казни?

- Мислите у она три случаја?

Да.

- Не могу да се сетим, немојте се љутити. Али оно што је битније јесте увезаност система. То је оно о чему ми стално говоримо. Свако треба свакога да обавештава када се укаже неки проблем у некој средини, у некој породици, у некој заједници, јер једино на тај начин ви ћете моћи да утврдите одговорност и оно што је много битније, а то је да у таквој ситуацији спречите неки лош, трагичан исход. То необавештавање, та несарадња је практично узрок.

И да погледамо резултате, поставили смо и гледаоцима питање, ко је заказао, ко је крив. Институције кажу гледаоци 91%, а 9% кажу да је друштво, да друштво сноси одговорност. Хвала вам што сте били данас наш гост и што смо разговарали на ову тему!