a

У свету се 21. децембра обележава десет година од усвајања Правила УН о третману жена затвореница и ванзаводским мерама за жене које су учиниле кривична дела, познатих под називом Правила из Бангкока (Бангкочка правила). Ослањајућу се на известан број резолуција УН у области заштите људских права, та правила су посебно истакла потребу формирања глобалних стандарда у поступању надлежних органа према затвореницама. У својој основи, она истичу родни и антидискриминаторни акспект, дефинишући заштиту права жена у појединим областима у којима се до тада уопште није придавала пажња, као што су затвори.

Ова правила указала су на потребу стварања праведнијег и сигурнијег окружења за жене, у коме постоји алтернатива затвору, посебно за оне које се боре са сиромаштвом, насиљем, менталним здрављем или су учиниле ситне прекршаје. Залажу се за друштво и државу који поштују достојанство жене и теже побољшању њеног положаја у свим животним ситуацијама. Истичући чињеницу да су жене у затвору по правилу мајке и примарни старатељи у породици, Бангкочка правила наглашавају да оне као затворенице треба да буду смештене близу куће и да остану у контакту са породицом. Затворска здравствена нега и хигијена треба да одговоре на специфичне потребе жена, да им се обезбеде редовни гинеколошки и посебни здравствени прегледи као и континуирана психолошка подршка. Такође, затвори би требало да обезбеде основне потребе жене, специфичне за њену сексуалну оријентацију, полни идентитет и изражавање, инвалидитет, етничку припадност и старост. Не треба заборавити и женско особље у затвору, које би на радном месту требало да има једнаке могућности у погледу обуке и напредовања као и мушкарци, али и сигурност и безбедности на послу.

Заштитник грађана у оквиру опште надлежности и у обављању послова НПМ-а прати поступања према женама у кривичноправном систему и затвореним установама и подстиче промене у пракси и закону, укључујући и питање алтернативе притвору/затвору. С тим у вези, НПМ годинама уназад указује на негативне аспекте дуготрајног извршења мере притвора према женама, с обзиром на то да су поједине жене у притвору, због релативно малог броја, практично у усамљењу. Наиме, иако у систему извршења кривичних санкција усамљење/самица представља посебну, дисциплинску меру која је строго временски ограничена, у постојећој пракси то је за поједине притворенице редован начин извршења мере притвора. Такође, иако је Управа за извршење кривичних санкција предузела значајне активности на унапређењу материјалних услова смештаја лица лишених слободе и повећања капацитета завода, и у оквиру наведеног изграђен је нови објекат у КПЗ за жене у Пожаревцу, ово је и даље једини завод где се смештају жене којима је изречена казна затвора чиме се онемогућава да завод буде у близини дома затворенице, а самим тим отежавају и редовни контакти са породицом, што је битно за њихову интеграцију и социјалну инклузију након изласка на слободу.

Прихватајући мишљење Заштитника грађана о значају превентивних лекарских прегледа у КПЗ за жене у Пожаревцу, овај завод је донео Директиву о праћењу здравственог стања и спречавању обољевања осуђеница којом је утврдио динамику, обим и садржину превентивних прегледа.

Заштитник грађана ће наставити да прати поступање према женама, као посебно осетљивој категорији лица лишених слободе и предузимати активности у правцу унапређења стања у овој области.