Прескочи на садржај
Заштитник грађана Омбудсман
ЋирилицаLatinica
  • Почетна
  • О нама
    • Улога и функција
    • Ко је Заштитник грађана?
    • Кабинет Заштитника грађана
    • Стручна служба
    • Нормативни оквир за рад
    • Области рада Заштитника грађана
    • Писма грађана
  • Поступци контроле
  • Мишљења и ставови
  • Законске иницијативе
  • Области рада
    • Права детета
    • Родна равноправност
    • Права националних мањина
    • Права особа са инвалидитетом и старијих
      • Десет година награде за унапређење приступачности
    • Права лица лишених слободе
    • Национални известилац
    • ИММ
    • НПМ
      • Догађаји
      • Посете
      • Препорука, мишљења, иницијативе
      • Публикације
      • Извештаји о посетама
      • Годишњи извештаји НПМ
  • Извештаји
    • Годишњи извештаји
    • Посебни извештаји
  • Активности
    • Саопштења и информације
    • Из медија
    • Најаве
    • Пројекти
      • Актуелни пројекти
      • Завршени пројекти
    • Јавне набавке
    • Конкурси
    • Издавачка делатност
    • Заштита животне средине
  • Притужба
  • Контакт

Пашалић: Дигитално насиље је опасност за друштво колико и за појединца

Детаљи
Објављено: 29.07.2024.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да увреде, али и претње које се упућују председнику Републике Србије Александру Вучићу, јасно потврђују да дигиталне платформе одавно нису место за размену мишљења, већ простор за обрачун са неистомишљеницима, чије се последице по правилу, рефлектују на стварни живот.

„Дигитално насиље је наша реалност, и ту никакве дилеме нема. Проблем је у томе што се јавна реч, изречена на такав начин не санкционише, барем не у довољној мери, иако подлеже казненој политици. Оправдање се не може тражити у ограничавању слободе изражавања, јер управо то фундаментално људско право, поред етичких има и нормативна ограничења, како би се спречила свака злоупотреба и спречило легитимисање говора мржње“, рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је истакао да ниједно право не може бити важније од права на живот и интегритет сваког појединца. То је и разлог што Србија, као и сва демократска друштва, поред уставних, кривичних и других норматива у чијем је домену заштита достојанства и угледа личности, али и јавног реда и мира, поштује и принципе Европске конвенције о људским правима у погледу обавеза и одговорности које треба да прате слободу изражавања, ради заштите права других.

Заштитник грађана је истакао да санкционисање непримерених иступа у јавном простору треба да допринесе и ширењу свести о томе да друштвене мреже, не обликују само начин комуникације појединаца и група, већ врше утицај на друштво у целини, формирајући његову културу, систем вредности и кодексе понашања.

КПЗ Сремска Митровица поступила по препоруци НПМ-а

Детаљи
Објављено: 24.07.2024.

Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић, обавио је априла 2024. године контролну посету Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици (КПЗ Сремска Митровица) у којој је пратио поступање по препорукама које је тој установи упутио извештајем о посети из 2023. године. У тиму НПМ-а је поред запослених из Заштитника грађана била и покрајинска омбудсманка.

Након посете НПМ је упутио једну препоруку по којој је КПЗ Сремска Митровица поступила. Наиме, НПМ је обавештен да је, у циљу појачаног третманског рада са осуђеним лицима којима је изречена мера смештај под појачан надзор, формиран мултидисциплинарни тим који ће осмишљавати индивидуалне планове за наведена лица, а све у циљу постизања хуманог третмана и неутралисања негативних последица услед боравка у смештају под појачан надзор.

Такође, НПМ је обавештен и о томе да је за запослене у Служби за здравствену заштиту организована и спроведена стручна обука о документовању повреда лица лишених слободе.

Прилози:
 Извештај
 Одговор КПЗ Сремска Митровица

НПМ објавио извештај о надзорима над принудним удаљењима странаца који су обављени током 2023. године

Детаљи
Објављено: 23.07.2024.

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) је обавио три надзора над поступцима принудних удаљења 18 странаца у 2023. години. У два случаја надзирано је удаљење укупно 16 држављана Сиријске Арапске Републике из Прихватилишта за странце у Димитровграду, које је обављено друмским саобраћајем до граничног прелаза са Републиком Бугарском, а у једном случају удаљење два странца, држављана Републике Индије и Исламске Републике Пакистан, из Прихватилишта за странце у Падинској Скели до Аеродрома “Никола Тесла” Београд.

У вези са наведеним надзорима сачињен је јединствен извештај који је упућен у јануару 2024. године. НПМ је у извештају поново указао на проблем течне комуникације са странцима и позвао Министарство унутрашњих послова да користи услуге преводилаца, имајући у виду да је, када странци не разумеју језике које користе полицијски службеници, сам поступак отежан и потенцијално ствара неразумевање у вези са питањима која су од значаја како за сам поступак који се према странцу спроводи, тако и за странца. Истовремено, помоћ преводилаца у комуникацији умногоме олакшава рад службеника који обављају удаљење или на други начин поступају према странцу. Помоћ других странаца у комуникацији није потпуно одговарајуће решење, већ је потребно користити услуге квалификованих преводилаца, о чему говоре и међународни стандарди.

НПМ је указао и на праксу надлежних органа да решењем о враћању одређују странцима рок за добровољни повратак, по коме су дужни да напусте земљу по правилу у року од 15 дана, а да им се истовремено одређује и боравак у прихватилишту. Као што је наведено у извештају, НПМ не види разлоге због којих се странцима којима је одређен боравак у прихватилишту због ризика да неће бити доступни надлежном органу ради спровођења принудног удаљења (чл. 87. ст. 2. т. 1. Закона о странцима) решењем о враћању одређује рок за добровољни повратак, када се већ они истовремено смештају у прихватилиште за странце. Закон већ даје могућност да се решењем о враћању не одређује рок за добровољни повратак, односно да се решењем о враћању наложи странцу да одмах напусти територију Републике Србије ако постоји ризик да странац неће бити доступан надлежном органу ради спровођења принудног удаљења (чл. 77. ст. 7. Закона о странцима), након чега би му се у сврху извршења принудног удаљења могао одредити боравак у прихватилишту. Министарство унутрашњих послова је обавестило НПМ да се ради о спорадичном случају и да министарство, уважавајући дати коментар, предузима неопходне активности у погледу континуираног стручног оспособљавања полицијских службеника организационих јединица које обављају послове у вези са кретањем и боравком странаца у циљу правилне и уједначене примене Закона о странцима.

Прилози:
 Извештај
 Одговор Министарства унутрашњих послова
 Одговор Министарства унутрашњих послова - допуна
 Одговор Министарства унутрашњих послова - допуна 2

Опширније …

Пашалић: Сви смо у обавези да се боримо за равноправност и толеранцију

Детаљи
Објављено: 18.07.2024.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом обележавања 18. јула - Дана Нелсона Манделе, јужноафричког антиапартхејдског револуционара и некадашњег председника Републике Јужна Африка, да сваки појединац има право али и обавезу да се бори против свих облика угњетавања, дискриминације и неједнакости у друштву.

„Окружење у коме живимо, дубоко укорењена, често и несвесна дискриминација, нетолеранција или нетрпељивост према онима који су по нечему различити (од боје коже, порекла, религије до сексуалног или другог личног опредељења) намеће приоритете у ангажовању Заштитника грађана на заштити и унапређењу људских и мањинских слобода и права“, нагласио је Пашалић.

Заштитник грађана је подсетио да право на физички интегритет и људско достојанство спадају у основна људска права, да је забрана мучења императивна норма која је обавезујућа за све државе, а да је Република Србија у обавези да спроводи активности и мере за обезбеђење пуног поштовања забране злостављања и унапређења стања у овој области.

„Само са вером у поштовање људских права и толеранције код сваког човека као припадника групе, заједнице или државе можемо успоставити савршен систем заштите права свих људи без обзира на расу, пол и националну припадност. Обавеза свих нас је да у свему и упркос свему према свима поступамо као људи, да негујемо универзалне људске вредности, као што су равноправност, заједништво, солидарност, међусобно поштовање“, нагласио је Пашалић.

Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација од 2009. године се дан рођења бившег председника Републике Јужне Африке Нелсона Манделе 18. јул обележава као Међународни дан Нелсона Манделе у знак признања за његов допринос култури мира и слободе.

Пашалић: Meђурелигијски дијалог за бољу перспективу људских права

Детаљи
Објављено: 15.07.2024.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је крајње време да се стане на пут тренду малициозних интерпретација које насиље, поготово оно које се појављује у свом најекстремнијем облику, повезује са религијама. 

"Улога религије, којој год да конфесији припадамо је интегративна, или готово идентична улози коју у друштву има породица или образовање. Зато је крајње непоравдано и злонамерно у њој тражити упориште за насиље, што се данас све чешће ради, иако без икаквог утемељења. Начин да се обесмисле такве и сличне манипулације је да темељне институције покрену дијалог, како би се указало на чињенице и развијала свест о вредносним, пре свега етичким, али и моралним мерилима која су својствена сваком човеку“, оценио је Пашалић.   

Пашалић је нагласио да је институција Заштитника грађана у партнерству са Саветом Европе иницирала пројекат „Упознајмо се“ који има за циљ покретање верског дијалога са намером да допринесе бољем разумевању и поштовању међу конфесијама, што јесте пут ка јачању заједништва и толеранције у оквиру друштвене заједнице и основ за боље разумевање саме идеје људских права. 

Заштитник грађана сматра да од међуверског дијалога може бити само користи, имајући у виду чињеницу да је у основи сваке религије ширење мира и поштовања међу људима.         

Републички геодетски завод да одлучује у законом прописаним роковима

Детаљи
Објављено: 03.07.2024.

Заштитник грађана је, након поступка контроле рада покренутог по притужби грађана на рад Републичког геодетског завода, у препорукама за отклањање пропуста у раду затражио од овог државног органа да поштује законом прописане рокове за доношење одлука како грађани не би били у ситуацији да се без основаног разлога пролонгира одлучивање о њиховим правима.

Заштитник грађана истиче да стандард добре управе не дозвољава нечињење и пасивност, већ тражи активан, ангажован став органа управе према обављању послова из свог делокруга, као и да непоштовање законских рокова у одлучивању онемогућава несметано одвијање правног промета као и заштиту и остваривање имовинских права и економских интереса грађана, што за последицу има стварање правне несигурности.

Прилози:
 Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Страна 33 од 303

  • 28
  • 29
  • 30
  • 31
  • 32
  • 33
  • 34
  • 35
  • 36
  • 37

Информатор о раду

Редован годишњи извештај Заштитника грађана за 2025. годину

НПМ

Права детета

Родна равноправност

Права националних мањина

Права особа са инвалидитетом и старијих

Права лица лишених слободе

Национални известилац

ИММ

pismo iconПисма грађана

Стручне анализе правних аката у области људских права

Мени

  • Писма грађана

Извештаји

  • Годишњи извештаји
  • Посебни извештаји

youtube Заштитник грађана

Активности

  • Саопштења и информације
  • Из медија
  • Најаве
  • Пројекти

Заштитник грађана

Радно време: 8.30 – 16.30,
радним даном
Адреса: Делиградска 16, Београд
Телефон: 011/2068 100
Факс:        011/2068 182
E-mail: zastitnik@ombudsman.rs
E-mail: kabinet@ombudsman.rs

© 2026 Заштитник грађана