Полазећи од става да право на здраву животну средину припада корпусу законом уређених права грађама, Заштитник грађана посвећује посебну пажњу том питање. Заштитник грађана позива грађане да путем линка Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. поставе питања, изнесу мишљења у вези са проблемима везаним за заштиту животне средине.
Следи кратак преглед законских права из ове области и опис надлежности Заштитника грађана, на основу којих треба давати предлоге, идеје и мишљења.
Уставом Републике Србије загарантовано је право сваког грађанина на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању.
Свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине и свако је дужан да чува и побољшава животну средину. Уставом је такође зајамчено мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона[1], као и право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Са становишта Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, право на здраву животну средину се постиже довођењем у везу различитих аспеката животне средине са правима која су гарантована овом Конвенцијом (слобода изражавања, право на живот, право на поштовање приватног и породичног живота, као и право на правично суђење).
У погледу домаћих прописа, једно од начела заштите животне средине прокламовано Законом о заштити животне средине је и начело превенције и предострожности које подразумева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да: проузрокује најмању могућу промену у животној средини; представља најмањи ризик по животну средину и здравље људи; смањи оптерећење простора и потрошњу сировина и енергије у изградњи, производњи, дистрибуцији и употреби; укључи могућност рециклаже; спречи или ограничи утицај на животну средину на самом извору загађивања. Истовремено је прописана обавеза државних органа да редовно, благовремено, потпуно и објективно, обавештавају јавност о стању животне средине.
Појединачним прописима уређене су различите области заштите животне средине, а само неки од њих су Закон о управљању отпадом, Закон о заштити ваздуха, Закон о процени утицаја на животну средину, Закон о водама, Закон о заштити од нејонизујућих зрачења, Закон о заштити природе, Закон о заштити од буке у животној средини и многи други.
У случају сумње у повреду права на здраву животну средину или ради вршења надзора над применом наведених прописа, грађани имају могућност претходног обраћања инспекцијским органима на нивоу локалне самоуправе којима су поверене делатности из области заштите животне средине, као и републичком инспекцијском органу у оквиру Министарства пољопривреде и заштите животне средине.
Заштитник грађана се бави контролом правилности и законитости поступања државних органа у складу са датим прописима у овој области, а након што грађани исцрпе све правне могућности које им стоје на располагању. Изузетак када Заштитник грађана може покренути поступак контроле и пре искоришћавања правних средстава постоји ако би подносиоцу притужбе била нанета ненадокнадива штета или ако се притужба односи на повреду принципа.