Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 06. октобра 2023. године посету Специјалној затворској болници у Београду (СЗБ), након које је сачинио извештај о посети са четири препоруке за отклањање недостатака и унапређење поступања.

У Извештају о посети указано је надлежним органима да услови, које пре свега карактерише преоптерећеност смештајних капацитета и недовољан број запослених, посебно лекара специјалиста психијатрије, у продуженом трајању и кумулативно, могу достићи праг нечовечног и понижавајућег поступања према лицима лишеним слободе која се налазе у СЗБ, као и да представљају ризик за безбедан рад запослених.

Управа за извршење кривичних санкција обавестила је Заштитника грађана да предузима мере како би попунила упражњена радна места здравствених радника, али се из садржине одговора не може закључити да је, у складу са упућеном препоруком, предузела активности из своје надлежности ради предлагања измена важећих прописа како би се услови рада, укључујући компетитивне зараде и друга примања из радног односа, здравствених радника запослених у СЗБ изједначили са примањима запослених у здравственим установама секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите за рад исте врсте.

Управа за извршење кривичних санкција није поступила по препоруци Заштитника грађана да обавести надлежне судове о пренасељености СЗБ, како би судови приликом упућивања лица на извршење мера безбедности медицинског карактера имали у виду да су наступиле изузетне околности које оправдавају упућивање у другу здравствену установу, односно одговарајућу здравствену или другу специјализовану установу.

Attachments:

Извештај

Одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Захтев за додатним обавештавањем

Одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања - допуна

Одговор Управе за извршење крив. санкција

Одговор Специјалне затворске болнице

Наше друштво и даље се суочава са озбиљним проблемом деце којима је улица постала дом. Живот и рад на улици имају далекосежне негативне последице по развој и здравље деце, и без адекватне, благовремене и целовите подршке и решења, та деца остају занемарена и без перспективе за бољу будућност. Њихови животи и добробит су одговорност целог друштва, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 12. априла, Међународног дана деце која живе и раде на улици.

Пашалић је нагласио да су деца у уличној ситуацији најрањивија група изложена опасностима и ризицима који озбиљно угрожавају њихов физички, емоционални и ментални развој. Често су жртве злостављања, радне и сексуалне експлоатације, и најизложенија су ризику од трговине људима. Та деца су често препуштена сама себи, а за државу су правно невидљива, указао је заштитник грађана.

Пашалић је овом приликом апеловао на надлежне органе да уложе додатне напоре у заштиту тих младих људи.

Мора се обезбедити приступ основним животним потребама, заштита од свих врста експлоатација и злостављања, као и безбедно окружење за здраво одрастање, поручио је Зоран Пашалић.

Заштитник грађана је у испитном поступку контроле рада КПЗ у Београду - Падинској Скели који је покренуо по сопственој иницијативи, а након што је 20.03.2024. године из средстава јавног информисања дошао до сазнања о томе да је 4.02.2024. године прекршајно кажњено лице АА преминуо у том заводу, те да је био жртва психичког и физичког насиља и злостављања од стране тројице прекршајно кажњених лица са којима је боравио у спаваоници, утврдио бројне пропусте у раду тог завода.

Заштитник грађана је, између осталог, утврдио да је здравствена служба у конкретном случају поступала незаконито и неправилно, јер прегледи сада пок. АА за које је у извештајима Службе за обезбеђење наведено да су обављени 25.01.2024. и 1.02.2024. године нису евидентирани у складу са прописима, односно у медицинској документацији нема података о томе да су обављени, а приликом лекарског прегледа који је обављен 3.02.2024. године нису сачињене фотографије констатованих повреда, већ је исте сачинио медицински техничар 4.02.2024. године у спаваоници у којој је сада пок. АА боравио. О новим повредама медицински техничар није никога обавестио, иако су видљиве повреде на бради и образима које нису уочене на прегледу који је обављен 3.02.2024. године представљале знак или индикацију да је према АА примењено насиље.

Поред наведеног, утврђено је и да су запослени у Служби за обезбеђење поступали неправилно, јер о уоченом стању, односно видљивим физичким променама АА, као и о разлозима због којих је 4.02.2024. године премештен у другу спаваоницу нису сачинили службену белешку нити о томе даље извештавали надређене на прописани начин.

Заштитник грађана је утврдио да разврставање у спаваоницу у конкретном случају није спроведено уз брижљиву оцену свих околности од којих зависи међусобни утицај и опасност од физичког или психичког угрожавања, односно нису узете у обзир године старости АА, врста прекршаја, чињеница да претходно није осуђиван ни прекршајно кажњаван, околност да је суд првобитно одредио да се извршење изречене новчане казне спроведе са пензије кажњеног, али да то није било могуће, те да му је зато новчана казна замењена казном затвора, као и да нису узете у обзир особине и лична својства других прекршајно кажњених лица са којима се смешта у спаваоницу, те да сада пок. АА није био препознат као потенцијална жртва насиља од стране других лица са којима је био смештен у исту спаваоницу.

У циљу унапређења рада органа управе и спречавања сличних пропуста у будућности, Заштитник грађана је Заводу и Управи за извршење кривичних санкција упутио осам препорука.

Заштитник грађана још једном напомиње да је држава у обавези да гарантује сигурност свих лица лишених слободе и апелује на то да се посебна пажња усмери на превенцију и отклањање узрока који могу довести до насиља и било ког вида злостављања.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић честитао је данас свим грађанима Републике Србије исламске вероисповести Рамазански бајрам са жељом да тај велики празник донесе срећу, здравље и мир у сваки дом.

„Празници су тренуци када се највише посвећујемо породици и пријатељима, у миру и радости, негујући солидарност, разумевање и толеранцију према другима, али и поштовања различитости, као највеће богатство сваког друштва. Истовремено, то је прилика да се подсетимо и свих изазова данашњице у очувању демократског друштва за будуће нараштаје“, указао је Пашалић.

„Речи и учења ислама обавезују не само припаднике исламске вероисповести већ и све верујуће, као и све оне који верују да међусобно поштовање, помоћ ближњем и разумевање међу људима је основ добробити за све људе на свим просторима и у свим временима“, истакао је Зоран Пашалић у честитки.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да толеранција и подршка, пре свега локалне заједнице а затим и целог друштва, представљају главни услов за афирмацију, интеграцију и побољшање положаја Рома у Републици Србији.

„Већ 50 година у свету се обележава 8. април и указује на потребу побољшања положаја Рома. Такође, већ 50 година највећи проблеми Рома широм планете су исти - сиромаштво и дискриминација. Свакодневни живот Рома није битно измењен у ових пола века, посебно по питању интеграције и интеракције са другим друштвеним групама“, навео је Пашалић поводом Светског дана Рома - 8. априла.

Пашалић наводи да је подршка локалне заједнице, али и целог друштва основа за бољу интеграцију и побољшање положаја ромске националне мањине како би се за почетак умањили а касније и отклонили бројни ризици са којима се свакодневно сусрећу - незапосленост, сиромаштво, живот у неформалним насељима, висок ризик од насиља у породици и партнерским односима.

„За решавање ових проблема и побољшање друштвене интеграције неопходна је целовита друштвена подршка“, рекао је Пашалић и додао да је у Србији начињен велики напредак по питању остваривања права Рома али да и даље постоји низ проблема.

„Држава је предузела низ мера у области образовања, здравства и добијања личних докумената, али свакодневни живот Рома није у великој мери побољшан. Школовање треба да им буде приступачније као и редовна здравствена заштита, а лакше запошљавање и подстицаји за самозапошљавање основ за смањење сиромаштва“, навео је Пашалић.