Заштитник грађана је данас, на основу медијских информација да је у уторак 19.12.2023. године једно дете преминуло у вртићу на Новом Београду, по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле рада предшколске установе у коју је дете било уписано.

Заштитник грађана ће ради утврђивања свих релевантних чињеница и околности у вези са овим случајем током дана извршити и непосредан надзор над радом контролисане предшколске установе.

Обавештавају се грађани да у случају повреде бирачког права, односно права гласања могу Заштитнику грађана у наредна 24 часа да поднесу притужбу и усменим путем позивом на број телефона 063 238 903.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је полно узнемиравање у академскoj заједници присутно, али да је за сузбијање ове појаве потребан много темељнији приступ и самог Универзитета, како би се рад свих надлежних институција учинио ефикаснијим, а починиоци санкционисали. 

„Потребно је радити у више праваца да би се ова појава осветлила на прави начин и увидело колико је она учестала. Међутим, за процесуирање починилаца нису довољне предпоставке, већ чињенице до којих је могуће доћи ако се на факултетима у пуној мери користе успостављени механизми за борбу против полног узнемиравања, што се односи на примену постојећих протокола, као и професионалан приступ изабраних повереника на факултетима, јер су прва инстанца за помоћ жртви“, рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је на отварању округлог стола „Борба против сексуалног узнемиравања у академској заједници" истакао да је потребно да и надлежни државни органи реагују још примереније, када је реч о поступању према кривичном делу какво је полно узнемиравање.

„Полно узнемиравање јесте кривично дело, али су казне мале и крећу се од одређивања новчаног износа до казне затвором у трајању од шест месеци, а у случају малолетника од три месеца до три године. Простор за унапређење се односи и на чињеницу да тужилаштво по службеној дужности не покреће поступак, већ предлог за кривично гоњење подноси оштећена страна, односно жртва“, оценио је Пашалић.

Не сме се дозволити да полно узнемиравање постане предмет пажње тек када се појави у медијима, нагласио је заштитник грађана и као пример навео два случаја забележена на факултетима која су до сада добила епилог.

Поводом обележавања Међународног дана људских права, у оквиру пројекта "Безбедно путовање - заштита деце од сексуалне експлоатације и злостављања", који спроводи Мрежа организација за децу Србије (МОДС) у сарадњи са Заштитником грађана и Привредном комором Србије, у Београду је 11. децембра 2023. године одржан састанак Панела младих саветника Заштитника грађана. Учеснике састанка је поздравио заштитник грађана, мр Зоран Пашалић.  Састанку је присуствовало 20 чланова Панела младих саветника, а одржан је у циљу прикупљања информација, мишљења, ставова и искустава деце и младих на тему заштите деце од сексуалне експлоатације и злостављања у секторима туризма и угоститељства.

У првом делу састанка, учесници су дефинисали различите облике насиља којима деца и млади могу да буду изложени током школских екскурзија и других путовања, мапирали различите ситуације у којима може доћи до насиља и идентификовали групе деце и младих која су у посебном ризику од различитих облика насиља (нпр. деца из ромске заједнице, деца из ЛГБТИ заједнице, деца са инвалидитетом, деца са сметњама у развоју, деца у стању социјалне потребе, итд). На основу тога, учесници су припремили три сета препорука ради превенције и заштите од сексуалне експлоатације и злостављања на путовањима које би упутили вршњацима, школама као и привредним субјектима у сектору туризма.

У складу са својим надлежностима, Заштитник грађана ће наведене препоруке упутити надлежним органима.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом 10. децембра – Међународног дана људских права, да се људска права не могу посматрати по јединственом обрасцу који је исти на свим просторима већ у складу са специфичностима окружења у којем тај појединац живи.

„Постоје универзална људска права али се та права увек морају посматрати са аспекта традиције, историјског наслеђа, економског статуса и менталитета једног народа, па и нашег“, рекао је Пашалић.

Пашалић је појаснио да неке ствари које се у одређеним друштвима могу толерисати код нас се не смеју толерисати, као што су говор мржње или анонимни иступи на друштвеним мрежама који имају за циљ само да повреде и увреде другога.

Заштитиник грађана је као једну од специфичности нашег окружења навео отвореност према људима другачијег верског, социјалног или расног убеђења која, како је рекао, није примерена другим земљама.

„У свему томе морамо наћи начин да људска права, која представљају најзначајније достигнуће човечанства, посматрамо увек кроз сопствене потребе, и то не потребе појединца већ потребе свих грађана Републике Србије као друштвене групе која има своје специфичности“, казао је Пашалић.